Јелена Милојевић је рођена 1984. године у Београду. Редовне и докторске студије је завршила на Биолошком факултету Универзитета у Беогарду. Докторску дисертацију је одбранила 2015. године у оквиру модула Физиологија и молекуларна биологија биљака. Од 2010. год. је запослена на ИБИСС-у, на одељењу за физиологију биљака. У актуелно звање виши научни сарадник изабрана је 2022. год. Ментор је једне одбрањене докторске дисертације. Усавршавала се похађањем међународног курса: "QPCR Experience workshop: Real-time PCR applications in plant biology", организованог од стране компаније "BioSistemika" (Словенија).
Аутор је више од 20 радова, претежно у врхунским међународним часописима, са више од 100 цитата у међународним часописима и бројних саопштења на међународним и националним конференцијама. Два рада из докторске дисертације Јелене Милојевић су истакнута као значајан допринос области биотехнологије биљака у прегледу "Agricell Report" (http://www.agritechpublications.com/argenl.htm).
Добитник је и награде за најбољу постер презентацију младог истраживача на симпозијуму националног значаја. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских удружења за биологију биљака (The Federation of European Societies of Plant Biology – FESPB). Сарадник је Центра за таленте у Београду, чији је успешни полазник и сама била.
Током своје научне каријере дала је значајан допринос области физиологије развића биљака, проучавајући механизам индукције соматске ембриогенезе и органогенезе код неколико биљних врста са посебним освртом на експресију гена и епигенетику. Основни правац њених истраживања обухвата проучавање механизама индукције соматске ембриогенезе из коренова спанаћа.
Као сарадник је учествовала на два пројекта финансирана од стране ресорног министарства Републике Србије, као и на две COST акције (CA18201, CA21157). Тренутно је ангажована на Програму рада ИБИСС-а финансираном од стране Министарства науке, технолошког развоја и иновација (ев. Бр. 451-03-66/2024-03/200007) у оквиру кога руководи истраживачким задатком "Проучавање молекуларних механизама индукције соматске ембриогенезе из коренова спанаћа".
Јелена Божуновић (рођена Бољевић) је ангажована у оквиру Одељења за физиологију биљака ИБИСС-а од 2013. године. Након дипломирања на Биолошком факултету Универзитета у Београду на истом факултету је стекла диплому мастера (2013. године) и доктора наука (2020. године). Научно-истраживачки рад Јелене Божуновић је усмерен на расветљавање молекулских основа биосинтезе специјализованих метаболита и њихове диференцијалне акумулације у различитим генотиповима врста рода Nepeta и Centaurium, као и повећање продукције активних једињења коришћењем савремених биотехнолошких метода. У току своје каријере, др Божуновић је учествовала на два национална и једном међународном пројекту. Била је члан Организационог одбора конференције „3rd International Conference on Plant Biology (22nd SPPS Meeting) “ 2018. године. Јелена активно учествује у популаризацији науке кроз пројекте Европске ноћи истраживача, међународне манифестације „Дан Фасцинације биљкама” која се организује под окриљем Европске организације за биљне науке, и на „Другаријади” коју организује Фондација Новак Ђоковић. Др Божуновић је укључена у рад Центра изузетних вредности за интердисциплинарна истраживања у биологији ИБИСС-а. Члан је Европске федерације за биљну биологију (ФЕСПБ) и Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Др Јасмина Несторовић Живковић је основне и докторске студије завршила на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2007. године је запослена на Одељењу за физиологију биљака, ИБИСС. Научно-истраживачки рад др Несторовић Живковић је усмерен на проучавање секундарног метаболизма биљака, посебно код угрожених и лековитих биљних врста. Истраживања др Несторовић Живковић обухватају испитивање биолошке активности секундарних метаболита као и механизама њиховог деловања, испитивање молекулских основа биосинтезе секундарних метаболита и регулације на нивоу транскрипционих фактора, све у циљу стварања услова за метаболички инжињеринг и повећану продукцију биоактивних једињења. Учесник је међународних и националних пројеката. Од 2018. године учествује у пројектима промоције науке ReFocuS 2.0 (H2020-MSCA-NIGHT-2018), ReFocuS 3.0 (H2020-MSCA-NIGHT-2020) и ReFocuS Art (HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01-01). Др Несторовић Живковић је и кординатор пројекта Road to Friday of Science FLOWs (ReFocuS FLOW) из позива HORIZON-MSCA-2023-CITIZENS-01. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштва за биљну биологију (ФЕСПБ).
