Образовање:
• Мастер, M.Sc. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија биљака, 2016. год)
• Основне студије, B.Sc. (Биолошки факултет, Универзитет у Београду, смер Молекуларна биологија и физиологија, 2015. год)
Истраживачка интересовања:
• Изучавање алелопатских интеракција биљака и других организама, које настају као резултат деловања различитих хемијских једињења ослобођених у ризосферу или атмосферу, као и проучавање биљних инхибитора протеиназа, и њихове улоге у повећању отпорности на абиотички стрес
Претходна радна искуства:
• Ангажман у настави (студент демонстратор, сарадник у настави) на основним студијама Биолошког факултета Универзитета у Београду на вежбама из предмета Физиологија биљака (2016-2019)
Награде, признања, пројекти:
• Прва награда за најбољи студентски постер на међународној конференцији „4th International Conference on Plant Biology (23rd Serbian Plant Physiology Society Meeting)“ одржаној 06-08.10.2022. у Београду, Србија у организацији Друштва за физиологију биљака Србије (презентујући аутор)
• Друга награда за најбољу постер презентацију на међународној конференцији „Plant Biotechnology: Green for Good V international conference“ одржаној 10-13.06.2019. у Оломоуцу, Чешка у организацији European Federation of Biotechnology (први коаутор)
• Учесник на двема међународним манифестацијама оријентисаним ка промоцији и популаризацији науке – „Европска ноћ истраживача“ коју финансира Европска комисија у оквиру програма Horizon2020 (2018. и 2022. године) и „Дан фасцинације биљкама“ који се одржава под окриљем Европске организације за биљне науке - EPSO (2018. и 2022. године)
• „Strength2Food – Strengthening European Food Chain Sustainability by Quality and Procurement Policy“ (Horizon2020 пројекат, прикупљање и анализа података, 2017. година)
• „Биотехнологија in vitro - гајене, лековите и угрожене биљне врсте“ (пројекат Министарства за просвету, науку и технолошки развој Републике Србије бр. 173015)
• „Пут до успешне декарбонизације уз касетне зелене кровове“ у оквиру пројекта „ЕУ за зелену агенду у Србији“ (УНДП)
Чланства у научним друштвима:
• Друштво за физиологију биљака Србије (ДФБС), Београд, Република Србија
• Федерација европских друштава за биљну физиологију (FESPB), Билефелд, Немачка
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Редокс биологија се бави проучавањем свих аспеката биологије који су посредовани или под утицајем биохемијских процеса редукције и оксидације. Редокс хомеостаза је кључна за основне животне функције, као што су метаболизам и дисање, и њено нарушавање резултира настанком болести и старењем.
Нина Покимица је рођена 1996. године у Рашки. Гимназију у Рашки завршила је 2015. године. Школске 2015/2016. године уписала је основне академске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду на студијском програму Биологија, модул Биологија. Основне академске студије завршила је школске 2018/2019. године. Мастер академске студије уписала je школске 2019/2020. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на студијском програму Молекуларна биологија и физиологија, Модул Форензичка биологија. Мастер рад на тему ,,Успостављање и валидација SNaPshot методе за анализу тачкастих полиморфизама на Y хромозому ради утврђивања најзаступљенијих грана хаплогрупе Н код Рома сa територије Србије“ одбранила je септембра 2020. године сa оценом 9. Докторске академске студије уписала је школске 2022/2023. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на студијском програму Биологија, модул Физиологија и молекуларна биологија биљака. Области њеног истраживачког интересовања укључују молекуларне механизме растења и развића и перцепције и сигналне трансдукције код биљака, биоинформатику и интеракције биљке и земљишта.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Климатске промене су свеобухватна и растућа глобална претња биодиверзитету и екосистемима. Директно доводе до фенолошких, физиолошких, морфолошких и етолошких промена; ширења инвазивних врста; смањења бројности и изумирања нативних врста. Измењени климатски услови утичу на промене у квалитету станишта узрокујући промене у распрострањењу врста и животних заједница. Да би се ублажили ефекти климатских промена у животној средини неопходно је њихова предикција и разумевање њиховог утицаја на живи свет.
