Scopus број: 55889835100
Образовање:
2006 - Доктор биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
2000 – Магистар биолошких наука, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
1996 - Дипломирани биолог, Биолошки факултет Универзитета у Београду, Београд, Србија
Историја запошљавања са позицијама:
2013 – до данас: Научни саветник Одељења за цитологију ИБИСС
2007 – 2013: Виши научни сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
2007 – 2008: Научни сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
2001 – 2007: Истраживач-сарадник Одељења за цитологију ИБИСС
Научна удружења:
- Српско друштво за микроскопију
- Европско микроскопско друштво
Истраживачка интересовања:
Главни фокус истраживања је примена микроскопских метода у биологији, са фокусом на квантитативну хистологију, „design-based“ стереоологију, анализу слике и квантификацију сигнала, посебно у контексту развојног програмирања, токсикологије и женске репродукције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
У фокусу научно-истраживачког рада др Милице Манојловић-Стојаноски научне саветнице Одељења за цитологију су феномени развића и програмирања. Тематика њене магистарске тезе (одбрањене 1996. године) и докторске дисертације (одбрањене 2004. године), о успостављању функције и улози хипоталамо-хипофизно-адреналног система фетуса током каснијег рада је продубљивана с проблемског и методолошког аспекта. Како промене хипоталамо-хипофизно-адреналног система током формативног - пренаталног периода имају далекосежне последице на (неуро)физиологију организма, ефекти наведених промена на метаболизам и понашање потомака представљају предмет њених даљих истраживања. Успостављање модел система развојне токсичности омогућило је да се испитивања непосредног и одложеног утицаја пренаталног излагања синтетским глукокортикоидима прошире на сагледавање утицаја нанопартикула селена током развоја, као најрањивијег периода животног циклуса. Модел систем развојне токсичности омогућава процену безбедности спектра новосинтетисаних наноматеријала сагледавајући ризике и бенефите како за мајку, тако и за фетус.
Као чланица Одељења за цитологију др Милица Манојловић-Стојаноски негује првенствено структуралистички приступ истраживањима. Наиме, структурне промене у нервном, ендокрином и метаболичком миљеу организма установљене применом различитих видова квалитативне и квантитативне микроскопије, укључујући и савремену стереологију, представљају незаобилазан ниво истраживања у свеобухватном сагледавања функционалних промена неуроендокриног система фетуса и потомака након пренаталног излагања разним супстанцама.
Овај методолошки приступ, примењен и на пољу стоматолошких истраживања, омогућио је дубље разумевање утицаја широког спектра природних и синтетских материјала на процесе остеогенезе и регенерације денталних ткива, доприносећи побољшању квалитета денталних терапија и резултата за пацијенте.
У досадашњем раду др Милица Манојловић-Стојаноски је резултате својих истраживања објавила у преко 80 публикација.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Неуробиологија проучава анатомију, физиологију и патологију нервног система. Од молекуларне и биохемијске основе овог система, преко проучавања пластичности понашања, до разумевања настанка неуродегенеративних болести и начина на који се оне могу лечити. Електрофизиологија проучава биофизичка својства неурона кичмењака и повезује морфофункционалне карактеристике мозга са посматраним понашањем животиња. Крајњи циљ је да се идентификују активне супстанце које могу имати заштитно дејство код неуролошких и психијатријских обољења.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Др Јасмина Живановић је виши научни сарадник на Одељењу за Цитологију ИБИСС-a. Докторирала је 2013. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на модулу Биологија ћелија и ткива. Своју научно-истраживачку делатност започела је 2008. године на Одељењу за цитологију IBISS-a, као стипендиста Министарсва за науку Републике Србије, где је и запослена од јануара 2011. године. У периоду од 2008. до 2019. године учествовала је у реализацији два пројекта Министарства просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије. Њено истраживачко интересовање усмерено је на испитивање ефеката супстанци природног порекла, изофлавона из соје, на регулацију функције кључних регулатора минералног метаболизма у анималном моделу андропаузе. Додатно, важан правац њених истраживања односи се на испитивање процеса старења у различитим анималним моделима као и утицаја цитрусних полифенола на ендокрини систем и редокс регулацију.