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Др Јасмина Гламочлија је научни саветник Одељења за физиологију биљака (Лабораторија за микологију). Дипломирала је, магистрирала и докторирала из области микологије на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Запослена од 1990. године у ИБИСС-у. Њена научна истраживања усмерена су на биологију гљива, биљака, хемију природних производа, метаболомику и фармаколошке активности природних матрица као и истраживања супстанци за фармацеутску и агротехнолошку примену. Аутор је и коаутор више од 230 радова у међународним рецензираним часописима од великог значаја: са преко 6226 цитата; са х-индексом 41 др Гламочлија се налази на листи најцитиранијих аутора Стенфордове листе за 2020, 2021. и 2022. годину. Учествовала је на више од 100 домаћих и међународних конференција. Др Гламочлија је ангажована као рецензент у 50 различитих међународних часописа и била је гостујући уредник у Journal of Fungi, уредник едитор Natural Medicinal Materials, рецензент неколико пројеката (билатералних и мултилатералних) за Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије, а такође је била члан Радне групе за избор кандидата на конкурсу за Националне стипендије „За жене у науци“ 2020. и 2021. године, у организацији L’Oreal Балкан.
Др Јасмина Гламочлија је рецензирала пет књига, била члан комисије и учесник у изради десетак докторских дисертација и великог броја мастер радова.
Учествовала је на 11 научних пројеката Министарства за науку и технолошки развој Републике Србије и 9 међународних пројеката из области микологије као истраживач, руководилац задатка/РП и руководилац тима Лабораторија за микологију. Била је у организационим и научним комитетима међународних конгреса The 2nd Balkans-China Mini-symposium on Natural Products and Drug Discovery; UNIFood Conference; International Conference on Plant Biology (22nd SPPS Meeting); International Conference on Plant Biology, 21st Symposium of the Serbian Plant Physiology Society, Cost Action FA1106 Quality fruit Workshop, 11th International Medicinal mushroom conference (IMMC11).
Оснивач је и члан Миколошког друштва Србије (председник 2008-2014). Др Гламочлија је члан неколико међународних удружења релевантних за ову област.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Терестрична екологија проучава односе организама и животних заједница (биоценоза) према условима спољашње средине и интеракцију између живих бића на копну. Ова истраживања пружају концептуалну основу за разумевање процеса у копненим екосистемима и њихове осетљивости на промене у животној средини и биотичке промене.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Преглед публикација
• Цитираност – SCOPUS
Област/поље истраживања
Др Ивана Момчиловић се више од тридесет година бави истраживањима у областима молекуларне биологије биљака, физиологије биљака и биотехнологије. Њено тренутно истраживачко интересовање усмерено је на истраживања у пољу физиологије стреса и молекуларне биологије биљака, посебно механизама који су од важности за регулацију топлотног стреса и ефеката заштитних једињења (биостимулатора) на топлотну толеранцију биљака.
