Моје име је Сања Ђоковић (Будечевић) и докторирала сам на Биолошком факултету Универзитета у Београду. На почетку научноистраживачке каријере, моја истраживања односила су се превасходно на расветљавање актуелних питања у оквиру синтетичке области биологије – еволуционе биологије развића (енгл. evo-devo) код биљака, посебно код биљне врсте Iris pumila L.. Последњих пет година фокус мојих истраживања односи се на лабораторијске популације пасуљевог жишка, Acanthoscelides obtectus (Say) у контексту експерименталне еволуције. Значајан аспект мог научноистраживачког рада односи се на изучавање односа између нестабилности и каналисања развића, флуктуирајуће асиметрије и фенотипске пластичности, као и на утврђивање улоге генома и животне средине у детерминисању праваца еволуционих промена морфолошких особина код пасуљевог жишка. Тренутно се бавим проучавањем ефеката промене биљке домаћина и употребе инсектицида на развиће пасуљевог жишка, као и еволуцијом резистенције на инсектициде.
У периоду од 2011. до 2020., била сам ангажована на пројекту основних истраживања Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије под називом „Еволуција у лабораторији и адаптације у природи“. Тренутно сам сарадник на пројекту ЕЛЕВАТЕ – „Експериментална еволуција у служби развоја метода контроле бројности штетних врста инсеката“, финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије. Такође, учествовала сам и у неколико пројеката грађанске науке, као што су „Опасуљи се“ и „Гледајмо у пасуљ“, који су финансирани од стране Центра за промоцију науке.
У периоду од 2013. до 2015. године, интензивно сам сарађивала са професором Клингенбергом са Универзитета у Манчестеру. Додатно, у периоду 2014-2015. године била сам ангажована у програму Павле Савић „Партнерства Hubert Curien” између Републике Србије и Републике Француске, на пројекту под називом „Полиморфизам боје цвета: његова улога у адаптацији и специјацији“.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Образовање:
Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер општа биологија, 2001. година.
Магистарски рад “Варирање узрасне структуре, величине тела и фекундитета код Bufo bufo (Amphibia, Anura)” - 2005. година.
Докторска дисертација “Еволуција екстремитета великих мрмољака (Triturus cristatus complex, Salamandridae, Caudata)” - 2013. година.
Радно искуство:
Током 2002. године - сарадник у настави за предмете Теорија еволуције и Еволуција, на Катедри за генетику и еволуцију Биолошког факултета у Београду.
Од 2003. години ради на Одељењу за еволуциону биологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.
Истраживачка интересовања:
Фенотипска пластичност,морфолошка варијабилност, средински стрес, понашање, екстремитети, развиће, водоземци, гмизавци, биодиверзитет, заштита малих водених станишта
Чланства:
Европско херпетолошко друштво
Пројекти:
БАРАметар, 2023-2024, Центар за промоцију науке
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Наташа Баришић Клисарић је дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1998. године и магистрирала на модулу Генетика тезом: „Фенотипска пластичност код три врсте рода Lamium: утицај светлосног режима и густине” 2003. године. 2012. године одбранила је докторску дисертацију под насловом: „Флуктуирајућа асиметрија као показатељ стабилности развића одабраних биљних таксона у условима ненарушене животне средине и антропогено индукованог стреса“. Од 2002. године запослена је на Oдељењу за еволуциону биологију ИБИСС где учествује у реализацији ИБИСС истраживачког програма, Грант бр. 451-03-66/2024-03/ 200007 чији је оснивач Министарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије (НИТРА); програма Призма: „Одржавање генетичке разноврсности и динамика природних популација угрожене биљне врсте: Полиморфизам боје цвета Iris pumila L. (ИРИС)“, Фонда за науку Републике Србије; и реализацији пројекта: „Биомаса за енергију и биодиверзитет (Б4ЕБ)“, чији је оснивач програм УНДП: „ЕУ за зелену агенду у Србији“, у партнерству са Министарством заштите животне средине Републике Србије.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Радно искуство:
• 2016– данас: научни сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић" - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
• 2014-2016: истраживач сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић" - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
Образовање:
• 2015: Доктор еколошких наука, Биолошки факултету, Универзитет у Београду. Докторска дисертација: „Вијабилност популација текунице Spermophilus citellus (L., 1766) на подручју Србије”.
