Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Татјана Ћосић је запослена у Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" од 2008. године. Титулу доктора биолошких наука стекла је 2015. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Досадашњи научно-истраживачки рад др Татјане Ћосић је веома широк и обухвата истраживања у области физиологије биљака, биљне биотехнологије, као и секундарног метаболизма и физиологије стреса, са нарочитим освртом на проблематику хормоналне регулације морфогенетског одговора комерцијално значајних биљних врста in vitro. Посебно се бави физиолошком и молекуларном карактеризацијом процеса de novo органогенезе изданака келерабе, и расветљавању механизама регенерације код биљака које нису уобичајени модел-системи за изучавање морфогенезе in vitro. У току свог научно-истраживачког рада освојила је већи број награда у виду стипендија за учешће на међународним конгресима из области биљне биологије и биотехнологије. У периоду од 2017. до 2022. године руководила је Лабораторијом за молекуларну биологију Одељења за физиологију биљака IBISS-a. Један је од носилаца научне сарадње између IBISS и чешке Лабораторије за анализу садржаја биљних хормона. Своје истраживачко искуство и знање радо дели са студентима Биолошког факултета, којима често излази у сусрет и помаже кроз израду студенских радова и организовање студентске праксе у сарадњи са Друштвом за молекуларну биологију Србије. Татјана је љубав према науци и биљкама током година испољавала и кроз промоцију науке, нарочито међу ученицима млађих узраста и тренутно је део тима испред IBISS-a, uključenog у организацију манифестације под називом Дан фасцинације биљкама, која се обележава под окриљем Европске организације за биљне науке (ЕПСО), а која за главни циљ има да кроз различите активности укаже на значај биљака и очување разноврсности живог света. Чланица је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС), Федерације европских друштава за биљну биологију (FESPB) и Међународног друштва за биотехнологију биљака (IAPB).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Сузана Живковић је основне студије завршила на Универзитету у Крагујевцу, а затим магистрирала и докторирала на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Од 2002. године запослена је на Одељењу за физиологију биљака ИБИСС. Научно-истраживачки рад др Живковић припада области физиологије и молекуларне биологије биљака, биотехнологије и фитохемије, а усмерен је на проучавање процеса и механизама одбране биљака од стреса изазваног екстремним абиотичким утицајем спољашње средине. Централно место заузима изучавање биологије разних врста папрати са посебним освртом на уско специјализовану групу биљака у оквиру наведене класе познату као биљке отпорне на исушивање или „биљке васкрснице“. Поред тога, др Живковић има богато искуство у раду на плазма-хемијским процесима и физиолошком одговору семена и биљака на третман хладном плазмом. Учесник је међународних и националних пројеката. Руководила је и учествовала у реализацији бројних дипломских радова и докторских дисертација. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштава за биљну биологију (ФЕСПБ).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Снежана Здравковић-Кораћ дипломирала је на одсеку за Молекуларну биологију и физиологију Природно-математичког факултета Универзитета у Београду и магистрирала и докторирала у области физиологије биљака на Биолошком факултету Универзитета у Београду. Током основних и постдипломских студија је била стипендиста Фондације за развој научног и уметничког подмлатка, основане од стране Српске академије наука и уметности. Похађала је неколико националних и међународних курсева и радионица из области молекуларне биологије биљака. Боравила је као гостујући истраживач на Одељењу за биотехнологију Центра за истраживања у пољопривреди у Жамблуу у Белгији. Учествовала је на 7 националних пројеката и три EU COST акције (CA843, CA18201 и CA21157). Учествовала је у настави на Биолошком факултету Универзитета у Београду као предавач на предмету "Генетичко инжењерство и биотехнологија биљака" у оквиру докторских академских студија. Њена истраживања припадају области физиологије и молекуларне биологије биљака и биотехнологије, са посебним фокусом на пропагацију биљака in vitro (путем соматске ембриогенезе, андрогенезе и de novo органогенезе), производњу секундарних метаболита, генетичко инжењерство, експресију гена и епигенетику. Коаутор је 4 поглавља у књигама, преко 50 рецензираних радова у научним часописима, два предавања по позиву, 18 просидингса и преко 130 презентација на интернационалним и националним конференцијама. Била је члан научних одбора и председавајући секције на неколико интернационалних и националних конференција, члан уређивачког одбора "Архива биолошких наука", рецензент–едитор у часопису "Frontiers in Plant Science" (секције "Technical Advances in Plant Science") и рецензент у више научних часописа. Била је ментор две докторске тезе и активно учествовала у изради неколико докторских и мастер теза.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Образовање:
• Докторат: Биолошки факултет Универзитет у Београду, 2010.
