ИБИСС је први пут координатор и носилац Хоризон2020 пројекта "Ноћ истраживача", финансиран од стране Европске Комисије у оквиру Марија Склодовска - Кири акције. Европска Ноћ истраживача има за циљ да приближи истраживаче широј јавност, у смислу промоције истраживача и њихових истраживања, да укаже на утицај науке у свакодневном животу, а са крајњом намером да подстакне младе људи да се упусти у истраживачке каријере. Сваке године, последњег петка у септембру, научници излазе на улице да приближе науку свим заинтересованима, од 2 до 102 године.

Предавач: Ivan Topisirovic, M.D., Ph.D., Investigator, Lady Davis Institute for Biomedical Research, SMBD Jewish General Hospital, McGill University

Време: 24.08.2016. у 13.00

Место: Библиотека ИБИСС

Докторске студије на Универзитету у Београду

Докторска дисертација је самостални и оригинални научноистраживачки рад кандидата у једној или више научних области и представља завршнио део програма докторских студија. Кандидат стиче право на пријаву докторске дисертације када испуни услове и положи испите предвиђене студијским програмом.

Студент подноси пријаву теме докторске дисертације одговарајућем телу факултета на одговарајућем обрасцу које оно разматра и предлаже ментора и Комисију за оцену научне заснованости теме дисертације и пред којима студент брани предложену тему. Председник Комисије припрема извештај о оцени у року од 30 дана од дана именовања Комисије на основу које наставно-научно веће доноси одлуку о прихватању теме и одређивању ментора што се доставља студенту и ментору.

Докторску дисертацију у електронском облику и одговарајућем броју штампаних примерака и писану сагласност ментора да може поднети докторску дисертацију на оцену, студент подноси факултету најкасније шест месеци пре истека рока за завршетак студија. Наставно-научно веће потом формира Комисију за оцену докторске дисертације у складу са Правилником која даје оцену докторске дисертације са образложењем.

Након пријема извештаја Комисије за оцену докторске дисертације, декан је дужан да докторску дисертацију и извештај Комисије учини доступним јавности у библиотеци факултета и у електронској верзији на званичној интернет страници факултета и Универзитета http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/ , до одбране дисертације. Рок за увид јавности је 30 дана пре усвајања извештаја комисије.

Одбрана докторске дисертације је усмена и јавна, а кандидат је брани пред Комисијом за одбрану докторске дисертације. Дан, час и место одбране заказује се посебном одлуком декана. Информација о одбрани докторске дисертације са подацима о кандидату, теми, времену и месту одржавања одбране, објављује се у средствима јавног информисања и на интернет страници факултета, најкасније пет дана пре датума одржавања одбране.

Лице које одбрани докторску дисертацију стиче научни назив доктора наука у одговарајућој научној област. Факултет на коме је кандидат одбранио докторску дисертацију дужан је да у року од месец дана од дана одбране достави Универзитету оригинал записника са одбране докторске дисертације.

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић трајно чува штампану и електронску верзију докторских дисертација одбрањених на Универзитету. Електронска копија дисертације се чува у Дигиталном репозиторијуму Универзитет http://eteze.bg.ac.rs/.

Коплетан текст Правилнка доступан је овде:

Правилник о доктотским студијама УБ из 2010.

Правилник о докторским студијама УБ из 2016. (примењује се на студенте уписане на докторске студије почев од 2016/2017)

Правилник о докторским студијама УБ - Биолошко факултет (15/276-07.09.2018)

Обликовање дисретације

Упутство за блик и садржај докторске диертације која се брани на Универзитету у Београду у складу са важећим правилником о изради докторске дисертаицје доступно је на сајту Универзитета: http://bg.ac.rs/files/sr/studije/Doktorska-oblik-sadrzaj.pdf

У циљу адекватног похрањивања докторске дисертације у Дигитални репозиторијум УБ, у складу са начелом отвореног приступа научном знању, обавезни саставни део дисертације су и:

• потписана изјава о ауторству, којом се тврди да у докторској дисертацији нема делова којима се нарушавају ауторска права других особа
• потписана изјава да су обе верзије, штампана и електронска, истоветне
• потписана изјава којом се овлашћује Универзитетска библиотека „Светозар Марковић да дисертацију чува у Дигиталном репозиторијуму Универзитета у Београду, те је учини доступном јавности, под условима дефинисаним лиценцом за коју се аутор одлучи. Више о лиценцама које се нуде може се прочитати овде: http://creativecommons.org.rs/?page_id=74

Ове изјаве додају се на крају дисертације, иза биографије аутора, и у штампаној и у електронској верзији. ВАЖНО: У електронској верзији потпис на изјавама није потребан.

