dr Stanislava Stanojević
Naučni savetnik
dr Stanislava Stanojević
OBRAZOVANjE
2002 Farmaceutski fakultet (FF), Univerzitet u Beogradu (UB). doktorska disertacija „Uticaj stresa na humoralni imunski odgovor u pacova“
2000 Centar za multidisciplinarne studije UB, magistarska teza „Uticaj opioidnih peptida na različitie funkcije makrofaga pacova“
1994 Diplomirani farmaceut, FF, UB.
RADNO ISKUSTVO
2024 - Naučni savetnik, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković“
2023 - Pomoćnik direktora Instituta „Torlak“ (IT) za obrazovnu i naučnoistraživačku delatnost
2017 - 2023 Predsednik Naučnog veća IT
2015 - 2016 Šef Odseka za bazična istraživanja IT
2013 Naučni savetnik, Odsek za bazična istraživanja, IT
2008 Viši naučni saradnik, Odsek za bazična istraživanja, IT
2003 Naučni saradnik, Odsek za bazična istraživanja, IT
2000 Istraživač saradnik, Odsek za bazična istraživanja, IT
1995 Istraživač pripravnik, Centar za Imunološka istraživanja „Branislav Janković“
(nakon integracije sa Institutom Torlak 1998- Sektor za naučno-istraživački rad IT)
1994 Volonter, Centar za imunološka istraživanja „Branislav Janković“
ANGAŽOVANjE NA PROJEKTIMA MINISTARSTVA NAUKE:
- 2011-2019: Plastičnost imunskog sistema tokom starenja: imunomodulatorni potencijal estrogena (175050)
- 2006-2010: Neuroendokrina modulacija imunskog odgovora: uloga simpato-a drenomedularnog sistema (145049)
- 2001-2005: Uloga hormona, neuropeptida i kateholamina u modulaciji sazrevanja limfocita i funkcija zrelih ćelija imunskog sistema (broj 1239)
- 1996-2000: Psihoneuroimunologija u okviru makroprojekta Imunološka istraživanja u medicini (13M14)
OSTALO
- Član Društva imunologa Srbije, DIS od 1995. godine, a od 2022. do 2024. godine član Izvršnog odbora DIS
- Predstavnik Instituta „Torlak“ u Skupštini Zajednice Instituta Srbije (ZIS) 2018 -2024. godine
OBLAST NAUČNOG INTERESOVANjA
U periodu 1994 – 2000. godine, primarni fokus naučnog interesovanja je bio na ispitivanju uticaja medijatora stresa (opioidni peptidi ili neuropeptidi) na humoralni i ćelijski imunski odgovor, posebno na funkcije makrofaga peritonealne šupljine. Kasnija istraživanja su pretežno bila orijentisana na utvrđivanje značaja pola i soja (urođenih karakteristika jedinke) za promene u imunološkoj reaktivnosti tokom starenja. U periodu posle 2015. godine, veća pažnja je posvećena ispitivanju značaja mikrobiote creva za oblikovanje repertoara imunološke reaktivnosti i sojne razlike u razvoju hemijski indukovanog kolitisa.