Микробиологија проучава структуру, функцију, генетику и екологију микроорганизама, укључујући бактерије, вирусе, гљиве и протозое. У оквиру института важне области микробиолошких истраживања укључују медицинску микробиологију, микробиологију животне средине и индустријску микробиологију.
Никола Стаменковић рођен је 29. априла. 1998. године у Лесковцу. Школске 2017./2018. године уписао је основне академске студије на Биолошком факултету Универзитета у Београду на студијском програму Биологија, модул Молекуларна биологија и физиологија. Основне академске студије завршио је у предвиђеном року школске 2020/2021. године као студент генерације са просечном оценом 9.93. Мастер академске студије уписао је школске 2021/2022. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на студијском програму Молекуларна биологија и физиологија, Модул Молекуларна биологија и биотехнологија биљака. Мастер рад на тему ,,Утицај натријум нитропрусида на физиолошки одговор кичице (Centaurium erythraea Rafn) гајене in vitro у условима стреса изазваног натријум хлоридом“ одбранио је 24. августа 2022. године са оценом 10.
Током основних студија Никола Стаменковић волонтирао је на Одељењу за микробиолошка испитивања Лабараторије за испитивање квалитета и здравствене исправности производа, Југоинспект А.Д. Београд и на Одељењу за физиологију биљака у оквиру Института за биолошка истраживања ,,Синиша Станковић“.
Докторске академске студије уписао је 2022. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на студијском програму Биологија, модул Молекуларна биологија и физиологија биљака. Израду докторске тезе ради на Одељењу за физиологију биљака у оквиру Института за биолошка истраживања ,,Синиша Станковић“ где је радио и израду мастер тезе, под менторством др Милане Трифуновић-Момчилов. Области чијим истраживањем се бави на докторским студијама су молекулрана биологија и физиологија биљака, интеракције биљака и других организама као и одговор биљака на дејство биотичког и абиотичког стреса.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Младен Рајаковић рођен је 10. јула 1996. године у Шапцу, Србија. Као ученик генерације завршио је Средњу пољопривредну школу у Шапцу 2015. године. Младен је потом стекао високо образовање и дипломирао биохемију на Природно-математичком факултету у Новом Саду 2020. године, одбранивши дипломски рад под називом „Синтеза заштићеног Ц-нуклеозида са трифлуороацетамидном функцијом и НМР проучавањем интрамолекуларне водоничне везе." Младен је 2021. године успешно одбранио мастер рад под називом „Синтеза и антипролиферативно деловање монометилдефенилованих аналога гониофуфурона“, стекавши звање мастер биохемичар. Свој академски пут наставио је уписавши се на докторске студије хемије на Хемијском факултету Универзитета у Београду, школске 2022/23. Младеново професионално искуство обухвата рад као аналитичар података у фирми PLANet Systems Group од 2021. до 2022. године. Од децембра 2022. године запослен је као млађи научни сарадник на Одељењу за физиологију биљака на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“, Институт од националног значаја за Републику Србију. Младенова истраживачка интересовања обухватају инструменталну анализу органских једињења, обраду аналитичких података и хемију хране. Активно је учествовао на разним конференцијама и програмима као што су “XXII Congress of European Food Chemistry“, “PANDA Training program“, “4th Annual PANDA Conference“, “International Conference on Biochemical Engineering and Biotechnology for Young Scientists“ и Фестивал науке 2023. Младен је такође и члан Српског биохемијског друштва и Клуба младих хемичара Србије.