• Магистратура: Биологија, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 2000.
• Основне студије: Биологија, Природно-математички факултет, Универзитет у Крагујевцу, 1995.
Истраживачка интересовања: Физиологија биљака, реакције биљака на абиотички и биотички стрес, оксидативни стрес, генетичке трансформације.
Радна искуства:
• Институт ГОША, ХК ГОША, Смедеревска Паланка, 1996–2004.,
• Универзитет у Београду, Институт за биолошка истраживања „Синиша Станковић”, Институт од националног значаја за Републику Србију 2004–данас
Студијски боравци у иностранству: Реализовала је два специјалистичка курса захваљујући сарадњи Министраства науке Републике Србије са Одељењем за међународну сарадњу Министарства науке и технологије НР Кине. Организатори: Џеђанг Шаосинг Академија пољопривредних наука и Институт за биотехнологију Џеђанг Сци-Тех Универзитет, Шаосинг, 2006. године и Центар за истраживање поврћа у Пекингу (БВРЦ) и Пекиншка академија за пољопривреду и шумарство (БААФС), Пекинг, 2007. године.
Пројекти: Била је ангажована на три пројекта из програма основних истраживања (ОИ1628: 2004–2005.; ОИ143023Д: 2006–2010. и ОИ143023Д: 2006–2010.) и три пројекта програма технолошког развоја (ТР6833Б: 2005–2008.; ТР23016А: 2009–2010. и ТР31019: 2010–2019.) које је финансирало Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије.
Учествовала је у реализацији пет пројекта чији су инвеститори привредни субјекти (Институт ГОША, ХК ГОША, Смедеревска Паланка: 1996–2004.; у сарадњи са Институтом за хемију, технологију и металургију, Универзитета у Београду: ЕПС ЈН бр. 98/13/ДСИ: 2014–2017.; ЕПС ЈН бр. 144/13/ДСИ: 2014–2017. и ЕПС ЈН бр. 54/14/ДСИ: 2015–2017., пројекти финансирани од стране ЈП Електропривреда Србије и компанија ЦЕПТЕР: 2019. године).
Академска каријера:
• Научни саветник – 28.06.2021.
• Виши научни сарадник – 29.06.2016.
• Научни сарадник – 25.05.2011.
• Истраживач сарадник – 29.06.2000.
• Истраживач приправник – 03.01.1996.
Чланства у научним друштвима:
Српско биолошко друштво, Друштво за физиологију биљака Србије, Federation of European Societies of Plant Biology – FESPB, International Association for Plant Biotechnology – IAPB.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Образовање:
• Докторат, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 2002
• Мастер, Биолошки факултет, Универзитет у Београду, 1992
• Основне студије, Природно-математички факултет, Универзитет у Београду, 1986
Радно искуство:
• Институт за биолошка истраживања “Синиша Станковић”- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, 1988 - до данас
Истраживачка интересовања:
• физиологија биљака, молекуларна биологија биљака, биљна биотехнологија, генетички инжењеринг биљака, интеракције биљака и инсеката, алелопатија
Лидерства:
• Руководилац Одељења за физиологију биљака, 2017 – до данас
Студијски боравци у иностранству:
• Plant Molecular Biology Lab, Agricultural Research Service, United States Department of Agriculture, Beltsville, Maryland, USA, 1992
• Plant Tissue Culture Lab, Johannesburg, Republic of South Africa, 1993-1994
Награде:
• UNESCO fellowship, 1992
Међународна сарадања:
• Сарадња са Dr. Ann Smigocki, Plant Pathology Laboratory, Agricultural Research Service, United States Department of Agriculture, Beltsville, Maryland, USA, 1992-2020
• Сарадања са Dr. Václav Motyka, Institute for Experimental Botany, Academy of Sciences, Prague, Czech Republic, 2005 - до данас
Чланства у научним друштвима:
•Национални коресподент испред IAPB (the International Association for Plant Biotechnology), 2006 – до данас
• Члан Федерације европских друштава за биологију биљака (FESPB), Друштво физиолога биљака Србије (ДФБС), Српско биолошко друштво (СБД)
