Poštovana deco,
Ali ima previše zrelosti u vama, da vas tako oslovimo.

Poštovani studenti,
Mada izgleda da ste diplomirali nešto što mi još uvek nismo.

Poštovani vesnici slobode našeg doba,
To vam najbolje pristaje.

Poslednja četiri meseca svi zajedno učestvujemo u renesansi društva i evoluciji svesti čiji ste vi katalizatori.
Lančanoj reakciji, ljubavi, dostojanstva, podrške, i oslobađanja.

Možda nekome deluje da smo dostigli plato i da dalje nema napretka. Ali to je samo privid.
Ali ono što je istina je da nema povratka na početno stanje. Niti ga može, niti ga sme biti.

Nismo mogli ni da zamislimo šta znači prepešačiti 100, 200, 300 kilometara ka svom cilju.
Nismo mogli ni da zamislimo šta znači videti svoj odraz u suzama baka i deka koje ste uz put zagrlili, a koji nisu videli decu u svojim selima od kako su se njihova odselila. Šta znači dobiti od njih jabuku.
Nismo mogli ni da zamislimo kolika je odgovornost okupiti u Beogradu najveći broj duša koji je istorija zabeležila. Duša koje su zbog vas ponovo pune.
Nismo mogli ni da zamislimo kakve su to sve strateške i organizacione veštine potrebne da se izbegne najgori scenario koji je dugo najavljivan.
Nismo mogli ni da zamislimo kolika je hrabrost stajati na rubu mraka sa podlakticama ispisanim brojevima telefona mame, tate i krvne grupe…

Nismo mogli da zamislimo da je bilo šta od toga moguće.
Ipak, dokazali ste nam da dobro i pravda ipak mogu i moraju da pobede.

Teret koji je pao na vaša mlada pleća je težak koliko i nadstrešnica, ali je jasno i da ga nosite kao divovi sve dok stojite tako, svi kao jedan - postojano, dostojanstveno i uzdignutog čela.

Videli smo u ova četiri meseca da je Srbija živa, da ima duha, ima sve više snage, a sve manje straha.
Više nismo ponosni samo na svoje slavne pretke već i na svoje savremenike, jer vaša borba ostaje čista i neukaljama.

Istina je, dostigli smo jedan plato, videli koliko su nam nezamislivi kapaciteti, sad je vreme da produkt prethodne reakcije koristimo za nove, specifične reakcije do konačnog uspostavljanja dinamičke ravnoteže u društvu.
Idemo zajedno do ispunjenja zahteva.
A i nakon toga.

Niko nije umoran!

Voli vas,
IBISS