Биљана Бурсаћ је доктор биолошких наука, запослена као научни сарадник у Одељењу за биохемију Института за биолошка истраживања “Синиша Станковић” у Београду. Област њеног научноистраживачког рада је исхрана и гојазност, односно испитивање утицаја савременог начина живота, пре свега исхране која садржи велике количине шећера и стреса, на развој метаболичких обољења као што су гојазност и дијабетес типа 2.

Након завршеног доктората трагајући за новим изазовом и покретачком снаго открила је још једну велику љубав и страст – трчање. Храбро и одлучно, као и у свему у животу, кренула је у потпуно непознату авантуру и то одмах ни мање ни више него на на маратонску стазу од 42 км и 195 метара. Прва трка ми је била Београдски маратон 2014. године који је истрчала за 3 сата и 40 минута.

Прошле године је на Београдском маратону постигла резултат од 3 сата и 30 минута и стигла у циљ као друга Српкиња што је за њу тада као тркача рекреативца којем је то тек 3 маратон био заиста велики успех.
Ове године је Београдски маратон истрчала сам за 3 сата и 12 минута што је уједно и њен најбољи резултат на маратонима, на који је посебно поносна јер га истрчала након маратона у Братислави који је имала само 3 недеље пре тога, а који је истрчала за 3 сата и 13 мин.

Биљана је до сада истрчала осам маратона и један ултрамаратон, а од резултата издвајају се два друга места на маратону у Новом Саду и на маратону Плави круг око Аде, који се трчао у знак подршке оболелима од дијабетеса типа 2. Такође треба издвојити и 4. место на државном првенству у маратону прошле године, као и прво место у ултрамартаонској трци на 50 км од Апатина до Осијека. Од прошле године Биљана је и члан атлетског клуба Црвена Звезда.

Биљана је недавно освојила 3. место на државном првенству у ултрамаратону, истржавши 50 километара за 3 сата и 48 минута и тиме испунила норму за светско првенство у овој вештини.

О трчању Биљана каже: ”Не трчим због пехара и резултата, иако у последње време остварујем већ веома запажене резултате. Проналазим у трчању снагу, нову енергију, осећај слободе и безграничности, у свакој трци ја побеђујем само себе, правим корак даље, али пре свега уживам у сваком километру трке... Једино што је битно када прођеш кроз циљ је осећај који имаш у себи, а он ти донесе неко ново ЈА! И све док је то тако, док кроз циљ улазим са осмехом на лицу, ја ћу трчати и радовати се животу... Јер живот је маратон, а не спринт.”