Основне студије завршавам на Биолошком факултету, Универзитета у Београду 2010. године након којих уписујем докторске студије на модулу Еволуциона биологија, Биолошког факултета Универзитета у Београду, које завршавам 2016. године.
Од самог почетка рада на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ радим у оквиру Одељења за еволуциону биологију. Мој основни истраживачки приступ у досадашњем раду представља експериментална еволуција. Током свог рада, највише пажње сам посветио одговорима популација пасуљевог жишка (Acanthoscelides obtectus) на дугорочне, трансгенерацијске и кроткорочне промене узроковане променом биљке домаћина са оптималног домаћина (пасуља) на субоптималне домаћине (наут или мунго пасуљ).
Том приликом проучавам разлике на биохемијском, етолошком, морфолошком и нивоу особина животне историје. Посебно ми је занимљиво проучавање фенотипске пластичности и параметара популационог раста популација пасуљевог жишка у измењеним условима.
У оквиру програма Идеје, Фонда за науку Републике Србије, руководим пројектом: „Experimental evolution approach in developing insect pest control methods ELEVATE“, број 7683961, 2022-2025.
Реализовао сам студијски боравак у Центру за еволуциону биологију Универзитета Упсала, Шведска. Један сам од организатора „Тренинг школе експерименталне еволуције“ реализоване на ИБИСС-у. Био сам члан организационог одбора међународног научног скупа „EvoKE 2019“ као и члан организационог и научног одбора међународне радионице „Molecular and Phenotypic Evolution: theoretical and practical approaches“ финансираног од стране European Society for Evolutionary Biology ESEB у оквиру позива Global Training Initiative. Један сам од коаутора научно-популарних изложби „Од ћелије до домена – еволуција живота на Земљи“ (2018) и „ЗооМозгологија“ (2019) као и бројних поставки на Фестивалу науке.
Члан сам Европског друштва за еволуциону биологију (ESEB) и секретар Српског еволуционог друштва.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Тања Вуков, научни саветник, еволуциони биолог, специјализована је у области еволуције биолошке разноликости, обухватајући различите аспекте, од процеса специјације до еволуције облика и функција. Тања поседује преко две деценије искуства у истраживањима из различитих области попут екологије, биодиверзитета, еволуције, морфологије, заштите природе, репродуктивне биологије и понашања водоземаца и гмизаваца. Њена тренутна истраживања усмерена су на откривање како су фенотипске и физиолошке варијације повезане са климатским променама, особинама животне историје и антропогеним утицајем. Посебан фокус је на истраживању влажних станишта која су веома угрожена утицајем климатских промена и људских активности. Тања користи различите емпиријске приступе, моделовање, експерименте у лабораторији, теренска истраживања и квантитативне методе у анализи података на различитим нивоима интеграције. Тања Вуков има велико знање и искуство у области биостатистике, што се огледа не само у заједничким научним радовима са колегама из различитих области биологије, већ и из области пољопривреде и медицине. Званична потврда њеног стручног знања (манипулација и анализа великих количина података) је признање Microsoft Most Valuable Professional (MVP) за Microsoft Azure (2015, 2016), које се додељује врхунским технолошким стручњацима који несебично деле своје знање са ИТ заједницом.
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Стеван Аврамов је рођен 16.04.1967. године. Биолошки факултет Универзитета у Београду уписао је 1987. године, а дипломирао је 1992. године на смеру Примењена генетика. Након завршетка основних студија уписао је последипломске студије на смеру Генетика на истом факултету и завршио их 1994. године. Током 1993. године био је стипендиста Министарства науке Републике Србије. Магистарски рад под насловом “Генетичка анализа раних ступњева развића код Iris pumila L. (Iridaceae)”, одбранио је 1995. године.
На Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” запослен је од 8. марта 1993, на Одељењу за еволуциону биологију. У звање истраживач-сарадник изабран је 1996. године. Докторску дисертацију под насловом „Онтогенетска фенотипска пластичност и матерински ефекти током раних ступњева развића Iris pumila L. (Iridaceae)“ Стеван Аврамов је одбранио 12. 09. 2008. године на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић”. У звање научног сарадника изабран је 2009. године. У звање виши научни сарадник изабран је 2015.