• 2007: Дипломирани биолог заштите животне средине, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
Истраживачке теме:
• екологија
• конзервацiona биологија
• териологија
• конзервациона генерика
• паразитологија.
Вештине и технике:
Узимање узорака; мониторинг ситнних сисара; молекуларно-генетичке методе; рад у програмима: Arlequin, Structure, Geneland, BAPs, Botlleneck, Genepop, Genetix, Fstat, Vortex.
Nagrade:
• 2008: Грант за кратке посете Европске научне фондације
• 2009: Грант за учешће на Конференцији конзервационих генетичара одржаној у Трондхејму, додељен од стране Организационог комитета Конгреса
Чланства у научним друштвима:
• Српско болошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Основне студије молекуларне биологије и физиологије завршио сам 2010. године, а потом и докторске студије биологије, модул еволуциона биологија, 2017. године на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Моја истраживачка интересовања обухватају еволуцију старења и улогу интеракција митохондријског и једарног генома (мито-једарне интеракције) у еволуцији особина животне историје. У свом раду користим лабораторијске линије пасуљевог жишка Acanthoscelides obtectus које су селектоване за рану репродукцију/кратак живот и касну репродукцију/дуг живот више од 250 генерација. Тренутни фокус мојих истраживања представљају полно-специфични ефекти митохондријских мутација на репродукцију и друге особине животне историје, које настају услед еволуционог процеса који се назива материнска клетва. Митохондријске мутације које имају штетан ефекат на мужјаке, али не и на женке, могу бити искоришћене у развоју нове методе биоконтроле штетних инсеката која се назива техника тројанских женки.
Године 2013. добио сам ДААД стипендију за краћи истраживачки боравак у Институту за генетику, Универзитета у Келну, у Немачкој. Од стране Центра за развој лидерства, у оквиру програма „Покрени се за науку“, током 2018. и 2020. године добио сам финансирање за пројекте развоја нових метода биоконтроле штеточина. Тренутно сам члан пројекта „Experimental evolution approach in developing insect pest control methods ELEVATE“, број 7683961, 2022-2025 у оквиру програма Идеје, Фонда за науку Републике Србије. Активно учествујем у популаризацији науке као руководилац пројекта грађанске науке „Опасуљи се“ (https://www.opasuljise.rs/) који је подржан од стране Центра за промоцију науке. Члан сам Српског еволуционог друштва (СЕД), Европског друштва за еволуциону биологију (ESEB) и Европске асоцијације за грађанску науку (ECSA).
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
2010 Докторат (Универзитет у Београду, Биолошки факултет)
2004 Диплома основних студија (Универзитет у Београду, Биолошки факултет, смер Екологија и заштита животне средине)
Области истраживања: Развиће, Одлике животне историје, Еволуциона морфометрија, Конзервациона биологија, Еволуција, Екологија
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Др Марко Мирч је основне и мастер студије екологије завршио на Природно-математичком факултету, Универзитет у Новом Саду, а докторат из еколошких наука ја стекао на Биолошком факултету, Универзитет у Београду.
За докторску тезу под називом „Карактеризација еколошког и конзервационог статуса зидног гуштера (Podarcis muralis) у Војводини, Србија“ добио је награду „Академик Милутин Радовановић“ за најбољу докторску дисертацију из области зоологије.
Научно-истраживачки рад му се фокусира на проучавање еволутивних и адаптационих механизама код водоземаца и гмизаваца узрокованих антропогено изазваним променама у животној средини попут урбанизације, нарушавања станишта, загађења и климатских промена. Додатно, бави се моделовањем животне средине, проучавањем и заштитом екосистема малих влажних станишта и имплементацијом грађанске науке у заштиту животне средине.
Активно учествује у програмима популаризације науке попут Ноћи истраживача и Фестивала науке, где кроз занимљиве едукативне радионице приближава биологију широј публици.
Члан је Европског друштва херпетолога (Societas Europaea Herpetologica).
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Образовање:
Докторат (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2011-2017)
Основне студије (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2006-2011)
Запослење:
Запослен на одељењу за еволуциону биологију Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић"- Интитут од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду.