Од 2016. до јуна 2018. године др Живановић била је на постдоктoрском усавршавању у групи др Милоша Филиповића у Лабораторији за испитивање сигналних путева посредованих гасотрансмитерима, Институт за биохемију и ћелијску генетику, ЦНРС, Универзитет у Бордоу, Француска, где је проширила своју област интересовања и направила искорак у област испитивања ефеката гасотрансмитера, нарочито водоник сулфида. Њено истраживање је било усмерено на развијање нове селективне методе за детектовање персулфидованих протеина као и утврђивања физиолошких улога које перфулфидација има у in vitro и in vivo експерименталним моделима.
Др Живановић је руководила Дијаспора пројектом одобреног од стране Фонда за науку Републике Србије (2021-2023). Тренутно је вођа радног пакета на пројекту ADVANCED Фонда за науку Републике Србије у оквиру позива ПРИЗМЕ (2024-2027). У оквиру Одељења за цитологију руководи радним задатком који има за циљ испитивање заступљености персулфидације након примене цитрусних флаванона у моделу природно остарелих мужјака пацова. Члан је Српског друштва за микроскопију, Европског друштва за микроскопију, Друштва физиолога Србије и Српског друштва за молекуларну биологију.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Scopus
Аутор је или коаутор преко 90 рецензираних научних радова. Учествовао је као ментор или члан комисије у одбрани докторских и мастер теза.
Предмет истраживања:
Истраживање др Бранка Филиповића усмерено је на проучавање феноменологије старења код мушкараца и корективну примену стероидних и пептидних хормона, као и биљних полифенола, са акцентом на хомеостазу костију и функцију Ц-ћелија штитасте које производе калцитонин. Најновија истраживања су фокусирана на истраживање ефеката третмана инкретином у комбинацији са тренингом снаге и издржљивости на мишићно-скелетни систем средовечних пацова.
Образовање:
Биолошки факултет, Универзитет у Београду, Београд, Србија
• Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, 2008.
• Магистар биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2003.
• Дипломирани биолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 1996.
Похвале и награде:
• Највише рангирани научник (А1 категорија), Министарство науке, технологије и иновација, Република Србија, 2011 - 2024.
Научноистраживачка делатност:
• Тренутно ангажован у програму рада ИБИСС (број уговора 451-03-66/2024-143200007) који финансира Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2011 - 2020. Пројекат 173009ОИ: „Одговор неуроендокриног система пацова на одабране биљне екстракте, фитоестрогене, стероидне и пептидне хормоне“, финансиран од стране Министарства просвете науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2006 - 2010. Пројекат 143007Б: „Утицај фитоестрогена, стероидних и пептидних хормона на ћелије неуроендокриног система“, финансиран од стране Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 2001 - 2005. Пројекат 1710: „Морфофункционална испитивања ефеката хормона на неуроендокрини систем током животног циклуса“, финансиран од стране Министарства науке и технолошког развоја Републике Србије.
• 1998 – 2000. Пројекат 03Е17: Цитолошка испитивања улоге хормона у регулацији функција неуроендокриног система“, финансиран од стране Министарства за науку и технологију Републике Србије.
Професионално чланство:
• Европско ендокринолошко друштво (ЕSЕ)
• Српско биолошко друштво
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ResearchGate
Научни саветник Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" – Института од националног значаја за Републику Србију, са готово двадесет пет година истраживачког искуства у области експерименталне ендокринологије. Аутор/коаутор приближно 100 рецензираних научних публикација. Ментор студената докторских и мастер студија. Члан Научног одбора Европског удружења за ендокринологију за период 2018.-2021. Научни комуникатор са искуством у раду са младима.
Предмет истраживања:
Претходна истраживања др Шошић-Јурјевић су усмерена на испитивање ефеката хормонских третмана и третмана хормонима сличним састојцима биљног порекла на хипофизо-тироидну и друге ендокрине осе, као и на јетру, као главни „циљни“ орган за деловање хормона и регулацију метаболичких процеса. У истраживањима користи моделе „природног” старења пацова оба пола како би боље разумела полно-специфичне ефекте ових третмана.