Стеван Аврамов је 1. маја 2009. године изабран у звање доцента и запослен на Стоматолошком факултету у Панчеву, Универзитет Привредна Академија у Новом Саду. У звање ванредног професора изабран је 2014. године а у звање редовног професора на истом факултету изабран је 2019 године.
Досадашњи научно истраживачки рад из области еволуционе екологије, еколошке генетике и биомониторинга др Стевана Аврамова реализован је у Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић” од 1993. године до данас. Кандидат Стеван Аврамов је од 1993 до 2019 године био ангажован на четири пројекта основних истраживања који су били финансирани од ресорног министарства за науку Републике Србије. Тренутно је учесник научно истраживачког пројекта “Одржавање генетичке разноврсности и динамика природних популација угрожених биљних врста: Полиморфизам боје цвета Iris pumila L.”
Стеван Аврамов је члан следећих научних друштава и струковних удружења: Српског биолошког друштва, Друштва генетичара Србије, Српског лекарског друштва, Друштва за физиологију биљака Србије, Federation of European Societies of Plant Biology.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Нивои образовања:
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2010)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитета у Београду, 2003)
Запослена сам у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” Универзитета у Београду, од 2004.
Од почетка своје научне каријере бавим се истраживањима у области еволуционе екологије биљака. Свој научноистраживачки рад сам највећим делом усмерила на изучавање различитих аспеката адаптивног одговора биљног организма (Iris pumila) на просторну и временску променљивост срединских фактора, првенствено светлости и температуре. У том контексту, бавим сам се прочавањем механизама биохемијских адаптација, укључујући протеине топлотног стреса као и ензиматске и неензиматске компоненте антиоксидативне заштите. Део мог научног рада односи се на изучавање еволуције особина цвета, укључујући полиморфизам боје цвета и диверзитет оних особина цвета чија је функција привлачење опрашивача.
Осим истраживања у својој примарној научној области, била сам укључена у истраживања улоге глукокортикоидног рецептора у ћелијском одговору на стрес, а тренутно се бавим и испитивањем одбрамбених једињења биљака као потенцијалних биолошких инсектицида против инсеката штеточина.
Учестовала сам у реализацији две докторске тезе, а као ментор сам водила једну докторску тезу и једну мастер тезу одбрањену на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Чланица сам Српског друштва за молекуларну биологију и Друштва за физиологију биљака Србије.
Учествовала сам у реализацији пројеката:
- „Модулација функције глукокортикоидног рецептора у току ћелијског одговора на стрес“, 2004-2005. године.
- „Психобиологија посттрауматског стресног поремећаја“, међународни пројекат који је финансирала Европска комисија (INCO-CT-2004-509213 FP6), 2004-2007. године.
- “Експресија и функција глукокортикоидног рецептора и протеина топлотног стреса у патофизиолошким стањима и стресу”, 2006-2010. године.
- „Eволуција у лабораторији и адаптације у природи“, 2011 – 2020. године.
- Интерни SAIGE пројекат Доказ концепта „Тим-штит – Биоинсектицид/репелент на бази куглица ацетата целулозе и тимола за заштиту семена пасуља у складиштима“ 2023/24. године.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Моје име је Сања Будечевић и докторирала сам на Биолошком факултету Универзитета у Београду. На почетку научноистраживачке каријере, моја истраживања односила су се превасходно на расветљавање актуелних питања у оквиру синтетичке области биологије – еволуционе биологије развића (енгл. evo-devo) код биљака, посебно код биљне врсте Iris pumila L.. Последњих пет година фокус мојих истраживања односи се на лабораторијске популације пасуљевог жишка, Acanthoscelides obtectus (Say) у контексту експерименталне еволуције. Значајан аспект мог научноистраживачког рада односи се на изучавање односа између нестабилности и каналисања развића, флуктуирајуће асиметрије и фенотипске пластичности, као и на утврђивање улоге генома и животне средине у детерминисању праваца еволуционих промена морфолошких особина код пасуљевог жишка. Тренутно се бавим проучавањем ефеката промене биљке домаћина и употребе инсектицида на развиће пасуљевог жишка, као и еволуцијом резистенције на инсектициде.
