Antropogeni uticaj, prisustvo hemijskih i fizičkih zagađivača u okruženju deluju na živi svet uključujući i fitofagne insekte i njihove populacije. Rane promene u fiziologiji insekata, biohemijskim i molekularno biološkim parametrima mogu biti ekstremno osetljivi markeri u ekofiziološkim studijama i biomonitoringu. Sredinske promene mogu osim direktnog delovanja imati i posredan uticaj na insekte menjajući fiziologiju i sastav biljaka kojima se oni hrane (promena koncentracija biljnih alelohemikalija, akumulacija teških metala, toksičnih jedinjenja itd.).

Naša istraživanja su usmerena ka proučavanju mehanizama adaptacija fitofagnih insekata na sredinske stresore kao i boljem razumevanju njihove fiziološke plastičnosti. Težimo razjašnjenju specifičnih i nespecifičnih odgovora na stres (od subćelijskog do populacionog nivoa) posle akutnog i hroničnog izlaganja insekata hemijskim (neorganski i organski polutanti, biljne odbrambene alelohemikalije itd.) i fizičkim stresorima (visoka temperatura, konstantna i promenljiva magnetna polja itd.).

Gubar Lymantria dispar, najznačajnija šumska štetočina, brašneni moljac Tenebrio molitor, značajna štetočina silosa, Morimus funereus, Baculum extradentatum, Dinocras megacephala, veoma osetljiv indikator zagađenosti voda, Blatella germanica, Blatta orientalis, Musca domestica su neki od insekata koje koristimo u našim istraživanjima. Ispitujemo prirodne populacije ekonomski značajnih vrsta insekata koje su u različitoj meri adaptirane na sredinske stresore.

Naša istraživanja su fokusirana na najosetljivije komponente insekatskog odgovora na stres: neuroendokrini sistem koji je prva linija odgovora na delovanje stresora, digestivni sistem kao posrednik između unutrašnje i spoljašnje sredine i prva barijera u trofičkom / hemijskom stresu (aktivnost i ekspresija molekularnih izoformi najvažnijih grupa digestivnih enzima kao i delovanje i sinteza hormona gladi, grelina). Istraživanja takođe uključuju antioksidativnu zaštitu, razjašnjenje detoksifikacione strategije, sintezu proteina toplotnog stresa kao i histološke i citološke promene u različitim insekatskim tkivima posle akutnog i hroničnog izlaganja različitim sredinskim stresorima.

Koristimo širok dijapazon savremenih i klasičnih biohemijskih, molekularno bioloških, histohemijskih i elektrofizioloških metoda.

Rezultati multidisciplinarnog pristupa u istraživanjima saradnika Odeljenja za fiziologiju i biohemiju insekata, pored fundamentalnog značaja daju važan doprinos u pronalaženju fizioloških, biohemijskih i molekularno bioloških biomarkera sredinskih zagađenja. Istraživanja takođe participiraju u unapređenju održivih metoda za regulaciju brojnosti populacija ekonomski značajnih insekata i biokonzervacije.

OSNOVNE TEME:

• Determinacija fizioloških, biohemijskih i molekularno bioloških parametara koji se mogu koristiti kao biomarkeri sredinskih promena

• Razjašnjenje mehanizama adaptacija insekata na sredinski stres

• Fiziološka plastičnost ekonomski značajnih insekata u toleranciji na stres

• Lokalne adaptacije stres osetljivih i rezistentnih populacija

• Unapređenje održivih metoda za regulaciju brojnosti populacija ekonomski značajnih insekata