Др Александар Цингел (Сремска Митровица, 24. септембар 1969.) је научни саветник у Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања "СинишаСтанковић". Титулу доктора биолошких наука стекао је 2012. Године на Биолошком факултету Универзитета у Београду, из области молекуларне биологије и физологије биљака.
Његова истраживања припадају области биотехнологије и, пре свега, обухватају проучавање механизама који леже у основи одбрамбених одговора биљака на различите биотичке и абиотичке факторе у циљу побољшања особина гајених биљних врста за одрживу пољопривреду.
Добитник је награде Фондације "Горан Љубијанкић" за најбоље докторске дисертације из области молекуларне биологије одбрањене у 2012. години. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштава за биљну биологију (ФЕСПБ).
Ја сам особа која воли да истражује, оптимистична сам и веома креативна. Од детињства ме је занимала биологија, у основној школи сам учествовала на такмичењима, волела сам да шетам природом и проучавам живи свет у њој. Пошто сам рођена у центру Београда, увек сам желела да се приближим природи, посебно животињама и биљкама. Тренутно имам три мачке. Основне студије сам завршила на Пољопривредном факултету у Београду, смер Воћарство и виноградарство, а затим мастер из биологије на Природно-математичком факултету у Новом Саду. Сада сам на завршној години докторских студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду и радим на одељењу за физиологију биљака на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, институту од националног значаја за Републику Србију.
Моја област истраживања обухвата интеракције између биљака, проучавање алелопатије и конструисање нових биохербицида у циљу одрживе пољопривреде. Тренутно радим на докторској тези о флоретину, фенолном једињењу из јабуке код кога је недавно потврђена алелопатска активност, што ово истраживање чини оригиналним и доприноси пионирском расветљавању основних механизама његовог фитотоксичног деловања. Често присуствујем конференцијама и курсевима у иностранству, а посебно ми је било корисно учешће на курсу „Plant communication and trophic interactions: from plant behavior to sustainable cropping“ у организацији „The Research Schools Swedish University of Agricultural Sciences“ у Шведској (2023). Радим у веома добром тиму који је отворен за обучавање студената и уводи их у свет науке.
Поседујем стручност у култури биљних ткива и лабораторијском раду, а поред тога имам одличне компјутерске и техничке вештине.
Добила сам награду за 3. место за најбољу постер презентацију младих учесника на конференцији „4th International Conference on Plant Biology / 23rd Serbian Plant Phisiology Society Meeting”, одржаној 06-08. октобра 2022.године у Београду у организацији Друштва за физиологију биљака Србије.
Слободно време посвећујем уметности и учењу страних језика.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
2021. - данас Докторске академске студије, студијски програм: Молекуларна биологија, модул: Физиологија, подмодул: Анимална и хумана физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2020. - 2021. Мастер биолог (студијски програм: Молекуларна биологија, модул Експериментална биомедицина, Биолошки факултет, Универзитет у Београду), мастер рад под насловом „Утицај инхибиције глутатион редуктазе на контрактилност изолованог илеума мужјака пацова“
2016. - 2020. Дипломирани биолог ( студијски програм: Биологија, модул: Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду)
Истраживачка интересовања: Испитивање промена редокса равнотеже у ex vivo модел системима.
Учешће на конгресима међународног значаја:
2022. - The biochemistry global summit, Lisbon, Portugal
2022. - Трећи конгрес биолога Србије, Златибор, Србија
2023. - Inernational Conference of Biochemists and Molecular Biologists in Bosnia and Herzegovina-ABMBBIH, Sarajevo, Bosnia and Herzegovina
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Eдукација:
2020 –
Докторске студије, Ћелијска и молекуларна онкологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2019 – 2020
Мастер студије, Биологија ћелија и ткива, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2015 – 2019
Основне студије, Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Запослење:
2022 –
Истраживач сарадник, Одељење за физиологију, ИБИСС, Универзитет у Београду
2020 – 2022
Истраживач приправник, Одељење за физиологију, ИБИСС, Универзитет у Београду
Интересовања: Молекулски механизми редокс регулације виталних ћелијских процеса у масном ткиву у физиолошким и патофизиолошким стањима (гојазност, дијабетес, канцер), као и током адаптације на специфичне услове средине.