У периоду од 2011. до 2020., била сам ангажована на пројекту основних истраживања Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије под називом „Еволуција у лабораторији и адаптације у природи“. Тренутно сам сарадник на пројекту ЕЛЕВАТЕ – „Експериментална еволуција у служби развоја метода контроле бројности штетних врста инсеката“, финансираног од стране Фонда за науку Републике Србије. Такође, учествовала сам и у неколико пројеката грађанске науке, као што су „Опасуљи се“ и „Гледајмо у пасуљ“, који су финансирани од стране Центра за промоцију науке.
У периоду од 2013. до 2015. године, интензивно сам сарађивала са професором Клингенбергом са Универзитета у Манчестеру. Додатно, у периоду 2014-2015. године била сам ангажована у програму Павле Савић „Партнерства Hubert Curien” између Републике Србије и Републике Француске, на пројекту под називом „Полиморфизам боје цвета: његова улога у адаптацији и специјацији“.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Образовање:
Биолошки факултет Универзитета у Београду, смер општа биологија, 2001. година.
Магистарски рад “Варирање узрасне структуре, величине тела и фекундитета код Bufo bufo (Amphibia, Anura)” - 2005. година.
Докторска дисертација “Еволуција екстремитета великих мрмољака (Triturus cristatus complex, Salamandridae, Caudata)” - 2013. година.
Радно искуство:
Током 2002. године - сарадник у настави за предмете Теорија еволуције и Еволуција, на Катедри за генетику и еволуцију Биолошког факултета у Београду.
Од 2003. години ради на Одељењу за еволуциону биологију, Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић”.
Истраживачка интересовања:
Фенотипска пластичност,морфолошка варијабилност, средински стрес, понашање, екстремитети, развиће, водоземци, гмизавци, биодиверзитет, заштита малих водених станишта
Чланства:
Европско херпетолошко друштво
Пројекти:
БАРАметар, 2023-2024, Центар за промоцију науке
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Урбана екологија проучава фундаменталне еколошке концепте унутар урбаних средина. Укључује испитивање разлика еколошких образаца, односа и процеса у урбаним срединама у поређењу са неурбанизованим срединама и истраживање утицаја урбанизације на екологију организама. Испитује односе и интеракције између еколошких и друштвених компоненти унутар урбаног екосистема насталог искључиво антропогеном активношћу.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Наташа Баришић Клисарић је дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 1998. године и магистрирала на модулу Генетика тезом: „Фенотипска пластичност код три врсте рода Lamium: утицај светлосног режима и густине” 2003. године. 2012. године одбранила је докторску дисертацију под насловом: „Флуктуирајућа асиметрија као показатељ стабилности развића одабраних биљних таксона у условима ненарушене животне средине и антропогено индукованог стреса“. Од 2002. године запослена је на Oдељењу за еволуциону биологију ИБИСС где учествује у реализацији ИБИСС истраживачког програма, Грант бр. 451-03-66/2024-03/ 200007 чији је оснивач Министарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије (НИТРА); програма Призма: „Одржавање генетичке разноврсности и динамика природних популација угрожене биљне врсте: Полиморфизам боје цвета Iris pumila L. (ИРИС)“, Фонда за науку Републике Србије; и реализацији пројекта: „Биомаса за енергију и биодиверзитет (Б4ЕБ)“, чији је оснивач програм УНДП: „ЕУ за зелену агенду у Србији“, у партнерству са Министарством заштите животне средине Републике Србије.
