Finansijer:EU, Interreg

Rukovodioci projekta: Prof. Umberto Simeoni, Univerzitetski konzorcijum za socioekonomska istraživanja i životnu sredinu, Rim, Italija

Period projekta: 2024-2027.

Saradnici sa IBISS-a:
Dr Vesna Đikanović, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
Dr Maja Raković, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
Dr Jelena Tomović, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
Dr Katarina Jovičić, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
Dr Stoimir Kolarević, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
Dr Margareta Kračun-Kolarević, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
Dr Jelena Stanković, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda

Spoljni saradnici:
Prof. Massimo Coltorti, Univerzitet u Ferari, Ferara, Italija
Dr Vlatka Filipović Marijić, Institut Ruđer Bošković, Zagreb, Hrvatska
Dr Nataša Mori, Nacionalni institut za biologiju, Ljubljana, Slovenija
Doc. Prof. Dijana Đurović, Institut za javno zdravlje Crne Gore, Podgorica, Crna Gora
Lude Take, Nacionalni centar ekološkog pokreta, Tirana, Albanija

Sažetak

Zagađenje je glavni pokretač smanjenja biodiverziteta, imajući štetne efekte i na ljudsko zdravlje i na životnu sredinu. Prisustvo smeća (uglavnom plastike) u vodenom okruženju (koji obuhvata slatkovodne, prelazne i morske ekosisteme) se uglavnom pripisuje različitim faktorima kao što su nepravilno odlaganje otpada i spora degradacija. Ovo sveprisutno pitanje obuhvata ekonomske, ekološke, zdravstvene i socijalne dimenzije, sa sve većom zabrinutošću u vezi sa opasnostima i mogućim štetnim efektima (nano-mikro-makro) plastike na morske i slatkovodne organizme, ekosisteme, ekonomije i zdravlje ljudi. Shodno tome, zagađenje plastikom se smatra složenim prekograničnim ekološkim problemom, koji zahteva koordinisane prekogranične inicijative, što podrazumeva široke napore za podizanje svesti među različitim zainteresovanim stranama, od lokalnih do globalnih. Na primer, pored Morske strategije, na evropskom nivou, pritisak plastike se posebno rešava kroz implementaciju Evropske strategije za plastiku i novog akcionog plana cirkularne ekonomije, dok nova Strategija EU o biodiverzitetu do 2030. godine naglašava imperativ intenziviranja napora da se ublažiti zagađenje. U okviru ovog okvira, naš projekat, AdriPlast, ima za cilj da se pozabavi gorućim problemom zagađenja plastikom u zemljama partnera u jadransko-jonskom regionu. Sa sveobuhvatnim ciljem ublažavanja degradacije životne sredine i zaštite biodiverziteta, naši glavni ciljevi uključuju: Unapređenje transnacionalne saradnje: okupljamo zainteresovane strane iz šest partnerskih država – Italije, Hrvatske, Slovenije, Srbije, Crne Gore i Albanije – da bismo promovisali zajedničke napore u borba protiv plastičnog zagađenja, značajne pretnje koja leži u osnovi rastućih ekoloških izazova koji zahtevaju globalnu intervenciju.

Identifikovanje i rešavanje ključnih izazova: Kroz sveobuhvatno istraživanje i analizu, bavimo se osnovnim uzrocima zagađenja plastikom, uključujući nepravilno odlaganje otpada, neefikasne prakse upravljanja otpadom i rasprostranjenost plastike za jednokratnu upotrebu. Razvijanje održivih rešenja: Radimo na implementaciji efikasnih strategija za praćenje, ublažavanje i konačno smanjenje zagađenja plastikom u vodenim sredinama, uključujući slatkovodne, prelazne i morske ekosisteme.