Naučna ekspertiza:
• Prenatalni uticaj antiepileptika i neurobihejvioralni postnatalni razvoj
• ekstrasinaptičke vezikule i epigenetske modifikacije tokom generacija
• Uticaj različitih stanja majke na razvoj potomstva
• EEG i ECoG glodara u različitim uslovima
Radno iskustvo:
• 2015.- Istraživač saradnik – Odeljenje za neurofiziologiju, Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković”
• 2011.- Istraživač-saradnik – „Neurološki razvoj potomstva izloženog antiepileptičkoj terapiji”. P175006 (2011-2021)
• 2008.- Istraživač-saradnik – „Uticaj traumatskih, neurotoksičnih i neuroprotektivnih supstanci na električnu aktivnost mozga sisara. Analiza i modeliranje. P143021 (2006 -2010)
Obrazovanje:
• 2014.- Doktorat „Uticaj valproinske kiseline tokom gestacije na životinjski model miša – uticaj na ponašanje i motorički razvoj potomstva“. Medicinski fakultet Univerziteta u Kragujevcu
• 2007.- Doktor medicine - Medicinski fakultet Univerziteta u Beogradu
Članstvo u profesionalnim udruženjima:
• Srpsko lekarsko društvo
• Srpsko biološko društvo
• Srpsko društvo za neuronauke
• FENS
COST Akcije:
• CA22114 „Perinatalni stres majke i štetni ishodi kod potomstva: maksimiziranje razvoja novorođenčadi”
• BM0601 (NeuroMath)
• BM0605 (O svesti)
Recenzije:
Recenzent je u časopisu World Journal of Pediatrics.
Stipendije:
• Simpozijum: „Iskoristiti moć naprednih tehnologija za istraživanje životinja u grupama“, Granada, 2023.
• „Komunikacija visokog protoka između mozga i mašina“ CA (BM0601) Grčka, 2010.
• „Svest o sebi – svest drugih“ CA (BM0605) Francuska, 2009.
Usmena izlaganja i predavanja:
2016.- Podgorac J. „Kvantitativna i kvalitativna procena potomaka u testu repne suspenzije (TST) kod kojih su majke bile lečene različitim dozama valproinske kiseline tokom cele trudnoće. 7. globalni godišnji sastanak o neurologiji i neurohirurgiji. Beč, Austrija, 2016.
2012.- Podgorac J. “Uticaj valproinske kiseline na neurorazvoj miševa tokom gestacije”. 17. multidisciplinarna međunarodna konferencija o neuronauci i biološkoj psihijatriji „Stres i ponašanje“. Sankt Peterburg, Rusija, 2012;
2011.- Podgorac J. „Toksično dejstvo antiepileptika na mali mozak“. Nedelja svesti o mozgu u Srbiji, 2011.
2010.- Podgorac J. “Životinjski modeli depresije”. Nedelja svesti o mozgu u Srbiji, 2010.
Obrazovanje:
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2013.)
• Master, M.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2004.)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2000.)
Istraživačka interesovanja:
• Električna aktivnost mozga životinja
• Ponašanje životinja
• Magnetobiologija
Radno iskustvo:
• Od 2001. zaposlena na Institutu za biološka istraživanja, Odelenje za neurobiologiju, Odelenje za neurofiziologiju
Projekti:
• 2002-2006. „Modulacija ekscitabilnosti membrane i ritmovi bioelektrične aktivnosti neurona beskičmenjaka i kičmenjaka. Analiza i modeliranje. “
• 2006-2011. „Efekti traumatskih, neurotoksičnih i neuroprotektivnih faktora na električnu aktivnost mozga sisara. Analiza i modeliranje“
• 2011-2019. „Interakcije membrana sa unutarćelijskim i apoplastičnim prostorom: proučavanje bioenergije i signalizacije primenom biofizičkih i biohemijskih metoda“ i „Uticaj magnetnih polja i drugih sredinskih stresora na fiziološke odgovore i ponašanje različitih vrsta“
• 2019-„Uticaj magnetnog polja i neuroaktivnih supstanci na CNS, neuromotorni razvoj i ponašanje životinja”
Članstva u naučnim društvima:
• Srpsko biološko društvo
• Društvo za neuronauke Srbije
• FENS
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Ana Despotović je završila osnovne akademske studije 2016. godine (Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija). Master akademske studije (Biološki fakultet, studijski program Molekularna biologija i fiziologija) završila je 2017. godine odbranom Master teze naslovljene „Sinergistički antitumorski efekat vitamina C i K3 na ćelije humanog glioblastoma U251 in vitro“. Iste godine je upisala doktorske akademske studije, takođe na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu.