Етноботаника се бави истраживањима специфичних аспеката културног и биолошког наслеђа одређеног региона и укључује истраживања о начинима на које се нативне биљке користе у традиционалној и ветеринарској медицини, исхрани и производњи различитих локалних производа. Ова истраживања доприносе заштити биодиверзитета, одрживом развоју и ефикасном управљању ресурсима.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Милош Тодоровић је рођен 1996. године у Лозници, где је завршио средњу медицинску школу. 2016. године уписао је Биолошки факултет Универзитета у Београду, а на модулу Биологија дипломирао је 2020. године. На крају основних студија научна интересовања су му била усмерена на област Физиологије биљака, из које је проистекла мастер теза коју је успешно одбранио 2021. године, а потом на истом програму уписао и докторксе академске студије. Добитник је позива Министарства науке, технолошког развоја и иновација РС за укључивање младих истраживача у научноистраживачки рад (број уговора: 451-03-68/2024-14-200007). У досадашњем раду бавио се испитивањем секундарних метаболита код различитих биљних врста, испитивањем њиховог метаболичког пута, али и метаболичким инжењерингом уз примену савремених метода молекуларне биологије. У оквиру докторске дисертације бави се испитивањем узрока фенотипске варијабилности у боји цвета код појединих представника рода Centaurium Hill, у којој највише пажње посвећује испитивању различитих једињења из групе антоцијана, биљних пигмената одговорних за највећи распон боја цветова. Био је у саставу организационог одбора другог годишњег састанка пројекта Cost Action CA18210, али и учесник „4th International conference of Plant Biology (23rd SPPS Meeting)“, одржаних током 2022. године. Активно се бави промоцијом науке, где је учествовао на радионицама у оквиру пројекта „Road to Friday of Science and Art – ReFocuS Art“, који финансира Европска комисија у оквиру „Horizon Europe“ – програма за истраживање и иновације потпрограма „Марија Склодовска-Кири“ (2022), а такође је био учесник и 16. Фестивала науке, чији организатор је био Центар за промоцију науке (2023). Од стране Градског завода за јавно здравље, био је ангажован на молекуларној дијагностици инфективне болести Kовид-19 (2020-2022). Члан је Српског биолошког друштва (СБД), Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације Европских друштава за биологију биљака (ФЕСПБ). Велики је авантуриста, слободно време воли да проводи у природи, а омиљени хоби му је трчање.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Датум рођења: 21.12.1995.
ResearchGate
Образовање
2022 – Природно-математички факултет Универзитета у Нишу, уписана трећа година докторских академских студија, студијски програм Биологија. Израда докторске дисертације на Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“
2020-2021 Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, докторске академске студије, студијски програм Биологија, завршена прва и друга година докторских академских студија. Просечна оцена 9,50.
2019-2020 Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, мастер академске студије, студијски програм Биологија. Просечна оцена 10,0. Мастер рад одбранила 10.07.2020. Тема мастер рада је била “Акумулација малондиалдехида код различитих сорти Triticum aestivum L. у условима топлотног стреса”.
2014-2018 Природно-математички факултет Универзитета у Крагујевцу, основне академске студије, студијски програм Биологија. Просечна оцена 9,05.
2010-2014 Пожаревачка гимназија - природно-математички смер
Вештине
• Култура биљних ћелија, ткива и органа in vitro
• Екстракција етарских уља
• Методе за одређивање антиоксидативне активности: одређивање укупне количине флавоноида, фенола, танина, проантоцијанидина, галатонина, DPPH, ABTS+, CUPRAC; FRAP, TRC
• UV-VIS спектрофотометрија, HPLC, TLC, GC, GC-MS
• Припрема и стерилизација медијума за бактеријске културе; засејавање и гајење микроорганизама
• Хемијска и микробиолошка контрола квалитета земљишта
• Хематолошке анализе; Анализе урина
Практично и волонтерско искуство
• Приматијада 2017, I место за излагање научних радова
• Волонтирање у биохемијској лабораторији ФАРМАКОН, Пожаревац 2018-2019
• Учешће на фестивалима науке 2016-2022
• Волонтирање и прикупљање методологије за испитивање земљишта 2022. године у Пољопривредној саветодавној и стручној служби (ПССС) у Пожаревцу
• Учешће на конференцијама и конгресима:
o постер на X конференцији Биохемијског друштва Србије, Крагујевац 2021
o постер на III конгресу биолога Србије, Златибор 2022
Рад на рачунару
• Microsoft Office Suite
• SPSS
• BLAST
• R
Сертификати
• Енглески језик Б2, Универзитет у Крагујевцу
• Bioinformatic Methods I, Coursera
• Data analysis with R programing
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Лука Петровић запослен је на одељењу за Физиологију биљака од 2019. године. Основне и мастер академске студије завршио је на Биолошком факултету Универзитета у Београду, где је уписао и докторске академске студије. Његова истраживања усмерена су на специјализоване метаболизам биљака, расветљавање биосинтетских путева специјализованих метаболита и оптимизацију њихове продукције применом различитих техника метаболичког инжењеринга. Члан је Друштва за физиологију биљака Србије (ДФБС) и Федерације европских друштава за биљну биологију (ФЕСПБ).
