Tim istraživača na projektu Epi-CAP predstavio je ovaj projekat u onlajn formatu, pod nazivom "Profilisanje otvorenosti hromatina ćelija koje produkuju insulin dobijenih ciljanom metilacijom DNK alfa ćelija pankreasa korišćenjem Epi-CRISPR konstrukta - Epi-CAP".

Epi-CAP projekat, finansiran od strane Fonda za nauku Republike Srbije u okviru Programa saradnje srpske nauke sa dijasporom: Vaučeri za razmenu znanja, predstavlja nastavak istraživanja urađenih u okviru Odeljenja za molekularnu biologiju, IBISS-a tokom kojih je Epi-CRISPR kostrukt korišćen za ciljanu metilaciju DNK. Ciljanjem tačno definisane sekvence promotora homeoboks gena za Arx u alfa ćelijama, postignuta je transdiferencijacija mišjih alfa ćelija pankreasa u ćelije koje proizvode insulin (Epi-ćelije). Da bi se bolje razumeli epigenetički mehanizmi odgovorni za definisanje fenotipa alfa, beta i Epi ćelija, dalje je bilo neophodno uporediti organizaciju hromatina u ovim ćelijama korišćenjem metodologije ATAC sekvenciranja. U Srbiji, alfa ćelije su transfekovane Epi-CRISPR konstruktom (deaktivirana Cas9 nukleaza fuzionisana sa DNMT3a3L i 4 razičite RNK vodilje) i sortirane nakon čega su Epi-ćelije uključujući negativnu (alfa ćelije) i pozitivnu (beta ćelije) kontrolu u triplikatu poslate u laboratoriju na Emori Univerzitetu gde se metoda ATAC sekvenciranja rutinski koristi. Po dolasku srpskih naučnika u SAD, protokol za ATAC sekvenciranje je optimizovan za upotrebu na animalnim ćelijama sa ciljem postizanja što boljeg kvaliteta i kvantiteta biblioteke za sekvenciranje.

Na predavanju govore:

Dr Melita Vidaković, naučni savetnik na Odeljenju za molekularnu biologiju IBISS (PI)

Dr Paja Šijačić, Viši naučni saradnik na Odeljenju za Biologiju, Emori Univerzitet, Atlanta, SAD (Partner na projektu - ekspert iz dijaspore)

Dr Anja Tolić, naučni saradnik na Odeljenju za molekularnu biologiju IBISS

Dr Jovana Rajić, naučni saradnik na Odeljenju za molekularnu biologiju IBISS

Predavanje je dostupno na YouTube kanalu IBISS-a