Текући пројекти:
2022 – 2025
Пројекат #7750238: „Exploring New Avenues in Breast Cancer Research: Redox and Metabolic Reprogramming of Cancer and Associated adipose tissue“, REFRAME, програм ИДЕЈЕ Фондa за науку
Чланства у научним друштвима:
- Српско друштво за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију
- Европско друштво за истраживање слободних радикала (SFRR-E)
- Европско друштво за митохондријална истраживања и медицину (Е-mit)
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ОБРАЗОВАЊЕ:
• Ph.D. из области физиологије и фармакологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (2008)
• M.Sc. из области физиологије и фармакологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (2002)
• B.Sc. из области фармакологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија (2000)
РАДНО ИСКУСТВО:
• Научни саветник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2019-
• Виши научни сарадник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2014-2019
• Научни сарадник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2009-2014
• Истраживач сарадник, Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2006-2009
• Истраживач приправник, Одељење за арахноентомологију, Институт за медицинска истраживања - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 2003-2006
• М.Сц. Студент Војно медицинска академија, Одељење за научноистраживачки рад И школовање, Београд, Србија; волонтерски рад, 2000-2002
• Б.Сц. Студент Војно медицинска академија, Одељење за научноистраживачки рад И школовање, Београд, Србија, волонтерски рад 1999-2000
ОСНОВНЕ КВАЛИФИКАЦИЈЕ:
• Експериментално искуство: In vivo и ex vivo фармаколошки тестови, испитивање фармаколошких агенаса на изолованим органима, одређивање активности и експресије антиоксидативних ензима.
ПРЕДАВАЧКО ИСКУСТВО:
• Експериментални курсеви из физиологије за студенте Хемијског факултета и Факултета спорта и физичке културе 2007-2011.
ЧЛАНСТВА:
• Члан Српског биолошког друштва
• Члан Српског биохемијског друштва
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ОБРАЗОВАЊЕ
Докторска дисертација, 2011. Универзитет у Београду, Биолошки факултет.
Наслов докторске дисертације: „Молекуларно физиолошка карактеризација биомаркера у различитим ткивима мрене и њеном цревном паразиту Pomphorhynchus laevis из Дунава”.
Магистарска теза, 2006. Универзитет у Београду, Биолошки факултет.
Наслов магистарске тезе: „Неензимске компоненте антиоксидативне заштите у различитим ткивима слатководних ракова”.
Основне студије, 2003. Универзитет у Београду, Биолошки факултет.
Наслов дипломског рада: Активност ензима заштите од оксидационих оштећења код козице (Parapenaeus longirostris)”
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА
Физиологија оксидационог стреса код различитих врста организама, утицај фактора спољашње средине на промене редокс хомеостазе у ћелији. Екофизиологија и екотоксикологија. Испитивање механизма оксидационог стреса, биотрансформације и неуротоксичности. Адаптација на различите факторе животне средине као и антропогене утицаје (пестициди, тешки метали, десикација, температура, промена обојености/подлоге станишта, светлост, бука) у природним и лабораторијским условима. Адаптација организама на истовремени утицај више стресора.
ПОЗИЦИЈЕ И РАДНО ИСКУСТВО
Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију:
2023- Научни саветник
2019-2023-Виши научни сарадник
2012-2019-Научни сарадник
2006-2012-Истраживач сарадник
2006-Истраживач приправник
2003-2006- Стипендиста Министарства науке и заштите животне средине
ЧЛАНСТВА
1. Српско биолошко друштво,
2. Српско друштво за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију и
3. Друштво за истраживање слободних радикала – Европа.
ПРОЈЕКТИ
1. COST aкција CA18221: “Pesticide risk assessment for amphibians and reptiles (PERIAMAR)”, European Cooperation in Science and Technology,
2. Национални пројекат бр. 173041 „Молекуларно физиолошки биомониторинг аеробних организама заснован на одређивању биохемијских биомаркера оксидационог стреса“, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
3. Национални пројекат бр. 143035Б: „ Проучавање поремећаја хомеостазе и одређивање биомаркера оксидационог стреса код аеробних организама“, Министарство науке и технолошког развоја Републике Србије.
4. Национални пројекат бр. 1669: „Системски одговор на промењен редокс статус”, Министарство науке, технологије и развоја Републике Србије.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Образовање:
- Докторат (PhD), научна област: фармакологија, Медицински факултет, Универзитет у Београду, Србија, 2019.
