Finansijer: Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije

Ugovor: Ugovor o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada NIO u 2021. godini

Broj ugovora: Ev. broj 451-03-9/2021-14/200007 od 05. 02. 2021.

Rukovodilac: dr Mirjana Mihailović

Učesnici iz IBISS-a: svi zaposleni istraživači

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”- Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, po svoji osnivačkij aktima definisan je kao institucija čija je osnovna delatnost istraživanje u oblasti bioloških nauka od opšteg nacionalnog, odnosno strateškog značaja za Republiku. Naučnoistraživački rad u Institutu je organizovan kroz 14 naučnih odeljenja koja pokrivaju sledeće naučne discipline u oblasti biologije: Odeljenje za biohemiju, Odeljenje za molekularnu biologiju, Odeljenje za citologiju, Odeljenje za fiziologiju, Odeljenje za fiziologiju biljaka, Odeljenje za fiziologiju i biohemiju insekata, Odeljenje za neurobiologiju, Odeljenje za neurofiziologiju, Odeljenje za imunologiju, Odeljenje za genetička istraživanja, Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju, Odeljenje za ekologiju, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda, i Odeljenje za evolucionu biologiju.

Planirana istraživanja i teme odeljenja IBISS-a u toku 2021. godine su sledeće:

• Odeljenje za biohemiju će izučavati: (a) molekularne osnove metaboličkih poremećaja izazvanih ishranom bogatom fruktozom u animalnim modelima stresa i atenuirane inflamacije, i in vitro u ćelijama masnog tkiva i jetre (b) ulogu glukokortikoidnih hormona u razvoju metaboličkih poremećaja i njihovih posledica na memoriju i neuralnu plastičnost kod pacova sa sindromom policističnih jajnika podvrgnutog povećanom kalorijskom unosu u prenatalnom periodu.
• Saradnici Odeljenja za citologiju će nastaviti sa bazičnim istraživanjima efekata sintetskih steroida i polifenolnih jedinjenja biljnog porekla (strukture slične steroidnom jezgru) na morfološke i funkcionalne parametre neuroendokrinog sistema i akcesornih organa, u različitim pacovskim modelima. Započeće se i ispitivanja razvojne toksičnosti novih materijala - selena u nanoformi, na pacovskom animalnom modelu trudnoće.
• Istraživanja u Odeljenju za ekologiju će obuhvatiti proučavanja složenih interakcija živog sveta i životne sredine i integrisati ekofiziološka istraživanja i istraživanja biološkog diverziteta. Biće usmerena na proučavanja adaptivnog odgovora biljaka i životinja na antropogeno indukovanu hemijsku i fizičku degradaciju staništa i klimatske promene, u cilju zaštite biodiverziteta, i zaštite i obnavljanja životne sredine.
• Delatnost Odeljenje za evolucionu biologiju obuhvatiće sledeće teme: osnovna (teorija evolucije i filogenija) i primenjena (monitoring i zaštita biodiverziteta i životne sredine) evoluciono- biološka istraživanja na odabranim taksonima kičmenjaka, beskičmenjaka i biljaka uključivaće prirodne i eksperimentalne populacije te biohemijske, molekularno- biološke, citološke, histološke, fiziološke i populaciono- biološke metode, recipročnu transplantaciju, klasičnu i geometrijsku morfometriju kao i laboratorijsku evoluciju.
• Odeljenje za fiziologiju baviće se istraživanjem molekularnih mehanizama redoks signalinga i održavanja redoks ravnoteže u homeostazi, adaptaciji i patologiji.
• U okviru aktivnosti Odeljenja za fiziologiju biljaka istraživaće se 1. fiziološki i molekularni mehanizmi regulacije morfogeneze i odgovora biljaka na ekstremne uslove životne sredine u cilju poboljšanja njihovog kvaliteta i otpornosti, 2. mehanizmi delovanja prirodnih proizvoda odabranih biljaka i gljiva, njihova farmakološka aktivnost i primena metaboličkog inženjeringa u cilju održive proizvodnje, 3. kao i genetički i hemijski diverzitet ugroženih biljaka Balkanskog poluostrva u cilju ex situ zaštite.