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Славица Дмитровић рођена Миливојевић, виши научни сарадник, запослена је на Одељењу за физиологију биљака од 2003. године до данас. Пре тога била је три године запослена као асистент-приправник на Катедри за физиологију биљака Биолошког факултета, Универзитета у Београду. Дипломирала је 2000. године на Биолошком факултету, Универзитета у Београду. Магистрирала је 2003. године и докторирала 2012. године на истом факултету. Објавила је значајан број радова (22) у међународним часописима са СЦИ листе, као и конференцијских саопштења (60). Квалитет њеног истраживања је мерљив на основу многобројних цитација (173) и х-индекса (8) према цитатној бази Scopus. Током каријере учествовала је на четири национална и два међународна пројекта. Др Славица Дмитровић је члан Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Европског друштва за биљну биологију (FESPB). Била је ментор у једном мастер раду и учествовала је у изради четири докторске тезе. Тренутно учествује у експерименталној изради једне докторске тезе. Њене главне области истраживања су: биљна физиологија, физиолошки одговори корова на стресне услове, нарочито на нивоу антиоксидативне одбране и генске експресије, алелопатске интеракције посредоване етарским уљима, као и једињењима излученим из коренова биљака, екстрактима биљака и доминантним једињењима у екстрактима, у циљу добијања еколошки прихватљивих биохербицида, елицитација продукције одређених секундарних метаболита у биљкама, молекуларна биологија и биотехнологија, in vitro микропропагација ретких и угрожених биљака и њихова аклиматизација. Др Славица Дмитровић је била укључена у промоцију науке учествујући у поставци на Европској ноћи истраживача испред пројекта „НЕПЕТОМЕ“ 2022. године у Београду у оквиру пројекта „Road to Friday of Science and Art – ReFocusS Art“, који финансира Европска комисија у оквиру „Horison Europe“ – Програма за истраживање и иновације, потпрограма „Марија Склодовска Кири“ (HORIZON-MSCA-2022-CITIZENS-01 – ReFocusS Art – 101061356). На међународној манифестацији „Дан фасцинације биљкама“ под окриљем Европске организације за биљне науке (ЕSPO), одржаној 2022. године, др Славица Дмитровић је дала свој допринос у поставци у Ботаничкој башти „Јевремовац“ у Београду испред пројекта „НЕПЕТОМЕ“.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Истраживање др Слађане Тодоровић, научног саветника ИБИСС-а, представљено је бројним научним правцима, обухваћени физиолошким и биохемијским испитивањем раста и развоја биљака у лабораторијским и природним условима. Првобитно су испитивани ефекати светлости и течног дима у контроли развоја биљака, посебно у клијању фотобластичних семена, као и у интеракцији са фитохромом, температуром, са биљним хормонима и са ретардантима растења. Други истраживачки правац односио се на област биотехнологије, in vitro културе ткива и биљних органа, а резултати истраживања имали су практичну примену у хемијској анализи, потенцијалној биолошкој активности и ex situ заштити лековитих и угрожених биљних врста. Др Тодоровић, као вођа групе ИБИСС тима, учествовала је на међународном пројекту ФП7 (ТЕРПМЕД) - Plant terpenoids for human health: a chemical and genomic approach to identify and produce bioactive compounds; ЕУ (2009-2013) и показала велико интересовање за истраживање биосинтетских путева фармаколошки важних секундарних метаболита из групе сесквитерпенских лактона и фенолних дитерпена. Сходно томе, њено учешће у програму ЕУ за истраживање и иновацијe Хоризон 2020 на пројекту Chicory as a multipurpose crop for dietary fibre and medicinal terpenes; ЕУ (2017-2022), указује на њену истраживачку вредност у промовисању цикорије као здраве хране и у развоју нових биотехнолошких метода за побољшање квалитета ове врсте. Тренутно се бави проучавањем различитих аспеката in vitro морфогенезе лековите врсте Centaurium erythraea, са акцентом на процесе соматске ембриогенезе. У сарадњи са колегама са Биолошког факултета, била је укључена у неколико докторских теза, тако што је директно надгледала или помагала у планирању и извођењу експерименталних задатака. Др Слађана Тодоровић веома цени рад са млађим колегама и размену научних сазнања и искустава.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Образовање:
2007 Докторска дисертација, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1998 Магистарска теза, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
1994 Биологија – основне студије, Биолошки факултет, Универзитет у Београду
Академска каријера:
2016 - Научни саветник, биљна биотехнологија, ИБИСС
2012-2016 Виши научни сарадник, ИБИСС
2008-2012 Научни сарадник, ИБИСС
1998-2008 Истраживач срадник, ИБИСС
1994-1998 Истраживач приправник, ИБИСС
Област истраживања:
Биологија биљака, биљна регенерација in vitro (микропропагација, соматска ембриогенеза, андрогенеза) украсних, лековитих и дрвенастих биљака, абиотски и биотски стрес, безвирусне биљке, генетичке трансформације, криопрезервација биљака.