- Диплома, изједначена са степеном мастер (MSc), смер: Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија, 2010.
Теме истраживања:
- Испитивање утицаја различитих супстанци (антипсихотици, антиконвулзиви, ибогаин) на редокс хомеостазу у ткивима на in vivo моделима (хумани еритроцити, пацови соја Wistar).
- Истраживање ефеката нарушене редокс равнотеже на контрактилност глатких мишића као и испитивање сигналних путева којима се ефекти остварују на ex vivo експерименталним моделима (илеум и утерус пацова соја Wistar).
Менторство:
- Мастер рад „Утицај инхибиције глутатион редуктазе на контрактилност изолованог илеума мужјака пацова“, 2021.
Учешће на пројектима:
- „Молекуларни механизми редокс сигналинга у хомеостази, адаптацији и патологији“, финансирање: Министарство образовања и науке Републике Србије, #173014 (2011-2019).
- „Integrative approach to basic housekeeping metabolism and adaptive plasticity screening in different ex vivo tissue models“, билатерална сарадња Републике Србије са Републиком Словенијом (2016-2017).
Чланица Српског биолошког друштва.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Докторирала сам на Биолошком факултету Универзитета у Београду, 2020 године. Моја истраживања у областима екофизиологије и екотоксикологије обухватају испитивање утицаја срединских фактора на различите животне аспекте репатих и безрепих водоземаца, једне од угрожених група кичмењака. Циљеви истраживања су одређивање физиолошког одговора, односно промена оксидативног статуса, нивоа кортикостерона и метаболичке активности у неповољним условима животне средине, као и утврђивање могућих дугорочних последица на водоземце.
Награде:
- Изврсност у науци (2018-2022), Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије
Пројекти:
-#173041 Молекуларно физиолошки биомониторинг аеробних организама заснован на одређивању биохемијских биомаркера оксидационог стреса (2017-2019), Министарство просвете, науке И технолошког развоја Републике Србије
-#11120 Развиће под вештачким ноћним светлом. Биолошки утицај светлосног загађења на водоземце- ЕНЛИГХТ (2024-2026), програм ПРОМИС 2023, Фонд за науку Републике Србије
Чланства у научним друштвима:
Society of Experimental Biology, Society for Free Radical Research – Europe, Serbian Society for Mitochondrial and Free Radical Physiology и Српско биолошко друштво.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Образовање:
Докторска дисертација: Универзитет у Београду, Биолошки факултет, 2013. година. Тема докторске дисертације: Параметри антиоксидационог заштитног система и концентрација тешких метала у висцеларној маси одабраних врста пужева и шкољки Дунава, Тисе и Велике Мораве.
Основне и мастер студије: Универзитет у Београду, Биолошки факултет, 2007. Година.
Област истраживања:
Екофизиологија и екотоксикологија. Проучавањe антиоксидационог заштитог система и стањa оксидационог стреса код различитих врста животиња – мекушци, рибе, водоземци (жабе и мрмољци), гмизавци (водене змије и гуштери) у вези са деловањем фактора животне средине. Утицај ксенобиотика – пестицида, анестетика, тешких метала, нано честица као и светлости, буке, температуре, присуства хране, склоништа. Физиолошке адаптације организама на варијабилне услове спољашње средине.
Позиције и раднo искуства:
Одељење за физиологију, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду:
Истраживач сарадник (2007-2013), Научни сарадник (2013-2019), Виши научни сарадник (2019- ).
Пројекти:
1. Пројекат бр. 143035Б: „Проучавање поремећаја хомеостазе и одређивање биомаркера оксидационог стреса код аеробних организама“, Министарство за науку и технолошки развој Републике Србије (2007-2010).
2. Пројекат бр. 173041: „Молекуларно физиолошки биомониторинг аеробних организама заснован на одређивању биохемијских биомаркера оксидатционог стреса“, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије (2011-2019) .
3. COST: PERIAMAR, European Cooperation in Science & Technology, CA18221 – Pesticide Risk Assessment for Amphibians and Reptiles (2019-2024).
Чланство у друштвима:
1. Српско биолошко друштво, Београд, Србија
2. Српско друштво за митохондријалну и слободно-радикалску физиологију, Београд, Србија
3. Society for Free Radical Research – Europe.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.