Антропогени утицај, присуство хемијских и физичких загађивача у окружењу делују на живи свет укључујући и фитофагне инсекте и њихове популације. Ране промене у физиологији инсеката, биохемијским и молекуларно биолошким параметрима могу бити екстремно осетљиви маркери у екофизиолошким студијама и биомониторингу. Срединске промене могу осим директног деловања имати и посредан утицај на инсекте мењајући физиологију и састав биљака којима се они хране (промена концентрација биљних алелохемикалија, акумулација тешких метала, токсичних једињења итд.).
Наша истраживања су усмерена ка проучавању механизама адаптација фитофагних инсеката на срединске стресоре као и бољем разумевању њихове физиолошке пластичности. Тежимо разјашњењу специфичних и неспецифичних одговора на стрес (од субћелијског до популационог нивоа) после акутног и хроничног излагања инсеката хемијским (неоргански и органски полутанти, биљне одбрамбене алелохемикалије итд.) и физичким стресорима (висока температура, константна и променљива магнетна поља итд.).
Губар Lymantria dispar, најзначајнија шумска штеточина, брашнени мољац Tenebrio molitor, значајна штеточина силоса, Morimus funereus, Baculum extradentatum, Dinocras megacephala, веома осетљив индикатор загађености вода, Blatella germanica, Blatta orientalis, Musca domestica су неки од инсеката које користимо у нашим истраживањима. Испитујемо природне популације економски значајних врста инсеката које су у различитој мери адаптиране на срединске стресоре.
Наша истраживања су фокусирана на најосетљивије компоненте инсекатског одговора на стрес: неуроендокрини систем који је прва линија одговора на деловање стресора, дигестивни систем као посредник између унутрашње и спољашње средине и прва баријера у трофичком / хемијском стресу (активност и експресија молекуларних изоформи најважнијих група дигестивних ензима као и деловање и синтеза хормона глади, грелина). Истраживања такође укључују антиоксидативну заштиту, разјашњење детоксификационе стратегије, синтезу протеина топлотног стреса као и хистолошке и цитолошке промене у различитим инсекатским ткивима после акутног и хроничног излагања различитим срединским стресорима.
Користимо широк дијапазон савремених и класичних биохемијских, молекуларно биолошких, хистохемијских и електрофизиолошких метода.
Резултати мултидисциплинарног приступа у истраживањима сарадника Одељења за физиологију и биохемију инсеката, поред фундаменталног значаја дају важан допринос у проналажењу физиолошких, биохемијских и молекуларно биолошких биомаркера срединских загађења. Истраживања такође партиципирају у унапређењу одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних инсеката и биоконзервације.
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
Детерминација физиолошких, биохемијских и молекуларно биолошких параметара који се могу користити као биомаркери срединских промена
Разјашњење механизама адаптација инсеката на средински стрес
Физиолошка пластичност економски значајних инсеката у толеранцији на стрес
Локалне адаптације стрес осетљивих и резистентних популација
Унапређење одрживих метода за регулацију бројности популација економски значајних инсеката
Током процеса развоја нових истраживачких праваца у Институту, раних 60-тих година прошлог века формирано је Одељење за криофизиологију под руководством академика проф. др Радослава Анђуса. Касније, захваљујући др Мири Пашић, професору Биолошког факултета, основано је Одељење за неурофизиологију, чији је основни циљ био испитивање неурофизиолошких основа понашања на ћелијском нивоу.
Применом класичних електрофизиолошких техника (current clamp и voltage clamp), сарадници Одељења под руководством др Гордане Картелије значајно су допринели утврђивању основних биофизичких карактеристика појединачних неурона виноградског пужа Helix pomatia. Ова истраживања су била полазна основа за даљу анализу функционалних особина неурона под утицајем различитих активних супстанци и фактора средине (температура, светлост, магнетна поља,...) и механизама неуромодулације.
Поред класичних електрофизиолошких истраживања на ганглијском комплексу пужа, последњих година применом модерних техника анализирају се и биофизичке особине нервних ћелија кичмењака. Методом наметнуте волтаже на делићу мембране (patch clamp) испитују се јонске струје на нивоу целе ћелије, као и особине појединачних јонских канала нервних ћелија у култури.