Образовање
2004 | Доктор биолошких наука, the University of South Dakota, САД
1995 | Магистар биолошких наука, Молекуларна генетика и генетичко инжењерство, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија
1991 | Основне студије, Молекуларна биологија и физиологија, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија
Запослење
2007 (у току) | Одељење за физиологију биљака, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду, Србија
2005-2007 | Department of Agronomy and USDA-ARS PSERU, Kansas State University, САД
2000-2004 | Department of Biology, the University of South Dakota, САД
1994-2000 | Одељење за физиологију биљака, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Универзитет у Београду, Србија
1992-1994 | Катедра за физиологију биљака, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Србија
Одабрани пројекти
2023 (у току) | Руководилац пројекта #7589: "Employing modern aeroponic technology and stress-protective nanoparticles for improved seed potato production under elevated temperature - AerPotato", програм ПРИЗМА, Фонд за науку Републике Србије
2011-2019 | Руководилац пројекта #ТР31049: „Развој и примена протеинских маркера у одабиру сорти кромпира отпорних према високим температурама“, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије
2010-2012 | Партнер/руководилац српског тима – SCOPES Project IZ73Z0128031/1: "Priming of the heat and drought tolerance in potato", Swiss National Science Foundation
Недавне професионалне активности
2022-данас | Гост уредник MDPI часописа Plants (IF5-year=4.8)
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Др Душица Ћалић, као научни саветник је запослена у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић” у Београду, Србија. Она има дугогодишње искуство у области физиологије биљака, биљне биотехнологије, биљне генетике, молекуларне биологије биљака, генетског инжењеринга, биотичког и абиотског одговора на stress. Њено учешће у основним и примењеним научним истраживачким пројектима, 46 рецензирана рада у еминентним међународним научним часописима, 2 поглавља у књигама, преко 150 излагања на различитим међународним и домаћим конференцијама, рецензије научних радова у међународним научним часописима, као и Међународни курс "Молекуларни и биотехнолошки аспекти сексуалне репродукције у вишим биљкама" на Пољопривредном институту Мартонвасар, Мађарске академије наука (1998) финансиран од УНЕСЦО, практични курс "Проточне цитометрије“ на Институту за оплемењивање грожђа, Гајзенхајм, Немачка (2005) организован и подржан од стране ЦОСТ, континуирана сарадњом са Биотехничким факултетом у Љубљани, Словенија, афирмише је као компетентног истраживача.
Такође, има искуство у вођењу пројеката Европске сарадње у науци и технологији (ЕУ ЦОСТ Акције, Брисел-Белгија). Радила је са многим студентима и волонтерима на Одељењу за физиологију биљака IBISS-a (ментор 2 магистарска и 2 докторска рада), ментор 3 средњошколца који су освојили прва места на државном такмичењу из биологије.
Она је члан КТТ тима за трансфер знања и технологије на ИБИСС-у.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Драгана Матекало (рођена Божић) запослена је на ИБИСС-у од 2007. године. Након стицања дипломе основних студија на Биолошком факултету Универзитета у Београду, на истом факултету завршава мастер (2005. године) и докторске академске студије (2014. године). Експериментални део докторске дисертација урадила је у лабораторији за фармакогнозију Фармацеутског факултета Аристотеловог Универзитета у Солуну, у Грчкој. Др Матекало се бави проучавањем биосинтезе специјализованих метаболита биљака и њихове регулације на молекуларном нивоу, као и метаболичким инжењерингом. Мултидисциплинарни научни приступ др Матекало и сарадња са научницима из Србије и иностранства (Грчка, Холандија, Немачка) резултовали су бројним публикацијама у часописима са SCI листе и другим публикацијама. Била је члан Организационих одбора домаћих и међународних конференција, укључујући симпозијуме Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и TERPNET. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Европског друштва за биљну биологију (FESPB). Била је ментор једне докторске дисертације и једног мастер рада. Драгана је била ангажована на различитим манифестацијама чији је циљ популаризација науке - Ноћ Истраживача, Фестивал науке, Другаријада, Дан фасцинације биљкама као и на различитим активностима Центра за промоцију науке (ЦПН). Превела је на српски језик књигу “Шта биљка зна: водич кроз свет чула”, аутора Данијела Шемовица.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Драгана Антонић Рељин докторирала је на Биолошком Факултету, Универзитета у Београду (2022) на смеру Молекуларна биологија и физиологија биљака. Oсновне студије завршила је на Биолошком Факултету, Универзитета у Београду (2010). Запослена је на Институту за биолошка истраживања Синиша Станковић од 2011., на одељењу за физиологију биљака. Област интересовања јој је физиологија стреса биљака. Основни објекат њеног истраживања је хортикултурна врста Impatiens walleriana (лепи Јова), која је изразито осетљива на дефицит воде у подлози. Ова хортикултурна врста се комерцијално производи у Србији, а главни ограничавајући фактор у производњи, транспорту и продаји ове биљне врсте јесте управо изражена осетљивост на дефицит воде у подлози. Најзначајније резултате у превазилажењу изражене осетљивости I.walleriana на водни стрес постигла је проучавањем значаја примене салицилне киселине (SА) при условима водног стреса. Радила је на секвенцирању транскримптома листова биљака I.walleriana, при чему су идентификоване секвенце кодирајућег региона три дехидринска гена (IwDhn1, IwDhn2.1 i IwDhn2.2).
