Nevena (Raičević) Zogović je završila Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija. Na istom fakultetu je upisala poslediplomske studije, smer Imunobiologija. Magistarsku tezu, pod nazivom „Funkcije makrofaga pacova u eksperimentalnom modelu traume različite težine“ odbranila je 2002. godine, a doktorsku disertaciju pod nazivom „Mehanizam ćelijske smrti izazvane oksidativnim stresom u kulturi astrocita: uloga azot monoksida i gvožđa“ 2006. godine. Dr Nevena Zogović je bila zaposlena na Katedri za biologiju Fakulteta veterinarske medicine UB u periodu od 2000–2001. godine. Na Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, UB zaposlena je od 2001. godine. Trenutno je u zvanju viši naučni saradnik.

Istraživanja dr Zogović su usmerena na proučavanje molekularnih i ćelijskih mehanizama koji su u osnovi modela neurodegenerativnih oboljenja i kancera in vitro, kao i na ispitivanje novih terapeutika za ove bolesti. Poslednjih godina, u posebnom fokusu je proučavanje uloge autofagije, oksidativnog stresa, mitohondrija i ćelijske smrti i njihove regulacije kao potencijalnih terapijskih ciljeva.

U periodu od 2008–2009. godine, dr Zogović je bila angažovana na FP6 projektu „Reinforcing a center for laser microscopy and cell profiling for regional networking – NEUROIMAGE“ kojim je rukovodio prof. dr Pavle Anđus. U toku trajanja FP6 projekta boravila je u laboratoriji profesora Gian Micheale Ratto, Scuola Normale Superiore, Piza, Italija.

Dr Nevena Zogović je bila stipendista Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj Republike Srbije (2000. godina). Dr Zogović je prvi laureat nagrade za mladog naučnika u oblasti fiziologije i/ili biofizike Fondacije „Akademik Radoslav K. Anđus“ za 2005. godinu.

Dr Zogović je član i jedan od osnivača Optičkog društva Srbije. Takođe, član je Srpskog biološkog društva, Društva za neuronauke Srbije, Srpskog društva za mitohondrijalnu i slobodnoradikalsku fiziologiju, Srpskog društva za molekularnu biologiju, Federacije evropskih društava za neuronauke i Evropskog društva za istraživanja u oblasti slobodnih radikala.

Obrazovanje
• 2009, Doktor multidisciplinarnih nauka- Neuronauke, Univerzitet u Beogradu.
• 2001-2003, Istraživač na Odeljenju za ćelijsku i molekularnu fiziologiju, Univerzitet Jejl, Konetikat, SAD.
• 2000-2001, Istraživač saradnik u Laboratoriji za bol Odeljenja za gastroenterologiju, Univerzitet Južnog Teksasa-Medicinski ogranak, Teksas, SAD.
• 1996 Univerzitet u Beogradu, Biološki fakultet, dipl. Molekularni biolog i fiziolog, smer Biofizika.

Istraživačka interesovanja
Primena elektrofizioloških tehnika u cilju rasvetljavanja mehanizama regulacije jonskog transporta kroz ćelijsku membranu.
Deo rada u našoj laboratoriji je usmeren na rasvetljavanje fiziološke uloge i mehanizama modulacije jonskih kanala. Jonski kanali u ćelijskoj membrani funkcionišu kao molekulski pretvarači- u odgovor na različite stimuluse (hemijske, mehaničke ili električne) dolazi do otvaranja pore kanala, što omogućava prolazak jona kroz membranu. Aktivnost jonskih kanala je osnov mnogih fizioloških procesa, uključujući prenos nervnih impulsa i transport kroz epitele. Oni su ključni elementi fiziologije ćelijske membrane, u svim vrstama ćelija, bez obzira o kom organizmu ili carstvu života se radi. U poslednje vreme, moj fokus je na istraživanju aktivnosti jonskih kanala na membranama končastih gljiva, nedovoljno okarakterisanih u poređenju sa jonskim kanalima u drugim grupama organizama. Koristeći metod nametnute voltaže na deliću membrane, moguće je vršiti ovakva istraživanja samo na nekim specifičnim eksperimentalnim modelima. U cilju otvaranja ovog polja, u saradnji sa kolegama iz drugih institucija, razvijamo novi eksperimentalni pristup za izučavanje aktivnosti jonskih kanala končastih gljiva, koji bi omogućio pouzdano snimanje jonskih struja visoke rezolucije primenljiv na končaste gljive.