Електрофизиолошки сигнали анализирају се применом линеарних и нелинеарних математичких метода (анализа таласића, фрактална анализа), као и развијених статистичких метода (анализа независних компонената). Примена поменутих метода омогућава детаљну анализу активности појединачних неурона и популација неурона.
Делатност Одељења је проширена на испитивање морфо-функционалних карактеристика мозга и понашања експерименталних животиња. Испитују се ефекти различитих неуроактивних супстанци, магнетних поља и процеса старења у физиолошким и патофизиолошким стањима. Нервне и глијалне ћелије се анализирају методом имунохистохемијског обележавања и прате се промене неких биохемијских параметара у мозгу. Понашање животиња у специфичним тестовима (оpen field, plus maze, Porsolt forced swim, object recognition, light/dark box,...) аутоматски се прати и анализира коришћењем Any-maze софтвера.
Акценат се ставља и на јасно дефинисане неуролошке и психијатријске болести људи. Коришћењем анималних модела (хемијски изазване конвулзије којима се сагледава епилепсија и примена алуминијума који се повезује са етиологијом Алцхајмерове болести) испитују се патогенетски механизми који учествују у настанку поменутих поремећаја, као и фармаколошки активне материје којима би могло да се делује протективно. Постављени циљеви се прате на основу биохемијских и имунохистохемијских промена у појединим структурама мозга и клиничког испољавања насталих поремећаја.
ОСНОВНЕ ТЕМЕ:
Електрофизиологија нервних ћелија
Анализа електрофизиолошких сигнала
Морфо-функционалне карактеристике мозга
Понашање животиња
Неуроактивне супстанце
Магнетна поља
Анимални модели
Одабране публикације - Утицај магнетних поља и других срединских стресора на физиолошке одговоре и понашање различитих врста
Одабране публикације - Улога аутофагије у регулацији смрти туморских ћелија
Одабране публикације - Неуролошки развој код пренаталне изложености плода антиепилептичној терапији
Сарадња са Лабораторијом за математичку онкологију, Универзитет La Mancha, Шпан
http://matematicas.uclm.es/imaci/molab/event/?idevento=213
Чланство у Глобалној академији младих (GYA)
http://www.globalyoungacademy.net/
Активно учешће у COST Action CM1106 StemChem
http://www.stemchem.org/
Друштво за неуронауке Србије (ДНС)
www.srneurosoc.ac.rs
Сарадња са компанијом Селлецкцхем, САД
https://www.dropbox.com/s/71p2i7ksz5nb3dk/Collaboration%20with%20Selleckchem.avi?dl=0
Током 2020. и 2021. године сарадници Одељења за неуробиологију Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић" - Института од националног значаја за Републику Србију (Лабораторија за молекуларну неуро-онкологију) објавили су 5 публикација у међународном часопису изузетних вредности (М21а) Drug Resistance Updates (IF = 18.5). Drug Resistance Updates је рангиран у Journal Citation Reports међу прва 3 часописа у својој области наука (Pharmacology & Pharmacy).
Публикације се могу прочитати на следећим линковима:
Metal- and metalloid-based compounds to target and reverse cancer multidrug resistance
Repurposing old drugs to fight multidrug resistant cancers
Advanced technological tools to study multidrug resistance in cancer
In vitro biomimetic models for glioblastoma-a promising tool for drug response studies
Рад колега Одељења за неуробиологију ИБИСС, публикован у часопису Frontiers in Neuroscience (IF 3.707) је изабран од стране главног едитора prof. Luis de Lecea (Sleep and Circadian Rhythms Editor’s Pick 2021 collection) у 15 научно-најквалитетнијих радова за 2021.годину: https://www.frontiersin.org/research-topics/21519/sleep-and-circadian-rhythms-editors-pick-2021
Е-књига ових 15 изабраних радова је тренутно у продукцији.
Сарадници Одељења за неуробиологију ИБИСС, на 11-ом форуму Федерације европских друштава за неуронауке (Federation of European Neuroscience Societies-FENS) у Берлину, јул 2018. године. Наши сарадници су уживали у разноврсном програму највећег европског конгреса из области неуронаука и имали прилику да представе своја истраживања.
Београд ће следеће године бити домаћин регионалног конгреса под покровитељством FENS, у организацији српског, турског и румунског друштва за неуронауке. Тако је FENS форум био и прилика за састанак организационог одбора FRM2019. Позив за пријаву симпозијума је отворен! Више информација можете наћи на web страници: www.fensfrm2019.rs.