У току свог научно-истраживачког рада учествовала је у реализацији националног пројекта ТР31019: „Развој и примена биотехнолошких поступака у добијању здравог садног материјала украсних биљака“ финансираног од стране министарства просвете, науке и технолошког развоја републике Србије. Члан је Друштва за физиологију биљака (ДФБС) и Српског биолошког друштва (СБД).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
2021 – Научни саветник
Образовање
2008. - Докторске студије из Хемије, Хемијски факултет, Универзитет у Београду
1998. – Магистарске студије из Биологије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1994. – Основне студије из Биохемије, Хемијски факултет, Универзитет у Београду
Области истраживања
- Ароматичне и лековите биљке
- Хемија природних производа
- биљне врсте родова Gentiana и Gentianella
- Биотехнологија биљака
Технике и методе
- Хемијска карактеризација лековитих биљака коришћењем аналитичких техника као што су UV/VIS и HPLC
- Изоловање биолошки активних једињења из лековитог биља (полифенолна једињења)
- Анализа секундарних метаболита из биљака гајених in vitro (фенолне киселине, флавоноиди, ксантони, иридоиди)
Учешће у пројектима
- 2006-2010. Улога редокс активних супстанци у процесима одржавања хомеостазе живих система (143034Б), финансирано од стране Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије.
- 2006-2010. Биомедицинска испитивања и развој неких нових психотропних супстанци (143032), финансирано од стране Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије.
- 2006-2010. Регулација морфогенетских процеса и секундарног метаболизма и генетичке трансформације биљака у условима in vitro (143026В), финансирано од стране Министарства науке и заштите животне средине Републике Србије.
- 2011-2019. Биотехнологија in vitro – гајене, лековите и угрожене биљне врсте (173015), финансирано од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
- 2011- 2019. Биолошки механизми, нутритивни унос и статус полинезасићених масних киселина и фолата: унапређење исхране у Србији (ИИИ41030), Иновациони пројекат финансиран од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја
- 2008–2010. Билатерални пројекат Словеније и Србије: Поређење различитих модел-система антиоксидативног деловања биљних екстраката.
- 2018-2019. Билатерални пројекат између Словеније и Србије: In vitro пропагација и очување угрожених врста рода Gentiana и Gentianella у циљу одрживог коришћења биљног материјала и биоактивних секундарних метаболита.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Дејан Стојковић, рођен 6. маја 1986. године у Врању, Србија, је виши научни сарадник на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Институт од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС), Универзитета у Београду. Др Стојковић је реномирани и светски признати стручњак у областима биолошке активности природних производа, етнофармакологије и хемије природних производа. Његово истраживање се фокусира на идентификацију биолошке активности и етнофармаколошкoj употребi природних производа, посебно оних са терапеутским потенцијалом.
Др Стојковић се може похвалити плодном истраживачком каријером о којој сведочи 114 публикација у часописима и импресивним бројем цитата од 4256 на Google Scholar-у. Висок h-индекс др Стојковића од 31 у SCOPUS-у одражава његов значајан утицај у научној заједници. Др Стојковић има кључну улогу као руководилац лабораторије за ћелијску културу у оквиру Одељења за физиологију биљака (ИБИСС). Његова међународна сарадња се протеже на институције у Португалу, Грчкој и Турској, уз значајне посете Португалу, Француској, Кини и Холандији, показују посвећеност глобалном колаборативном истраживању. Као главни истраживач три пројекта, др Стојковић показује снажне вештине лидерства и управљања пројектима. Његова посвећеност менторству млађих истраживача је евидентна у руковођењу актуелним докторандима, показујући своју преданост неговању следеће генерације научника. Као рецензент за престижне часописе, активно доприноси одржавању квалитета научних публикација. Ангажован је као уредник у научним часописима (Frontiers in Pharmacology и Heliyon).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.