Милица Богдановић је виши научни сарадник на Одељењу за физиологију биљака ИБИСС-а. Одбранила је докторат 2015. године из Физиологије и Молекуларне биологије биљака на Биолошком факултету Универзитета у Београду, проучавајући секундарни метаболизам биљке цикорије, молекуларну биологију биосинтезе гвајанолида и метаболички инжењеринг терпена. Била је кључни члан и вођа тима на једном Horizon2020 (“Цикорија као вишеструко користан усев за производњу влакана и лековитих терпена — CHIC”) и учесник једног FP7 пројекта (“TERPMED – биљни терпеноиди за здравље људи: хемијски и геномски приступ за идентификацију и производњу биоактивних једињења”), као и неколико пројеката које је финансирало Министарство за науку, технолошки развој и иновације Републике Србије. Др Богдановић има активну сарадњу са европским колегама из Холандије, Немачке, Аустрије и Италије, као и са српским колегама. Учествовала је на студијским истраживачким боравцима на „Wageningen University and Research“ (у Холандији) 2011. и 2012. године, као и на радионицама у Белгији, Кини, Немачкој и Португалу. Др Богдановић одлично влада техникама in vitro културе биљних ткива и органа, стабилном и транзијентном генетичком трансформацијом биљака, техникама ДНК клонирања, флуоресцентном и конфокалном микроскопијом, разним PCR методама, утишавањем гена amiRNA приступом, анализом промотора, едитовањем генома CRISPR-cas9 техникама, генотипизирањем мутација и различитим компјутерским техникама. Била је ментор једног студента докторанта на Универзитету у Београду, и члан је неколико стручних организација, укључујући ДФБС, EU-SAGE и GeneSprouts, као и COST акције PlantEd бр. 18111 (Едитовање генома код биљака). У последњих неколико година, њен фокус представљају истраживања молекуларне основе соматске ембриогенезе код кичице, модел система у студијама развића, откривање нових гена укључених у ове процесе и побољшање постојећих in vitro метода за ову врсту. У скорашње време интересује се за интеракције међу биљкама, посебно прајминг одбране уз помоћ испарљивих једињења околних биљака.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Милена Трајковић је Биолошки факултет Универзитета у Београду, студијска група Биологија, смер Физиологија биљака завршила 2011. године. Докторске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду, модул Физиологија и молекуларна биологија биљака уписала је школске 2011/2012. године. Докторску дисертацију одбранила је 2020. године. Област интерсовања и рада су in vitro култура, генетичке трансфорамације биљака, биотехнологија и алелопатија. У току свог досадашњег научно-истраживачког рада учествовала је у реализацији националног пројекта ТР31019: „Развој и примена биотехнолошких поступака у добијању здравог садног материјала украсних биљака” финансираног од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Милена Трајковић је члан Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС). Добитник је једне од награда за најбољу постер презентацију на „2nd International Conference on Plant Biology and 21st Symposium of the Serbian Plant Physiology Society”, одржаном у Петници 2015. године.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Нивои образовања:
• Докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2012. година
• Основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2003. година
Академска каријера:
• Истраживач приправник, 2003. година
• Истраживач сарадник, 2008. година
• Научни сарадник, 2013. година
• Виши научни сарадник, 2017. година
• Научни саветник, 2022. година
Истраживачка интересовања:
• Физиологија, молекуларна биологија и биотехнологија биљака
• Регенерација ендемичних, угрожених и украсних биљних врста процесима соматске ембриогенезе и органогенезе in vitro
• Физиологија стреса и проучавање одбрамбених одговора биљака на физиолошком, биохемијском и молекуларном нивоу, насталих као последица абиотичких фактора (стрес изазван солима и водни дефицит)
Студијски боравци у иностранству:
• Др Милана Трифуновић Момчилов је током 2010. године, била у једномесечној научној посети у институту National d'Horticulture et de Paysage UMR GENHORT (INHP/INRA/UA), Maître de conférences en Horticulture Ornementale AGROCAMPUS OUEST, Angers, Француска, финансираној од стране COST акције 871.
Пројекти:
• Tоком свог досадашњег истраживачког рада (2003-2019) др Милана Трифуновић Момчилов учествовала je у реализацији четири национална пројекта. Три пројекта била су из области основних истраживања, док је један пројекат припадао области технолошког развоја. Сви поменути пројекти били су финансирани од стране Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
• Поред тога, др Милана Трифуновић Момчилов била је учесник и једног билатералног научноистраживачког пројекта реализованог између Републике Србије и Републике Хрватске (2011/2012), као и једне научне студије која је остварена у сарадњи ИБИСС-а са компанијом Zepter International doo (2019).