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Популациона генетика проучава генетички састав – дистрибуцију и промену учесталости алела током времена, унутар и између популација. Користи математичке моделе динамике учесталости алела, издваја предвиђања о вероватним обрасцима генетичке варијације у стварним популацијама и тестира предвиђања у односу на емпиријске податке.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Др Катарина Ћуковић рођена је 24. маја 1991. године у Јагодини (Република Србија). Дипломирала је 2014. године на Биолошком факултету Универзитета у Београду на смеру Молекуларна биологија и физиологија. Мастер студије завршила је 2015. године (модул: Биотехнологија и генетички инжењеринг, Биолошки факултет Универзитета у Београду), одбранивши мастер рад на Институту за молекуларну генетику и генетичко инжењерство Универзитета у Београду (ИМГГИ). Докторске студије уписала је 2016. године (модул Физиологија и молекуларна биологија биљака, Биолошки факултет Универзитета у Београду), а тезу под насловом „Идентификација и анализа експресије гена укључених у соматску ембриогенезу кичице (Centaurium erythraea Rafn.)“ одбранила је 2023. године на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ - Институту од националног значаја за Републику Србију (ИБИСС). Од 2017. до 2019. године, Катарина је била запослена на Институту за мултидисциплинарна истраживања Универзитета у Београду (ИМСИ), а од 2020. године је запослена као истраживач сарадник на ИБИСC-у.
Истраживања др Ћуковић припадају области физиологије и молекуларне биологије биљака и највећим делом обухватају проучавање механизама регулације раста и развића биљака у култури ин витро. Осим научно-истраживачког рада у оквиру доктората, Катарина је у периоду од 2017. до 2022. године била ангажована на међународном пројекту у склопу највећег програма ЕУ за истраживање и иновације - Хоризон 2020 („CHIC - Chicory as a multipurpose crop for dietary fibre and medicinal terpenes“, број 760891), који има за циљ промовисање цикорије као здраве хране и развој нових метода за добијање њених различитих варијетета. Такође, др Ћуковић је у оквиру билатералног пројекта са Хрватском („Exploring a regulatory role of TROL protein in electron partitioning in UVB-induced mechanism of flavonoid and anthocyanins accumulation in Arabidopsis leaf“, 2019-2020), као и пројекта финансираног од стране ICGEB („Redox-sensing and electron transfer at the inner envelope of chloroplasts – the role of the TROL-FNR interaction“, 2021-2023), остварила вишенедељни студијски боравак на Институту Руђер Бошковић у Загребу.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Образовање:
2022-, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, докторске академске студије, смер хемија
2021-2022, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, мастер академске студије, смер хемија
2017-2021, Универзитет у Београду, Хемијски факултет, основне академске студије, смер хемија.
Радно искуство:
2022-2023, Институт Суперлаб, сектор контроле квалитета, лабораторија за физичко-хемијска испитивања, аналитичар
Истраживачка интересовања:
метаболомика, аналитичка хемија, технике екстракције
Биомониторинг је процес систематског посматрања, мерења и анализе физиолошких, биохемијских, молекуларних и генетских одговора живих организама на промене у животној средини, који пружа квалитативне или квантитативне информације о стању животне средине, и укључује коришћење различитих биоиндикатора, биомонитора, биоакумулатора и биомаркера.