Билогија инвазивних врста проучава интродуковане инвазивне врсте и њихов утицај на диверзитет, структуру, динамику и функционисање екосистема који насељавају. Инвазивне врсте се сматрају једним од најзначајнијих фактора смањења биодиверзитета.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Радно искуство:
• 2016– данас: научни сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић" - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
• 2014-2016: истраживач сарадник, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић" - Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду
Образовање:
• 2015: Доктор еколошких наука, Биолошки факултету, Универзитет у Београду. Докторска дисертација: „Вијабилност популација текунице Spermophilus citellus (L., 1766) на подручју Србије”.
• 2007: Дипломирани биолог заштите животне средине, Биолошки факултет, Универзитет у Београду.
Истраживачке теме:
• екологија
• конзервацiona биологија
• териологија
• конзервациона генерика
• паразитологија.
Вештине и технике:
Узимање узорака; мониторинг ситнних сисара; молекуларно-генетичке методе; рад у програмима: Arlequin, Structure, Geneland, BAPs, Botlleneck, Genepop, Genetix, Fstat, Vortex.
Nagrade:
• 2008: Грант за кратке посете Европске научне фондације
• 2009: Грант за учешће на Конференцији конзервационих генетичара одржаној у Трондхејму, додељен од стране Организационог комитета Конгреса
Чланства у научним друштвима:
• Српско болошко друштво
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Основне студије молекуларне биологије и физиологије завршио сам 2010. године, а потом и докторске студије биологије, модул еволуциона биологија, 2017. године на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Моја истраживачка интересовања обухватају еволуцију старења и улогу интеракција митохондријског и једарног генома (мито-једарне интеракције) у еволуцији особина животне историје. У свом раду користим лабораторијске линије пасуљевог жишка Acanthoscelides obtectus које су селектоване за рану репродукцију/кратак живот и касну репродукцију/дуг живот више од 250 генерација. Тренутни фокус мојих истраживања представљају полно-специфични ефекти митохондријских мутација на репродукцију и друге особине животне историје, које настају услед еволуционог процеса који се назива материнска клетва. Митохондријске мутације које имају штетан ефекат на мужјаке, али не и на женке, могу бити искоришћене у развоју нове методе биоконтроле штетних инсеката која се назива техника тројанских женки.
Године 2013. добио сам ДААД стипендију за краћи истраживачки боравак у Институту за генетику, Универзитета у Келну, у Немачкој. Од стране Центра за развој лидерства, у оквиру програма „Покрени се за науку“, током 2018. и 2020. године добио сам финансирање за пројекте развоја нових метода биоконтроле штеточина. Тренутно сам члан пројекта „Experimental evolution approach in developing insect pest control methods ELEVATE“, број 7683961, 2022-2025 у оквиру програма Идеје, Фонда за науку Републике Србије. Активно учествујем у популаризацији науке као руководилац пројекта грађанске науке „Опасуљи се“ (https://www.opasuljise.rs/) који је подржан од стране Центра за промоцију науке. Члан сам Српског еволуционог друштва (СЕД), Европског друштва за еволуциону биологију (ESEB) и Европске асоцијације за грађанску науку (ECSA).
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
2010 Докторат (Универзитет у Београду, Биолошки факултет)
2004 Диплома основних студија (Универзитет у Београду, Биолошки факултет, смер Екологија и заштита животне средине)
Области истраживања: Развиће, Одлике животне историје, Еволуциона морфометрија, Конзервациона биологија, Еволуција, Екологија
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Еко-Ево-Дево повезује екологију, теорију еволуције и биологију развића. У оквирима Еко-Ево-Дево проучава се утицај срединских сигнала (биотичких и абиотичких) на структуру и динамику популација, форимирање нових фенотипова током процеса развића и њихове еволуције код различитих таксона биљака, животиња и гљива.
Еволуција особина животне историје објашњава на који начин еволуциони механизми (пре свега природна селекција) оптимизацију преживљавање и репродукцију организама у одређеним срединским условима. Особине животне историје чине основу адаптивне вредности организма и укључују: трајање развића, величину организма, број, величину и пол потомака, стопу преживљавања, дужину живота итд. Проучавање еволуције особина животне историје одвија се на природним и лабораторијским популацијама.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.