• Током претходних година као и тренутно, др Милана Трифуновић Момчилов руководи пројектним задацима у оквиру Уговора ИБИСС-а са Министарством науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
Чланства у научним друштвима:
• Српско биолошко друштво (СБД)
• Друштво за физиологију биљака Србије (ДФБС)
• Европско друштво за биљну биологију (FESPB)
• Интернационална асоцијација за биљну биотехнологију (IAPB)
• Интернационално друштво за хортикултурна истраживања (ISHS)
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Мартин Распор ради у Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" од 2007. а титулу доктора биолошких наука стекао је 2013. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду.
Своју научну каријеру започео је фундаменталним истраживањима у области фитохормонске регулације растења и развића биљака, а почетком 2020-тих више се окреће примењеним истраживањима, нарочито у области агрономије, науке о земљишту, и могућностима примене биоинформатичких метода и вештачке интелигенције у пољопривреди.
Мартин има интензивну научну сарадњу са лабораторијама из Кине, Чешке, Пакистана и Ирана. Има богато искуство у активизму за одрживу пољопривреду, заштиту животне средине и биодиверзитета, а свој допринос овим циљевима дао је кроз вишегодишњи ангажман у националним и регионалним организацијама цивилног сектора као што су Орка Србија и CEEweb for Biodiversity.
Стални је уредник научног часописа Frontiers in Plant Science, члан Рецензентских одбора у часописима Frontiers in Bioengineering and Biotechnology и Biomolecules, и Тематског саветодавног панела у часописима Horticulturae и International Journal of Molecular Sciences. Од научних удружења, члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС), Федерације европских друштава за биљну биологију (FESPB) и Часног научно-истраживачког удружења Сигма Кси.
Мартин је уредио неколико научних публикација и рецензирао преко 100 у више од 30 часописа. Дoбитник је награде за рецензента године за 2022. годину од научног часописа Biomolecules. Такође је добитник признања за рецензентску изврсност од агенције Web of Science.
Поред његових истраживања, Мартинова љубав према биљкама и земљишту позната је у оквиру колектива и по његовом дугогодишњем доприносу пејзажном изгледу дворишта Института.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Екотоксикологија проучава токсичне ефекте који се јављају као последица деловања хемикалија на животну средину. Токсични ефекти се проучавају на нивоу молекула, ћелија, ткива, органа, појединачних организама, популација или екосистема.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Функционална екологија је фокусирана на разумевање различитих биолошких феномена (функција) на различитим нивоима организације од организма до екосистема, које омогуц́авају разумевање постојања одређених образаца у природи. Она идентификује и проучава процесе и/или активности који обезбеђују организму или екосистему у целини да функционише.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Марина Соковић је научни саветник у Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ – Националном институту Републике Србије, Универзитета у Београду. Међународно је признати експерт у области истраживања природних производа, са посебним фокусом на биолошку активност метаболита из лековитих биљака и гљива.
Дипломирала је (1995), магистрирала (1998) и докторирала (2001) на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Током своје научне каријере развила је значајну експертизу у области антимикробних и антифунгалних једињења природног порекла, хемијског профилисања лековитих биљака и гљива, као и истраживања патогених гљива које утичу на биљке, животиње, људе и безбедност хране. Усавршавала се на постдокторским студијама на Wageningen University & Research (Холандија).
Активно је укључена у докторску наставу на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где предаје предмет из области антифунгалне активности секундарних метаболита. Ментор је дипломских, и докторских радова, укључујући седам успешно одбрањених докторских дисертација.
Објавила је више од 450 радова у међународним научним часописима и преко 140 саопштења на конференцијама. Њени радови цитирани су више од 17.400 пута (H-индекс 63), а према рангирању Универзитета Стенфорд сврстана је међу 2% најцитиранијих научника у свету. Такође је ангажована као гостујући уредник и рецензент у међународним часописима.
Поред научног рада, поседује значајно искуство у управљању науком и научној политици. Обављала је функције у Савету ИБИСС-а и Савету Универзитета у Београду, као и дужност вршиоца дужности помоћника министра за науку (2019–2025).