Projekti
• Rukovodilac radnog paketa u okviru naučnoistraživačkog projekta „Advanced BioPhysical Methods for Soil Targeted Fungi-Based Biocontrol agents“ (BioPhysFUN) u okviru Zelenog programa, Fond za nauku Republike Srbije.

Maja Misirkić Marjanović je odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Mehanizmi citotoksičnog i citoprotektivnog dejstva fulerenskih (C60) nanočestica“ 2015. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu je 2005. godine stekla zvanje Master molekularne biologije i fiziologije.

Naučno-istraživački rad dr Maje Misirkić Marjanović doprinosi upoznavanju antitumorskog i imunomodulatornog potencijala nanočestica. Značajan deo svog istraživačkog rada usmerila je na ispitivanje mehanizma i uloge autofagije u antitumorskom efektu različitih novosintetisanih jedinjenja, procesu diferencijacije neurona i leukemijskih ćelija kao i infekciji SARS-CoV-2 virusom. Dr Misirkić Marjanović je učestvovala u pisanju preglednog rada о smernicama u ispitivanju autofagije objavljenog u časopisu Autophagy. Pozvana je da učestvuje u nastanku četvrte verzije ovih smernica zbog značaja njenog prethodnog istraživanja u ovoj oblasti. U ovom preglednom radu su definisane smernice za istraživače koji odlučuju o odabiru metoda za ispitivanje autofagije i srodnih procesa, kao i u njihovom tumačenju.

Dr Misirkić Marjanović je dobitnik nagrade Zadužbine ,,Veselin Lučić“ za 2022. godinu za najbolje naučno ostvarenje nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu. Doktorska disertacija dr Miloša Mandića, čiji je bila komentor, je dobila nagradu „Ivan Đaja“ kao najbolja disertacija u oblasti fiziologije u januaru 2024. godine. Dr Misirkić Marjanović je od 29.01.2021. do 28.11.2022. godine učestvovala na projektu Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru specijalnog poziva COVID-19, pod nazivom ,,Targeting Autophagy to Combat SARS-CoV-2-induced Immune Dysregulation“ kao rukovodilac potprojekta ,,Optimized protocols for cell transfection and treatment“. Od 2021-2023. rukovodila je projektnim zadacima: „Uloga i mehanizmi indukcije autofagije u diferencijaciji HL-60 leukemijskih ćelija indukovanoj forbol miristat acetatom“. Član je srpskog društva za molekularnu biologiju, Srpskog biološkog društva, Društva za neuronauke Srbije, Federation of European Neuroscience Societies, Nordijskog društva za autofagiju kao i mreže Women in autophagy. Bila je takođe učesnik COST akcije TRANSAUTOPHAGY, kao i COST akcije TRANSLACORE.