виши научни сарадник (24.05.2023.)
научни сарадник (26.09.2018.)
истраживач сарадник (13.11.2014.)
истраживач приправник (03.06.2013.)
Стипендиста Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, на пројекту "Диверзитет водоземаца и гмизаваца Балкана: еволуциони аспекти и конзервација" (бр. 173043) (2012-2013.).
Интересовања:
Морфологија, екологија, етологија, конзервација, екотоксикологија, гмизавци, водоземци
Учешће у пројектима:
Учешће у националним пројектима:
2018-2023 "Мониторинг водоземаца и гмизаваца у националном парку Копаоник”
2018–2019 „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка успостављања еколошке мреже у Републици Србији “ (ЈНОП 01/2018)
2018–2021 „ Прибављање података и друге услуге у циљу успостављања еколошке мреже Европске уније Натура 2000 као дела еколошке мреже Републике Србије “ (ЈНОП 02/2018, ЈНОП 02/2019, ЈНОП 02/2020)
2018–2019 „Прибављање података и друге услуге у циљу наставка израде црвених листа појединачних група организама флоре, фауне и гљива у Републици Србији “ (ЈНОП 03/2018)
2019-2021 “Пројекат Јадар- стање биодиверзитета” (три фазе)
2013-2019 Диверзитет водоземаца и гмизаваца Балкана: еволуциони аспекти и конзервација (ОИ173043, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије)
Учешће у међународним пројектима:
2012-2013 “Distribution and Conservation of Hermann’s Tortoise (Testudo hermanni boettgeri) in Serbia”
2018-2019. “Conservation Threat Assessment to Reptile Habitats in Pčinja Region (Southern Serbia) through Distributional and Fitness Traits of Podarcis erhardii Populations”
2019-2020, “Analyses and studies of Bulgarian species and types of habitats, subject to reporting in accordance with art. 17 of the habitats directive (92/43 / EEC)” (NATURA 2000)
2020-2021. “Establishing a Long-Term Monitoring Study of the Endemic and Highly Endangered Meadow Viper (Vipera ursinii macrops) in Serbia”
2022-2022. „Corridor Level Environmental and Social Assessment for the Belgrade-Niš High Speed Railway Corridor, Serbia“, funder: EBRD.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Истраживања у овој области почивају на разумевању физиолошких и функционалних особености како ћелија рака на индивидуалном нивоу, тако и на нивоу туморског ткива као вишећелијске формације, чијом се високооркестрираном активношћу тумор шири, инфилтрише околно ткиво и дисеминује. Сагледавање узрока измењеног понашања неопластичне ћелије појединачно, али и у контексту туморске микросредине укључујући хистолошке, метаболичке и имунолошке специфичности овог ткива, премиса је конципирања нових приступа у лечењу рака. Испитивање разлога иницијалне или стечене резистенције тумора, помаже дубљем разумевању постојећих лимита у лечењу и проналажењу начина да се унапреде актуелни протоколи.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Образовање:
2011- Основне студије из биологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
2018- Докторат, Ph.D., Биолошки факултет, Универзитет у Београду. Назив тезе: “Морфолошка варијабилност, еволуција и развиће кичменице код великих мрмољака (Triturus, Salamandridae, Caudata).”
Вештине:
Дугогодишње искуство у морфологији и еволуционој биологији развића, као и у лабораторијском раду са ембрионима мрмољака. Посебно поље интересовања је хистологија органа великих мрмољака, посебно штитне жлезде и утицаја различитих ендокриних дисруптора на развиће и метаморфозу код великих мрмољака.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Oбразовањe:
Доктор биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2004.
Магистар биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2000.
Дипломирани биолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду, 1996.
Области истраживања:
Херпетологија и батрахологија - морфологија, систематика, биогеографија, екологија, еволуциона и конзервациона биологија водоземаца и гмизаваца Балканског полуострва.
Радно искуство:
Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Београд (од 2020)
Слободни истраживач, Црна Гора (2011-2020)
Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић", Институт од националног значаја за Републику Србију, Београд (1999 -2011)
Текући пројекти:
Програм научних истраживања, Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије (ев. Број 451-03-66/2024-03/200007)
Чланства у стручним друштвима:
Европско херпетолошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.