Отворен је позив за предлагање симпозијума за Регионални конгрес FRM2019 који ће се оџати у Београду од 10-13. јула 2019. под покровитељством Европског друштва за неуронауке (FENS). Конгрес организују Друштва за неуронауке Србије, Румуније и Турске. Позив је отворен до 01.09.2018. Детаљније информације можете наћи на сајту Конгреса: www.fensfrm2019.rs/symposia/
Др Милица Пешић, др Ана Подолски-Ренић, др Тијана Станковић, др Јелена Динић, др Соња Стојковић Бурић и Миодраг Драгој учесници су COST Акцијe CA17104 STRATAGEM (Нови дијагностички и терапеутски приступи против вишеструко резистентних тумора) која се реализује у периоду од 2018 до 2022, подржаној од стране COST -а (Европска Кооперација у Науци и Технологији). Ко-предлагач Акције и члан Руководећег комитета (MC) је др Милица Пешић, док др Ана Подолски-Ренић врши функцију заменика члана Руководећег комитета (MC substitute).
На Осмом састанку Међународне конференције младих научника и годишњег скупа Глобалне Академије Младих (GYA) у Патаји, Тајланд, 8. маја 2018 др Милица Пешић је одржала предавање: "Детекција и третман резистенције на лекове у канцеру". Др Милица Пешић је лидер GYA радних група Биодиверзитет за преживљавање путем биомедицине (Bio2Bio) и Жене у науци (WiS).
За насловну страну часописа Histochemistry and Cell Biology (Volume 148, Issue 5, November 2017) одабрана је слика из рада: Targeting autophagy to modulate cell survival: a comparative analysis in cancer, normal and embryonic cells, аутора: Александра Дивац Ранков, Мила Љујић, Марија Петрић, Драгица Радојковић, Милица Пешић, Јелена Динић.
На Трећем конгресу Српског друштва истраживача рака, одржаном од 6-7. октобра 2017, наш Институт је био суорганизатор. Колегинице са Одељења за неуробиологију и Одељења за имунологију су учествовале у организацији и научном делу програма 7. октобра 2017. Панел дискусија је вођена са предавачима из иностранства (проф Ignacio Ochoa Garrido са Универзитета у Сарагоси, Шпанија; проф Engin Ulukaya са Истиње Универзитета у Истанбулу, Турска; проф Konstantinos Dimas са Универзитета у Тесалији, Грчка) и домаћим учесницима са ИБИСС-а (др Милица Пешић, др Тијана Станковић, др Сања Мијатовић, др Јелена Динић и др Ана Подолски-Ренић).
На фотографији у предаху између предавања су (с лева на десно): проф Engin Ulukaya, проф Konstantinos Dimas, др Тијана Станковић, проф Ignacio Ochoa Garrido, др Соња Стојковић Бурић и др Милица Пешић.
На Четвртом састанку COST акције CM1407 у Лисабону, др Милица Пешић је одржала предавање: "Двојни инхибитори у третману канцера". Др Милица Пешић је лидер радне групе за истраживање канцера у оквиру ове COST
акције.
Снимак предавања је доступан на следећем линку: https://drive.google.com/file/d/0B0z9_MnrOvGESDJCOE45UjA4UTQ/view?usp=drive_web
Слика 9 из публикације Lazic K., Petrovic J., Ciric J., Kalauzi A., Saponjic J. Impact of anesthetic regimen on the respiratory pattern, EEG microstructure and sleep in the rat model of cholinergic Parkinson disease neuropathology, Neuroscience, 2015, 304, 1-13, изабрана је за насловну страну часописа Neuroscience (304).
Др Јелена Петровић је добитник награде Фондације „Академик Радослав К. Анђус“ за најбољи рад из области физиологије/биофизике за 2013/2014. годину за публикацију:
Petrovic Ј, Ciric Ј , Lazic К, Kalauzi А, Saponjic Ј. Lesion of the pedunculopontine tegmental nucleus in rat augments cortical activation and disturbs sleep/wake state transitions structure, Experimental Neurology, 2013, 247, 562-571.
Адреса
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
Контакт
Телефон: +381 11 20 78 300
Факс: +381 11 27 61 433
Е-маил: ibiss@ibiss.bg.ac.rs