Екофизиологија проучава физиолошке процесе у живим бићима који су одговор на промене у спољашњој средини и који су фундаментални за разумевање механизама и интеракција који леже у основи адаптивних стратегија организама. Утицај климатских промена, присуство различитих загађивача, доступност нутријената и деградација станишта су неки од изучаваних утицаја.
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
Урош Гашић је рођен 24. новембра 1986. године у Шапцу. Родитељи: Миодраг Гашић и Драгица Гашић, рођ. Шарчевић. Ожењен је Иваном Гашић, рођ. Милутиновић, и има сина Вукашина и ћерку Мину. Основну школу завршио је у Меховинама и Владимирцима, а средњу школу (гимназија, природно-математички смер) у Шапцу. Основне академске студије Хемијског факултета Универзитета у Београду уписао је 2005. године. Докторске академске студије при Катедри за аналитичку хемију Хемијског факултета Универзитета у Београду завршио је 2017. године. Био је запослен на Хемијском факултету Универзитета у Београду од 2009. до 2019. године на радном месту стручно-технички сарадник, а од 2019. године ради на Одељењу за физиологију биљака Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС) – Институт од националног значаја за Републику Србију – Универзитет у Београду. Изабран је у научно звање научни саветник 2023. године. Његов главни истраживачки интерес везан је за анализу секундарних метаболита биљака, њихову идентификацију и квантификцију применом течне хроматографије са масеном спектрометријом као детекцијом, а такође је укључен у истраживања из области хемије и технологије хране. Члан је Српског хемијског друштва од 2011. године и Друштва за физиологију биљака Србије од 2019. године. Члан је одбора за рецензију у два међународна часописа (Biomolecules i Metabolites) и гостујући је едитор у часопису Frontiers in Nutrition – секција за хемију хране. 2019. године био је добитник је медаље за прегалаштво и успех у науци (признање за резултате истраживања из области хемије хране са акцентом на аналитици секундарних метаболита биљака), коју додељује Српско хемијско друштво.
Биодиверзитет означава разноликост и варијабилност живота на Земљи. Обухвата разноврсност на генетичком, таксономском и екосистемском нивоу. Биодиверзитет је важан како у природним тако и у вештачким екосистемима. Данас је биодиверзитет угрожен губитком и фрагментацијом станишта, неодрживим коришћењем ресурса, инвазивним врстама, загађењем и глобалним климатским променама.
Биотехнологија се бави истраживањем и применом биолошких процеса и система (организми и њихови продукти, ћелије и делови ћелија) за стварање или модификовање производа или процеса корисних људима и укључује и процене ризика од њене употребе (биолошку сигурност).
Физиологија и молекуларна биологија биљака обухватају изучавања механизама који леже у основи растења и развића биљака, морфогенезе биљака in vitro (органогенезе, соматске ембриогенезе, андрогенезе), синтезе и акумулације специјализованих метаболита, одговора биљака на различите врсте стресора, као и алелопатских односа међу биљкама.
Исхрана је процес којим тело користи храну за производњу енергије и одржавање живота. Наука о исхрани проучава улогу хранљивих материја и других састојака хране у расту, репродукцији, здрављу и болести организма. Састојци хране са лековитим својствима називају се нутрицеутицима и могу се користити за лечење или превенцију болести. Све је више алтернативних извора хране, попут јестивих инсеката, који би требало да ограниче негативан утицај производње хране на животну средину.
Природни производи су сложена хемијска једињења која синтетишу организми и имају специфичну физиолошку или еколошку функцију. Истраживачи на институту се баве хемијском карактеризацијом и изолацијом природних једињења, метаболичким инжењерингом, као и проценом могућности њихове примене у индустрији (лекова, дијететских суплемената и функционалне хране, биопестицида).
ИБИСС користи аналитичке "колачиће" (енг. "cookies") за анализу коришћења сајта у циљу унапређења корисничког искуства, кликом на "Прихватам" дајете сагласност за коришћење колачића.