Студијски боравци у иностранству:
2023 Cukurova Универзитет Technopolis, Адана, Турска, Повремено потапајући биореактори за масовну производњу: шансе и замке, обука
2010 IPK Gatersleben, Немачка, Епигенетика биљака, летња школа
2008 IVALSA (Valorizzazione del Legno e delle Specie Arboree National Research Council), CNR, Сесто Фиорентино, Италија. Кратка научна посета COST акција 871 (Development of cryopreservation procedures for Iris spp.), месец дана
2003 C.R.A Wallonie, Station des cultures frutières et maraîchères Gembloux, Белгија (Androgenesis of Prunus sp.), два месеца
2002 C.R.A. Wallonie, Gembloux, Belgija (Androgenesis of Prunus sp.), два месеца.
Учешће на пројектима:
2020- Управља пројектним задацима у оквиру уговора ИБИСС са ресорним Министарством науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије.
1994-2019 Учествовала на девет пројеката из области основних истраживања и технолошког развоја, финансираних од стране ресорног Министарства образовања и науке, једног билатералног пројекта са Хрватском, једног пројекта финансираног од стране града Београда и једног пројекта финансираног од стране компаније Zepter International.
Чланства у научним друштвима:
COST акција CA21157 “European Network for innovative Woody Plant Cloning, COPYTREE
COST акција 871 “Cryopreservation of crop species in Europe”, MC члан
The International Association for Plant Biotechnology (IAPB)
Federation of European Societies of Plant Physiology (FESPP)
International Society for Horticultural Science (ISHS)
Друштво за физиологије биљака (DFBS)
Српско биолошко друштво (СБД)
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Конзервациона биологија има за циљ да очува биолошку разноврсност на Земљи и бави се дугорочном одрживошћу екосистема. Интердисциплинарним приступом, конзервациона биологија се бави решавањем проблема очувања на нивоу врста, заједница и екосистема који су директно или индиректно нарушени људским активностима или другим утицајима.
Олга Радуловић рођена је 1986. године у Београду. Основне студије је завршила 2013, док је докторске студије уписала 2014. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду. У периоду 2013/2014. провела је студијски боравак у Универзитету Ото-фон-Герике у Магдебургу, Немачка, где је научно-истраживачки рад обавила на Институту за клиничку и молекуларну имунологију. Примила је стипендију Немачког друштва за истраживања (DFG). Докторску тезу "Систем за биоремедијацију вода загађених фенолом употребом сочивице (Lemna minor L.) и бактерија њене ризосфере" одбранила је 2020. године. Главне области актуелног истраживања јесу интеракције сочивице и бактерија њене ризосфере, бактерије као природни извор индол-3-сирћетне киселине и других фитохормона, побољшање отпорности биљака и модулација оксидативног одговора биљака помоћу бактерија које промовишу њихов раст (plant growth-promoting bacteria).
Акватична екологија проучава водене екосистеме укључујући мора, реке, језера, баре и мочваре, тј. односе између физичких, хемијских и биолошких компоненти ових станишта. Истраживачи који се баве акватичном екологијом испитују и утицај човека и његових активности на водене екосистеме.
Биоремедијација је процес у коме се користе живи организми, претежно биљке, микроорганизми или биљни и микробијални ензими за редукцију, разградњу или детоксфикацију контаминаната, полутаната и токсина у земљишту, води и другим елементима животне средине.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Заштита животне средине подразумева смањење или спречавање загађења, негативних утицаја на животну средину, штете нанесене екосистемима или природним ресурсима изазване људским активностима.
Телефон: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Булевар деспота Стефана 142
11108 Београд
Србија
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.