Тренутно, др Шошић-Јурјевић координира истраживањима која за циљ имају испитивање потенцијала третмана заснованих на инкретинима у комбинацији са физичким вежбањем. Циљ истраживања је утврђивање физиолошких И молекуларних механизама којима би ови третмани, сваки за себе или у комбинацији, могли да допринесу очувању здравља и дуговечности код оба пола.
Додатно, др Шошић-Јурјевић укључена је у истраживања метаболизма холестерола и клиничка истраживања ендокриних тумора у сарадњи са институцијама из Србије и ЕУ.
Образовање:
• Доктор биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2008
• Магистар биолошких наука, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2003
• Дипломирани молекуларни биолог и физиолог, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 1998
Међународне постдокторске научне посете:
• Годишње научне посете Институту за клиничку хемију и фармакологију, Универзитета у Бону, Немачка, од 2014. године
• Научне Посете Институту за експерименталну ендокринологију, - “Charité” - Универзитетска болница у Берлину, у 2014. и 2010. години
Похвале и награде:
• Краткорочна стипендија - ЕСЕ, 2014
• Највише рангирани научник (А1 категорија), Министарство науке, технологије и иновација, Република Србија, 2011-2024
• Краткорочна стипендија - ДААД, 2010
• Стипендија за талентоване студенте, Министарство за Науку и технологију, Република Србија, 2000 - 2002
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Биологија старења фокусирана је на боље разумевање молекуларних, ћелијских и физиолошких процеса који се налазе у основи процеса старења и болести повезаних са овим процесом.
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
ОБРАЗОВАЊЕ
2020- Студент докторских студија молекуларне биологије
Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Молекуларна биомедицина
2019-2020 Мастер из молекуларне биологије и физиологије
Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Експериментална биомедицина
Просечна оцена: 9,60/10,00
Мастер теза: „Ефекат дијеталне рестрикције започете у касној животној доби на развој инфламације у јетри старих Wistar пацова"
2015-2019 Дипломирани молекуларни биолог и физиолог
Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Просечна оцена: 9,00/10,00
АКАДЕМСКО И ПРОФЕСИОНАЛНО ИСКУСТВО
2023- Истраживач сарадник
Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институт од националног значаја за Републику Србију
Одељење за биохемију
2020-2023 Истраживач приправник
Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић” – Институт од националног значаја за Републику Србију
Одељење за биохемију
ОБЛАСТ ИСТРАЖИВАЊА И МЕТОДЕ
Гојазност, Цревна микробиота, Молекуларна ендокринологија, Молекуларни механизми метаболичких поремећаја, Нутритивна биохемија, Старење, Дијетална рестрикција
Анимални модели глодара, Western blot, qPCR, ELISA, Хистолошка анализа, Биоинформатичка анализа метагеномских података
ПРОЈЕКТИ, СТИПЕНДИЈЕ И НАГРАДЕ
2024-2027 Пројекат STRIMHealth (HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02-01, број предлога: 101159400)
2021 Добитник конкурса Министарства просвете, науке и технолошког развоја за укључивање талентованих младих истраживача у научно истраживачки рад СРО
2021 Награда за најбољу мастер тезу, Фондација „Горан Љубијанкић“
2020 Стипендија за студенте, Министарство просвете, науке и технолошког развоја Србије
2019-2020 Стипендија за најбоље студенте са територије општине Обреновац
2015 3. место на Смотри истраживачких радова полазника Регионалног центра за таленте Београд 2 са истраживачким пројектом „Ефекат дексаметазона на биометријске параметре и концентрацију кортикостерона у серуму и хипокампусу одраслих пацова”
ЧЛАНСТВО У ИСТРАЖИВАЧКИМ ДРУШТВИМА
Српско друштво за молекуларну биологију
ПУБЛИКАЦИЈЕ
Scopus ID: 57329447100
Researcher ID (WoS, Publons): GIK-8625-2022