• Aktivnosti Odeljenja za fiziologiju i biohemiju insekata tokom naredne godine obuhvatiće: 1. fiziološke odgovore ekonomski značajnih vrsta insekata na akutno i hronično delovanje sredinskih stresora (organski, neorganski zagađivači, mikotoksini, zagrevanje, magnetna polja) 2. pripremu i delom realizicaju ispitivanja citotoksičnosti, genske ekspresije, proteina stresa, digestivnih enzima, steroidnih hormona, antioksidativne zaštite kao potencijalnih biomarkera sredinskih zagađenja i 3. prooksidantno delovanje biljnih ekstrakata i etarskih ulja kao potencijalnih bioinsekticida.
• U okviru aktivnosti Odeljenja za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju planiraju se populaciono genetička istraživanja markera genomske varijabilnosti u prirodnim populacijama vrsta Drosophila, Apis meliphera i Gyps fulvus i integrativni pristup eksperimentalne laboratorijske evolucije radi uvida u populacione, adaptivne i genetičke odgovore na stres izazvan antropogenim uticajima. Istraživaće se sredinski uticaji na biologiju, genetiku i neurobiologiju ponašanja beskičmenjaka i istraživanja genetičke toksikologije i lekovitih biljaka.
• U Odeljenju za genetička istraživanja analiziraće se genetički diverzitet populacija glodara i slepih miševa i njihovih parazita u urbanim i ne urbanim područjima. Nastaviće se istraživanja filogenetskih odnosa vrsta roda Apodemus i istraživanja na B hromozomima sa posebnim akcentom na mehanizme nasleđivanja i ekspresiji gena. Biće sprovedena citogenetička, molekularna, morfološka i istraživanja virusnih zoonoza kod slepog kučeta, Nannospalax leucodon.
• Odeljenje za imunologiju će se tokom 20201. baviti sledećim istraživačkim temama: 1. istraživanje patogeneze autoimunosti centralnog nervnog sistema na modelu multiple skleroze, eksperimentalnom autoimunskom encefalomijelitisu indukovanom bez kompletnog Frojndovog adjuvansa, 2. ispitivanje mogućnosti terapije dijabetesa tipa 1 i drugih autoimunskih bolesti modulacijom crevnih limfocita urođene imunosti i 3. ispitivanje uticaja mikrosredine na rast malignih tumora.
• U Odeljenju za molekularnu biologiju vršiće se istraživanja 1. mehanizama delovanja prirodnih antioksidanasa u dijabetesu 2. bazičnih mehanizama DNK demetilacije i primena Epi-CRISPR sistema za reprogramiranje α-ćelija pankreasa u insulin-produkujuće ćelije i 3. efekta pretretmana etil-piruvatom na jetru pacova sa dijabetesom; uključenost feroptoze u regulaciju ćelijske smrti u dijabetesu; i starosno zavisne razlike u redoks regulatornim mehanizmima pri povećanom unosu glukoze.
• Odeljenje za neurobiologiju planira sledeća istraživanja: 1. promene u mozgu tokom starenja, pod uticajem različitih nutritivnih intervencija i u Alchajmerovoj bolesti, 2. neurobihevioralne posledice socijalne izolacije kod peripubertalnih pacova, 3. neuroinflamacija na EAE modelu pacova, na kulturi mikroglijskih ćelija miša i astrocita pacova i 4. parvalbuminski GABA neuroni hipokampusa u dinamici vretena spavanja u modelu Parkinsonove bolesti i validacija novih mimetskih in vitro modela za proučavanje i terapiju glioblastoma.
• Odeljenje za neurofiziologiju planira sledeće istraživačke teme: 1. fiziološke osobine nervnih i imunskih ćelija; 2. neurotransmiteri i metali; 3. cerebrovaskularni procesi; 4. regenerativni potencijal neurita; 5. biofizika jonskih struja i bioenergetika na modelu gljive; 6. uloga autofagije u antitumorskim efektima različitih kombinacija vitamina, energetskih inhibitora i lizozomalnih deterdženata i 7. uticaj magnetnog polja i neuroaktivnih supstanci na CNS, neuromotorni razvoj i ponašanje životinja u fiziološkim i patološkim stanjima.
• Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda planira proširenje istraživanja – razmatranje biodiverziteta algi, makrofita, invertebrata, riba i vodozemaca, klasične i molekularne taksonomije, ugroženih vodenih vrsta, parazita riba, invazivnih vrsta, mikrobiologije, ekogenotoksikologije voda. Primenjena ispitivanja obuhvataju praćenje biomarkera različitog nivoa biološke organizacije u cilju procene statusa okruženja i primenu Okvirne direktive o vodama EU, zatim istraživanja na polju rane detekcije Kovid 19 i drugih infektivnih agenasa u vodi, kao i na istraživanje dejstva plastičnih polimera na vodene ekosisteme.