Glavni i višegodišnji predmet naših istraživanja je polimorfizam B hromozoma kod žutogrlog miša, Apodemus flavicollis. U cilju rasvetljavanja biološkog smisla ovih dodatnih hromozoma u istraživanjima kombinujemo različite pristupe kao što su analiza hromozoma, geometrijska i tradicionalna morfometrija i brojni molekularni markeri (mikrosateliti, mtDNK, AFLP, RFLP). Pokušavamo da pratimo promene u genetičko-fenotipskoj strukturi u prostoru i vremenu u korelaciji sa karakteristikama životne istorije i demografskom strukturom. Cilj je da objasnimo kako se vrsta nosi sa različitim unutrašnjim i spoljašnjim pritiscima putem lokalnih adaptacija. Preliminarni rezultati koji korelišu B hromozome sa prisustvom endoparazita obećavaju u budućnosti produbljivanje ovih istraživanja. Očekujemo i značajne pomake u rasvetljavanju strukture B hromozoma kod ove vrste koji će teoriju o poreklu B hromozoma podkrepiti konkretnim dokazima.

Sem toga, bavimo se filogenijom i genetičkim diverzitetom različitih vrsta glodara, slepih miševa i zveri. U kontekstu genetičke strukture, kod ispitivanih vrsta prate se prevalenca i intenenzitet dominantnih makro i nekih mikro (virusi) parazita.

Efekti sredinskog zagađenja u vodenim i kopnenim sredinama su takođe predmet našeg interesovanja. Primenjujemo različite testove, koji mere nivoe genotoksičnosti kao što su Allium anafazno-telofazni test, mikronukleus test (na ribama) i in vivo test indukovanih hromozomskih aberacija kod sisara.