Ljubica Vučićević je diplomirala na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija 2005. godine sa prosečnom ocenom 9.7. Doktorsku disertaciju pod nazivom „Uloga inhibicije protein-kinaze aktivirane adenozin-monofosfatom u indukciji apoptoze i autofagije u tumorskim ćelijskim linijama“ odbranila je na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu 2013. godine. Dobila je nagradu „Goran Ljubijankić“ za najbolju doktorsku disertaciju u oblasti molekularne biologije 2013. godine. U okviru projekta osnovnih istraživanja OI173053 rukovodila je temom „Ispitivanje uloge autofagije u antitumorskom delovanju eksperimentalnih lekova u terapiji humanog neuroblastoma“. 2016. godine je osvojila nacionalnu stipendiju programa „Pokreni se za nauku“ , finansiranom od strane Phillip Morris-a, za projekat pod nazivom „Modulacija intracelularnog energetskog senzora i njegovog signalnog puta, kao i autofagije u in vitro modelu ishemijskog moždanog udara“. Bila je na postdoktorskom usavršavanju na „Institutu za ćelijske i molekularne bionauke“ Univerziteta u Njukaslu u Velikoj Britaniji 2017. godine. Od 29.01.2021. do 28.11.2022. godine učestvovala je na projektu Fonda za nauku Republike Srbije, u okviru specijalnog poziva COVID-19, pod nazivom ,,Targeting Autophagy to Combat SARS-CoV-2-induced Immune Dysregulation“ (TACTICIAN), kao rukovodilac podprojekta „Modulation of autophagy and immune response by SARS-CoV-2 proteins“. Dobitnik je nagrade fondacije Univerziteta u Beogradu, Veselin Lučić, kao koautor, za najbolje naučno ostvarenje nastavnika i saradnika Univerziteta u Beogradu za 2022. godinu za naučni rad ,,MAP kinase-dependent autophagy controls phorbol myristate acetate-induced macrophage differentiation of HL-60 leukemia cell“. Bavi se istraživanjem procesa autofagije i do sada je izučavala ulogu i mehanizme autofagije u gladovanju, oksidativnom stresu, ekscitotoksičnosti, inflamaciji, diferencijaciji i terapiji kancera. Učestvovala je u COST akciji Transautophagy CA15138 (2016-2020), i trenutno je nacionalni koordinator COST akcije Translacore (2022-2026). Član je srpskog društva za molekularnu biologiju (MolBioS), Srpskog biološkog društva (SBD), Društva za neuronauke Srbije (DNS) i Federacije evropskih društava za neuronauke (Federation of European Neuroscience Societies, FENS) i društva Women in autophagy.

Ljubica Harhaji Trajković, naučni savetnik, rođena je u Beogradu 1976. godine. Završila je osnovne studije Molekularne biologije i fiziologije (2001), a potom i magistarske (2004), kao i doktorske studije (2006) na Biološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu. Bila je na postoktorskom usavršavanju na Institutu Panum Univerziteta u Kopenhagenu, Danska (2007). Godine 2011. dobila je L'Oreal-UNESCO nagradu "Za žene u nauci". Ljubica je bila rukovodilac projekta „Uloga autofagije u smrti tumorskih ćelija“ (2011-2019), koji je finansirao MESTD. Trenutno vodi projekat „Kombinovano targetovanje lizozomalne stabilnosti i energetskog metabolizma kao nova strategija protiv melanoma“, za koji je dobila donaciju neprofitne međunarodne organizacije „Penjači protiv raka“. Njena istraživačka interesovanja uključuju biologiju raka, neurofiziologiju, metabolizam ćelija raka, autofagiju i lizozomalnu ćelijsku smrt. Ljubica je koautor 67 naučnih radova objavljenih u međunarodnim časopisima, koji su citirani više od 9000 puta.

Ljiljana Nikolić je doktorirala na Biološkom fakultetu, Univerzitet u Beogradu, 2012. godine. Tokom doktorskih studija bila je na studijskim boravcima u Institutu za Fiziologiju ASCR v.v.i, u Pragu u laboratoriji dr Hane Zemkove. Dr Nikolić je završila postdoktorantsko usavršavanje u neuron-glija istraživačkoj grupi u laboratoriji dr Etienne Audinat na Fakultetu za medicinu Paris Descartes.  2018 godine, dr Nikolić se vratila u IBISS na Odeljenje za neurofiziologiju, gde sada radi kao naučni savetnik.