Универзитетска библиотека ”Светозар Марковић” реалзује курс за студенте докторских студија ”Обликовање докторске дисертације” који се редовно одржава неколико пута током школске године. Све о овом курсу можете прочитати овде: http://www.unilib.rs/usluge/edukacija/ .

О свим детаљима у вези са процедуром пријаве и предаје докторске дисертације, студенти треба да се информишу код продекана за докторске студије на факултети на ком су уписали докторске студије.

Важни линкови

Универзитет у Београду докторске студије

УвиДок - Увид у јавности у докторске дисертације

Е-тезе Универзитета у Београду

НаРДуС - Национални репозиторијум докторских дисертација у Србији

Ретроспективна дигитализација докторских теза

Универзитетска библиотека „Светозар Марковић", депозитна библиотека докторских дисертација одбрањених на Универзитету у Београду, започела је пројекат ретроспективне дигитализације докторских теза. Сви радови, који на овај начин буду похрањени у дигитални репозиторијум добиће свој трајни линк, у одређеном тренутку DOI број и биће видљиви преко Европског портала Dart Europe. На овај начин биће дигитализоване само оне дисертације које се чувају у фонду Универзитетске библиотеке.

Процедура за унос дисертација одбрањених пре 2012. године у дигитални репозиторијум заснива се на процедури која се односи на нове докторске дисертације. Потребно је поднети захтев за дигитализацију, попунити формуларе, припремити пратећи материјал, а дисертације ће скенирати Универзитетска библиотека без накнаде трошкове.

Захтев за дигитализацију

Формулар са метаподацима

Прилог - изјава о ауторству и коришћењу

Према Правилнику о поступку и начину вредновања и квантитативном исказивању научноистраживачких резултата истраживача (Национални савет за научни и технолошки развој, 2008), којим се утврђује поступак стицања научних и истраживачких звања, кандидат, односно комисија за писање извештаја о кандидату, треба да достави комплетну библиографију кандидата са потпуним референцама разврстаним према категоријама научног рада (М коефицијенти).

Званичну потврду на меморандуму библиотеке са печатом и потписом библиотекара о броју цитата издају Универзитетска библиотека „Светозар Марковић" (без самоцитата) и Библиотека Матице српске (са самоцитатима). Ова услуга се наплаћује према утврђеном ценовнику (на цену утичу: период за који се тражи цитираност, број цитата, ургентност издавања потврде и формат издавања потврде). Рок за израду је 10 дана.

Кандидат треба да достави своје основне податке и комплетну библиографију са тачним распоредом аутора урађену хронолошки. Претраживање цитираности радова се врши за сваки појединачни рад из приложене библиографије прем првом аутору. Подносилац захтева добија библиографију цитираних радова за тражени период у електронској форми на CD-у и званичну потврду на меморандуму Библиотеке са печатом и потписом библиотекара о броју цитата.

Уколико није неопходно да овај прилог за стицање звања има печат и потпис библиотеке, кандидат, односно комисија могу сами да сачине библиографију са бројем цитата. Овде су наведни упутства и докуменати који могу бити од помоћи приликом израде библиографије:

Др Стела Филипи Матутиновић, Научне информације у Србији, 2. измењено и допуњено издање, Београд, 2013. публикација намењена за едукацију докторанада и истраживача у области евалуације научног рада, приступа и коришћењу расположивих електронских извора и проналажењу релевантних.

Тумачење SCI листе коју је издао Национални савет за високо образоваје РС.

Аналитичар за биологију - при Министарству науке од ког се може добити више информација у вези са вредновањем научног рада.

Аутоцитати, коцитати, хетероцитати: аутоцитати (самоцитати) су цитати код којих аутори (први аутор) цитирају своје претходне радове; коцитати су цитати код који аутори цитирају друге ауторе са којима су писали неки ранији рад; хетероцитати (прави цитати) су цитати код којих аутори цитирају друге ауторе. Према Правилнику о стицању звања потребно је у својој библиографији навести укупан број цитата, број хетероцитата и број аутоцитата.

Категоризација домаћих часописа која се ажурира према документима преузетих са веб-странице Министарства науке.