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Моја прича на ИБИСС-у почиње крајем 2011. године, када сам завршила основне студије молекуларне биологије на Универзитету у Београду – Биолошком факултету (2007–2010) и била на половини двогодишњих мастер студија на истом програму (2010–2012). Придружила се сам Одељењу за биохемију као истраживач приправник ради израде експерименталног дела мастер радa. 2013. године сам запосленa као истраживач сарадник на Одељењу за биохемију где сам радила истраживања у оквиру докторских студија (2012–2017, Универзитет у Београду–Биолошки факултет) и успешно одбранила тезу под називом: Развој метаболичког синдрома изазваног комбинацијом стреса и исхране обогаћене фруктозом – допринос глукокортикоида у висцералном масном ткиву и хипоталамусу женке пацова. Своја истраживања сам наставила (као виши научни сарадник од 2023.год) истражујући молекуларне механизме и интеракције органа који доводе до развоја метаболичког синдрома и дијабетеса типа 2 код оба пола, као последицу савременог начина живота који карактерише свакодневна изложеност стресу и повећан унос калоричне хране богате фруктозом. Поред тога, посвећена сам анализи и разјашњавању улоге микробиоте у метаболичким поремећајима и ефикасном губитку тежине.
Кроз године успоставила сам међународну сарадњу са Универзитетом у Лозани (енг.SCOPES пројекат, 2014–2017), Данском академијом за дијабетес и ендокинологију (докторски курс, 2014), лабораторијом за системску и компјутерску биологију Меморијалног центра за истраживање рака „Слоун Кетеринг“(енг.MSKCC), Њујорк (три месеца постдокторске обуке, 2022), Универзитетима у Амстердаму, Лисабону и Оребру (Хоризон-Твининг пројекат „STRIMHealth“, 2024–2027). Учествовала сам у едукацији студената као сарадник у настави на Универзитету у Београду – Биолошком факултету (2012–2016) и као ментор у изради докторске дисертације (2019–2023). Активно сам укључена у популаризацију науке кроз Ноћ истраживача, Сајам науке, Отворена Врата ИБИСС-а. Члан сам Српског биохемијског друштва, Српског друштва за молекуларну биологију, Друштва за неуронауке Србије, Данске академије за дијабетес и ендокинологију.
Инфламација је одговор на оштећења и опасност у организму и саставни је део истраживања у имунологији, али и другим научним дисциплинама, јер се јавља код бројних патолошких стања попут дијабетеса или рака. Имунологија проучава одбрамбене механизме организма на ћелијском и молекуларном нивоу код инфективних болести, као и поремећаје имунsког система у аутоимунским болестимa и алергији. Модификација имунског система је корисна у лечењу ових болести. Она се може вршити фармаколошком модулацијом или имунотерапијом, где се користе имунске ћелије или њихови активни молекули. Истражују се акутно-фазни протеини и потенцијални биолошки маркери инфламације укључени у модификацију и интеграцију сигналних путева у циљу предикције и интервенције у болестима.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Др Наташа Величковић је рођена 04. 11. 1971. у Београду. Основне студије је завршила на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, 1996. године. Магистарске и докторске студије је завршила на Биолошком факултету, Универзитета у Београду, 2001. и 2009. године. Од 1996. до 2010. године је запослена у Институту за нуклеарне науке “Винча”, где је и одбранила докторску тезу. Од 2010. године је запослена на Институту за биолошка истраживања “Синиша Станковић” на Одељењу за биохемију. Основна проблематика истраживања др Величковић је испитивање патофизиолошких промена енергетског метаболизма у анималним моделима метаболичког синдрома и у пацијентима са масном болести јетре повезане са метаболичком дисфункцијом (МАСЛД), са фокусом на поремећаје липидног и глукозног метаболизма у масном ткиву и јетри. Главне истраживачке теме су карактеризација анималних модела метаболичког синдрома, испитивање молекуларних механизама поремећаја липидног метаболизма, инфламације и инсулинске осетљивости у масном ткиву и јетри, испитивање профила липида и метаболита у узорцима пацијената са МАСЛД, проучавање улоге