Od 2018. godine je zaposlena kao istraživač na Odeljenju za neurofiziologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, a godine 2021. stiče zvanje istraživač saradnik. Bila je angažovana na projektu „Uloga autofagije u regulaciji smrti tumorskih ćelija“ (173053) u periodu od 2018. do 2020. godine i projektu „Modulacija signalnih puteva koji kontrolišu intracelularni balans u terapiji tumora i neuro-imuno-endokrinih poremećaja“ (III41025) u periodu od 2018. do 2019. godine. Oba projekta su bila finansirana od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Kao deo angažmana na projektu bilateralne saradnje između Republike Srbije i Narodne Republike Kine „Ispitivanje dodataka stroncijum karbonata i stroncijum fluorida u kalcijum-silikatne dentalne cemente: fizičko-hemijska i biološka karakterizacija“ (451-02-818/2021-09/20) tokom aprila 2023. godine je boravila u institutima u okviru Medicinskog fakulteta Fuđijan u Kini.
Naučno-istraživački rad Ane Despotović se zasniva na praćenju unutarćelijskih signala i ispitivanju molekularnih mehanizama koji se nalaze u osnovi odgovora malignih ćelija na potencijalne antitumorske agense različitog porekla, u cilju otkrivanja novih terapijskih pristupa u lečenju malignih bolesti. Takođe, Ana se bavi ispitivanjem biokompatibilnosti bioaktivnih materijala za upotrebu u regenerativnoj medicini kao koštano/zubnih zamenika.
Član je Društva za neuronauke Srbije (DNS), Federacije evropskih društava za neuronauke (FENS), Srpskog biološkog društva (SBD), Evropskog društva za istraživanje slobodnih radikala (SFRR-E), Srpskog društva za mitohondrijalnu i slobodno-radikalsku fiziologiju (SDMSRF), Srpskog društva za molekularnu biologiju (MolBioS), Srpskog društva istraživača raka (SDIR) i Evropskog udruženja za istraživanje raka (EACR).
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Obrazovanje:
Doktorske akademske studije, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu; 2022
Master akademske studije, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu; 2022
Osnovne akademske studije, Biološki fakultet, Univerziteta u Beogradu; 2021
Istraživačko iskustvo:
2022 – Izrada doktorske teze, Odeljenje za molekularnu biologiju, institut za Biološka istraživanja „Siniša Stanković.“
2021-2022 – Izrada master teze, Odeljenje za fiziologiju biljaka, Institut za Biološka istraživanja „Siniša Stanković.“
Oblast istraživanja:
Korišćenje različith konstrukata na osnovi CRISPR/dCas sistema sa ciljem utišavanja Aristaless-related homeobox gena (ARX) produkcijom ćelija koje proizvode insulin.
Članstvo u naučnim društvima:
Član Srpskog društva za molekularnu biologiju.
Učesnik na manifestaciji za promociju nauke „Noć istraživača 2023.“
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Fiziologija i molekularna biologija biljaka obuhvataju izučavanja mehanizama koji leže u osnovi rastenja i razvića biljaka, morfogeneze biljaka in vitro (organogeneze, somatske embriogeneze, androgeneze), sinteze i akumulacije specijalizovanih metabolita, odgovora biljaka na različite vrste stresora, kao i alelopatskih odnosa među biljkama.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
OBRAZOVANJE
2006 - Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet (BF), Univerzitet u Beogradu (UB)
2000 - Magistar bioloških nauka, BF, UB
1997 - Diplomirani molekularni biolog i fiziolog, BF, UB
ISTRAŽIVAČKO ISKUTVO
2017 - Naučni savetnik, Odeljenje za molekularnu biologiju (OMB), IBISS, UB
2012 - 2017 - Viši naučni saradnik, OMB, IBISS, UB
2007 - 2012 - Naučni saradnik, OMB, IBISS, UB
2001 - 2007 - Istraživač saradnik, OMB, IBISS, UB
1998 - 2000 - Stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju, Republika Srbija (RS)
OBLAST NAUČNOG INTERESOVANJA
Prirodne supstance kao potencijalni suplementi/terapeutici u prevenciji i lečenju dijabetesa i pratećih komplikacija; Epigenetička regulacija ekspresije gena i ciljana metilacija odabranih genskih lokusa - mehanizmi metilacije/demetilacije DNK i njihova veza sa izmenjenim signalnim putevima u patogenezi dijabetesa i kancera; Nutriepigenetika i nutriepigenomika.