Њен рад усмерен је ка примени природних биоактивних једињења у унапређењу здравља људи, безбедности хране и заштите животне средине.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Др Марина Костић је истраживач у области микробиологије, микологије, природних производа и биолошке активности. Докторирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду 2021. године, а стручно се усавршавала на Политехничком Институту, Браганçа, Португал. Током научно истраживачке каријере, др Костић је учествовала у реализацији 44 библиографских јединица. Према SCOPUS бази података, вредност h индекса је 15. Поред учешћа у реализацији научно истраживачке делатности, др Костић је учествовала у реализацији следећих пројеката: (1) „Карактеризација и примена метаболита гљива и утврђивање потенцијала нових биофунгицида“, (2) „Функционална храна 21. века – природни производи из перспективе научника“, (3) „ Chicory as a multipurpose crop for dietary fibre and medicinal terpenes”, (4) „Потрага за новим изворима биолошки активних једињења: Студија на речном сунђеру Ephydatia fluviatilis из Србије“, (5) „Биоконтрола фитопатогених гљива природним производима пореклом из суптропских биљака реда Rosales “, (6) „Повећана оптичка чистоћа природних монотерпеноида као могуће средство за побољшање њихове биолошке активности“. Др Марина Костић има искуства у организацији бројних научних скупова, као рецензент у реномираним часописима и образовању младих кадрова.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Дипломирала је на Биолошком факултету Универзитета у Београду (студијска група - Молекуларна биологија и физиологија), а затим магистрирала и одбранила докторску дисертацију на истом факултету (област - Физиологија и молекуларна биологија биљака). Од 2001. године запослена је на Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ где се и данас налази, након што је провела две године у компанији Велефарм Пролек д.о.о. (2007-2008). Њено истраживачко интересовање обухвата расветљавање бројних проблема из области физиологије, молекуларне биологије и популационе генетике биљака, са акцентом на испитивању молекулских основа биосинтезе специјализованих метаболита и њихове диференцијалне акумулације међу генотиповима, анализу њихове биолошке активности и повећање продукције уз примену савремених биотехнолошких метода. Последњих година додатно интересовање показује ка испитивању биљака васкрсница, првенствено папрати. Успешно је руководила радним пакетима, као и радним задацима током ангажовања на девет националних и четири међународна пројекта. Учествовала је у организацији неколико међународних научних конференција, као председник и/или члан Организационог одбора, или као члан Научног одбора. Својим ангажовањем у изради и/или руковођењем израде неколико докторских дисертација и мастер радова пружа допринос формирању младих научних кадрова. За залагање, помоћ и допринос у борби против пандемије COVID-19 током ангажовања у Институту за вирусологију, вакцине и серуме „Торлак“, добила је 2020. године захвалницу Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Члан је Тима за трансфер знања и технологија (КТТ тим) ИБИСС-а од 2023. године. Активно учествује у рецензирању научних радова у научним часописима са SCI листе. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС), Европског друштва за биљну биологију (ФЕСПБ) и Међународног друштва за биљну биотехнологију (ИАПБ).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Др Марија Иванов је истраживач у области молекуларне биологије, микологије, природних производа и биолошке активности. Докторирала је на Биолошком факултету Унверзитета у Београду 2019. године, а стручно се усавршавала током боравака на Институту за микробиологију, Универзитет и Универзитетска болница у Лозани, Швајцарска (02.08.-31.08.2018), Институту за органску и фармацеутску хемију, Национална хеленска истраживачка фондација (16.03.-30.05.2015), Лабораторији за биомолекуларне структуре, Национални институт за хемију, Љубљана, Словенија (23-29.08.2015 и 21-27.11.2015), Лабораторији за фитомедицину, Хумболтов Универзутет, Берлин, Немачка (15-28.09.2013). Руководилац је билатералног пројекта са Аустријом (Биљни флавоноиди као средство за здраво старење-механизми који стоје иза њиховог утицаја на старење и инфекције повезане са старењем) и пројекта Центра за промоцију науке (Функционална храна 21. века-Природни производи из перспективе научника). Као учесник је ангажована на бројним међународним и домаћим пројектима. Добитница је различитих стипендија укључујући ФЕМС-ГО за истраживачки боравак и Лореал-Унесцо за жене у науци. Налази се на Станфордовој листи најцитиранијих научника за 2022. годину.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микологија проучава генетику, раст и структуру гљива, али и њихове интеракције са другим организмима у екосистему. Области миколошких истраживања на институту обухватају медицинску микологију, фитопатологију и описивање нових врста гљива са становишта њихове потенцијалне примене у биотехнологији и индустрији.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Образовање
• Докторат, Ph.D. (Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2022. године)
• Мастер, M.Sc. (Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2017. године)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2016. године)
Истраживачка интересовања
Реакције биљака на абиотичке факторе стреса; суша; оксидативни стрес; антиоксидативни систем одбране; молекуларна биологија биљака.
Студијски боравци у иностранству
• Студијски боравак у Краљевини Шпанији у трајању од месец дана 2024. године (Aquaporins Group, Plant Nutrition Department, Centro de Edafología y Biología Aplicada del Segura (CEBAS-CSIC), Campus Universitario de Espinardo, Edificio 25, 30100 Мурсија, Шпанија).
Награде, признања, пројекти
• Грант за боравак младих истраживача у иностраној лабораторији додељен од стране Horizon Europe пројекта Green Era Hub (GEH).
• Грант за учешће на конгресу FESPB/EPSO Plant Biology Europe 2020 Congress (PBE2020), који је због пандемије КОВИД-19 одржан онлине наредне године.
• Учесник пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије „Развој и примена биотехнолошких поступака у добијању здравог садног материјала украсних биљака“ (ТР31019), од јуна 2018. до завршетка пројектног периода 2019. године.
Чланства у научним друштвима
• Члан Српског биолошког друштва (СБД) и Друштва за Физиологију биљака (ДФБС).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.