микробиоте у метаболичким поремећајима везаних за прекомерну калоријску исхрану и МАСЛД. Посебан фокус истраживања је на испитивању улоге глукокортикоидних хормона на метаболичке поремећаје у гојазности и болести масне јетре. У циљу усавршавања, др Величковић је боравила две недеље на Одељењу за физиологију Универзитета у Лозани, Лозана, Швајцарска (2017. година). Др Величковић је добитник стипендије Министарства за науку и заштиту природне средине Републике Србија за успешан магистарски рад (1996-1997 године), добитник награде Министарства за науку и заштиту природне средине Републике Србија за изванредан допринос науци (2003. године), добитник стипендија Интернационалне организације за истраживање мозга (ИБРО) (2003), KАСКАДЕ мреже изузетности (2005) и ФЕБС друштва (2009) за учешће у различитим радионицама и конгресима. Учесник је на заједничком истраживачком пројекту Србије и Швајцарске (број пројекта IZ73Z0_152331). Др Величковић је координатор HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02 Twinning позива под називом “Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth) (број пројекта 101159400) (2024-2027 година).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија животиња проучава функционисање биолошких процеса у различитим условима животне средине, као и њихову регулацију и интеграцију. Ови процеси се могу проучавати на различитим нивоима организације, од органела и ћелијских мембрана преко ћелија и ткива до система органа и целе животиње, како током развића тако и у одраслом добу.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Метаболизам је скуп свих хемијских реакција које обезбеђују енергију ћелијама и одржавају витално стање ћелија и организма. Метаболизам је строго регулисан процес, а контрола метаболичких путева омогућава организмима да успешно комуницирају са својим окружењем. Метаболичка регулација је кључна за разумевање и лечење бројних хроничних болести, укључујући дијабетес, гојазност, хипертензију и рак.
Рођен у Крушевцу, Србија, 27.03.1961.г. Основну школу и гимназију је похађао у Београду.
Академско образовање
• Основне студије: Молекуларна биологија и физиологија на ПМФ-у, Универзитета у Београду, 1983.
• Магистарски рад: из Неуронаука, на Центру за мултидисциплинарне студије БУ, 1987.
• Докторска дисертација: из области биохемије, Хемијски факултет ПМФ-а, БУ, 1992.
Научно звање
• Научни саветник, од 2013.
Радно искуство
• Од 1987. до данас запослен на Институту за биолошка истраживања "Синиша Станковић", на Одељењу за Молекуларну биологију и биохемију, Одељењу за биохемију.
Професионална интересовања
• Неурохемијске основе ефеката стреса на допамински систем за неуротрансмисију у мозгу пацова.
• Фармаколошка испитавања новосинтетисаних и природних неуро/психоактивних супстанци на животињским модел системима психичких поремећаја, са посебним фокусом на интеракције тих супстрата са моноаминергичким системима за неуротрансмисију и последичним ефектима на моторику и опште понашање животиња.
• Неурохемијски и бихејвиорални ефекти суплементације полинезасићеним масним киселинама и фолатима на експерименталнe животињe.
• Специфичности нутритивних утицаја на менталне активности и понашање.
Наставна активност
• Предавач на предмету Основе молекуларне биологије на смеру Биологије ПМФа, Универзитета у Новом Саду, 1993-1996.
• Предавач на изборним предметима Општа и примењена ензимологија/Ензимологија ИИ на смеровима Молекуларне биологије/Биохемије, ПМФ-а БУ, 1999-2008.
Студијски боравци
• Предокторско научно усавршавање током 12 месеци у лабораторији др Филипа Симана, на Одељењу за фармакологију, Медицинског факултета, Универзитета у Торонту, Канада; 1990-1991.
Биологија понашања истражује понашање животиња на системском нивоу интегрисањем бихејвиоралних, еколошких, физиолошких и молекуларних приступа зарад бољег разумевања како су специфични елементи понашања обликовани током еволуције.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.