PROJEKTI
Nacionalni:
2020- Program rada IBISS-a (evid. br. 451-03-66/2024-03/200007), Ministarstvo prosvete, tehnološkog razvoja i inovacija, RS
2011 - 2019 - Broj projekta OI173020, Ministarstvo za istraživanje i tehnološki razvoj, RS
2006 - 2010 - Broj projekta #143002B, Ministarstvo za nauku i zaštitu životne sredine, RS
2002 - 2006 - Broj projekta #1722, Ministarstvo za nauku, tehnologiju i razvoj, RS
Međunarodni:
2024 - 2027 - Projekat: Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health (STRIMHealth) (Twining poziv HORIZON-WIDERA-2023, HORIZONT EVROPA, Evropskа komisija)
2014 - 2019 - Projekat: Managing the effects of multiple stressors on aquatic ecosystems under water scarcity (Globaqua) (Sedmi okvirni program Evropske komisije; Br. 603629-ENV-2013-6.2.1)
2011 - 2024 - Učesnik 5 COST akcija (TD0905, FA1201, CA16112 (MC član), CA15219 (MC zamenik), CA21113).
NAUČNA DRUŠTVA
- Srpsko društvo za molekularnu biologiju (MolBioS) - potpredsednik Upravnog odbora
- Srpsko biohemijsko društvo (SBD) - član Odbora za više kurseve i doktorske studije
- Srpsko društvo za proteomiku (SePA) - član Osnivačkog odbora; član Upravnog odbora (2015 - 2019)
- Srpsko biološko društvo
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Obrazovanje:
• 1998 Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Odsek za molekularnu biologiju i fiziologiju: Prosečna ocena: 9.36/10. Diplomski rad „Analiza procesa adaptacije pasuljevog žiška (Acanthoscelides obtectus Say) na novog domaćina“
• 2002 Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Magistarski rad: „Karakterizacija endonukleaze vezane za jedarni matriks hepatocita pacova“
• 2007 Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Doktorska disertacija: „Funkcionalna karakterizacija endonukleaze jedarnog matriksa ćelija jetre pacova”
Naučna zvanja:
• 1998: Stipendista Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije
• 2002: Istraživač saradnik
• 2008: Naučni saradnik
• 2013: Viši naučni saradnik
• 2020: Naučni savetnik
Istraživačko interesovanje:
• Dijabetes (T1D i T2D) uključujući patofiziološke mehanizme u osnovi nastanka dijabetesa i dijabetičnih komplikacija; Epigenetičke promene, posebno promene u metilaciji/demetilaciji DNK i njihov uticaj na ekspresiju gena koji su važni za razvoj dijabetesa, fibroproliferativnih bolesti i karcinoma. Nova istraživanja obuhvataju ciljanu metilaciju određenih genskih lokusa sa ciljem promene fenotipa ćelija.
Učešće na projektima:
• Nacionalni projekti: Program rada IBISS-a finansira Ministarstvo prosvete, tehnološkog razvoja i inovacija, Republike Srbije (2020-), ugovor broj 451-03-66/2024-03/ 200007; OI173020 Ministarstva za istraživanje i tehnološki razvoj Republike Srbije (2011 - 2019); #143002B Ministarstva za nauku i zaštitu životne sredine Republike Srbije (2006 - 2010); #1722 Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije (2002 – 2006).
• Međunarodni projekti i saradnje: Globaqua - European Communities 7th Framework Programme Funding [603629-ENV-2013-6.2.1-Globaqua]. (2014. – 2019); Učešće i koordinacija međunarodne saradnje sa dr Ludwig Wagner, Medical University of Vienna, Austria; dr Talin Barisani-Asenbauer, Center for Pathophysiology, Infectiology & Immunology, Vienna, Austria; dr Tomasz Jurkowski, Institute for Biochemistry, University of Stuttgart, Germany; COST akcije: TD0905 (2010-2014), CA15219 (2016-2020), CA16119 (2017-2021).
Članstva u naučnim društvima:
• Srpsko društvo za molekularnu biologiju
• Srpsko biohemijsko društvo - član Odbora za stipendije (2014 – 2017) i član Naučnog odbora Konferencije Srpskog biohemijskog društva (od III do VII Konferencije)
• Srpsko društvo za proteomiku (SePA)
• Srpsko biološko društvo
Istraživanja u ovoj oblasti počivaju na razumevanju fizioloških i funkcionalnih osobenosti kako ćelija raka na individualnom nivou, tako i na nivou tumorskog tkiva kao višećelijske formacije, čijom se visokoorkestriranom aktivnošću tumor širi, infiltriše okolno tkivo i diseminuje. Sagledavanje uzroka izmenjenog ponašanja neoplastične ćelije pojedinačno, ali i u kontekstu tumorske mikrosredine uključujući histološke, metaboličke i imunološke specifičnosti ovog tkiva, premisa je koncipiranja novih pristupa u lečenju raka. Ispitivanje razloga inicijalne ili stečene rezistencije tumora, pomaže dubljem razumevanju postojećih limita u lečenju i pronalaženju načina da se unaprede aktuelni protokoli.
Ekotoksikologija proučava toksične efekte koji se javljaju kao posledica delovanja hemikalija na životnu sredinu. Toksični efekti se proučavaju na nivou molekula, ćelija, tkiva, organa, pojedinačnih organizama, populacija ili ekosistema.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Diplomirala 1996. godine; magistrirala 1998. godine i doktorirala 2004. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Nakon diplomiranja angažovana kao stipendista resornog ministartva za nauku na Odeljenjnu za molekularnu biologiju Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“, a od 1998. godine zaposlena na istom odeljenju. Naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ od 2011. godine.
Naučni interes: Signalni molekuli i molekularni mehanizmi koji kontrolišu regeneraciju beta-ćelija pankreasa i novi pristupi u sprečavanju disfunkcije beta ćelija; Međusobna interakcija genetičkih i epigenetičkih faktora u izmenjenim signalnim putevima u dijabetesu; Oksidativni stres i inflamacija u patogenezi i progresiji dijabetesa i komplikacija povezanih sa tom bolešću; Molekularni mehanizama dejstava prirodnih supstanci (biljni ekstrakti, gljive, probiotici) i dijeteskih suplemenata kao potencijanih terapeutika u cilju sprečavanja destrukcije β-ćelija pankreasa i progresije dijabetesa i oštećenja u dijabetesu; Biomonitoring-uloga biomarkera u proceni stepen kontaminacije vodenih organizama u prisustvu ksenobiotika.
Članstva u naučnim društvima:
Srpsko biološko društvo
Srpsko društvo za molekularnu biologiju
Srpsko biohemijsko društvo
Srpsko udruženje za proteomiku
Učešće na 16 nacionalnih i međunarodnih projekata i poziva.
Od 2007. godine angažovana kao predavač na doktorskim studijama “Molekularne biologije“ (predmeti: Proteomika i Epigenetika) čiji su nosioci Biološki fakultet u Beogradu, Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković“ i Institut za molekularnu biologiju i genetsko inženjerstvo.
Komentor i/ili član komisuje za odbranu 7 doktroskih disertacija, 1 master i 2 diplomska rada.
Recenzent u preko 30 međunarodnih i nancionalnih časopisa, kao i međunrodnih projekata.
Biomonitoring je proces sistematskog posmatranja, merenja i analize fizioloških, biohemijskih, molekularnih i genetskih odgovora živih organizama na promene u životnoj sredini, koji pruža kvalitativne ili kvantitativne informacije o stanju životne sredine, i uključuje korišćenje različitih bioindikatora, biomonitora, bioakumulatora i biomarkera.
Epigenetika proučava promene ekspresije gena koje ne uključuju promene sekvence molekula DNK, načine njihovog prenošenja (transmisije) i transgeneracijskog održavanja. Istraživači sa iz Iinstituta proučavaju mehanizme stabilnog održavanja ekspresije pojedinih gena (mehanizmi promene metilacionog obrasca DNK) kao i mogućnost izmene epigenetičkih obeležja u terapijske svrhe korišćenjem CRISPR/Cas9 fuzionisanih konstrukata. Posebna, pažnja je posvećena proučavanju epigenetičkih mehanizama u dijabetesu i trostruko negativnom karcinomu dojke.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.