Fokus istraživanja: Ispitivanje interakcija između ćelija CNS-a je važno da bi se razumelo kako mozak funkcioniše. Moj rad je usmeren ka proučavanju komunikacije između specifičnog tipa glijalnih ćelija astrocita i drugih ćelija u CNS-u u fiziološkim uslovima i u životinjskim modelima bolesti CNS-a. Astrociti su glijalne ćelije koje formiraju guste mreže koje prožimaju CNS. Ovakva organizacija im omogućava da interaguju sa neuronima, imunskim ćelijama, drugim tipovima glijalnih ćelija i krvnim sudovima. Ja istražujem mehanizme i signalne molekule putem kojih astrociti ostvaruju ćelijske interakcije kombinujući tehnike oslikavanja živih ćelija i metode nametnute voltaže na deliću membrane.

Nagrade i priznanja:
Dobitnik sam stipendije Centra za razvoj liderstva u okviru programa Pokreni se za nauku za realizaciju naučnog istraživanja u oblasti medicinskih i prirodnih nauka.
Dobitnik sam nagrade fondacije Radoslav K. Andjus (FARKA) za perspektivne mlade istraživače u oblasti fiziologije i biofizike.

Obrazovanje:
• Doktorat, Ph.D. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2013.)
• Master, M.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2004.)
• Osnovne studije, B.Sc. (Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1999.)

Istraživačka interesovanja:
• Električna aktivnost mozga životinja
• Ponašanje životinja

Radno iskustvo:
• Od 2001. zaposlena na Institutu za biološka istraživanja, Odelenje za neurobiologiju, Odelenje za neurofiziologiju

Članstva u naučnim društvima:
• Srpsko biološko društvo
• Društvo za neuronauke Srbije
• FENS

Kristina Janjetović je odbranila doktorsku disertaciju pod nazivom „Uticaj metformina na apoptozu ćelija glioma i melanoma in vitro i na rast melanoma in vivo“ 2014. godine na Medicinskom fakultetu Univerziteta u Beogradu. 1997. godine upisuje Biološki fakultet Univerziteta u Beogradu, smer Molekularna biologija i fiziologija koji je završila 2002. godine sa prosečnom ocenom 9,37. Dr Kristina Janjetović se bavi ispitivanjem novih pristupa u terapiji tumora, odnosno proučavanja molekularnih i ćelijskih mehanizama koji su u osnovi citotoksičnog dejstva novih antitumorskih jedinjenja in vitro i ispitivanjem uloge autofagije i njene modulacije u različitim patologijama. Boravila je na naučnom usavršavanju u periodu od 2003. do 2005. godine na Institutu za patofiziologiju, Medicinskog Univerziteta u Insbruku i za vreme usavršavanja u Austriji od Osterreichische Krebshilfe je 2004. godine dobila je nagradu za finansiranje istraživanja pod nazivom ,,Uloga tumor supresora PTEN-a u nastanku leukemija i apoptozi leukemija izazvanoj glukokortikoidima“ i 2005. godine za istraživanje „Funkcionalna analiza novih gena kandidata izabranih iz uporednog profilisanja limfoblasta kod dece sa akutnom limfoblastnom leukemijom“. Doktorska disertacija dr Marine Stamenković, čiji je kandidat bila komentor je dobila nagradu „Fondacije Goran Ljubijankić“ za 2021. godinu. Od 2019-2021. godine rukovodila je projektom ,,Molekularni mehanizmi delovanja pantoprazola na indukciju apoptoze i/ili autofagije u nesitnoćelijskom karcinomu pluća (NSCLC) in vitro“, finansiranom od firme Phillip Morris u okviru programa ,,Pokreni se za nauku”. Od 2021-2023. rukovodila je projektnim zadacima: „Uloga pantoprazola, inhibitora protonske pumpe, u regulaciji autofagije i apoptoze na ćelijskoj liniji NSCLC N460“ i „Uspostavlјanje metodologije za transfekciju humane neuroblastomske ćelijske linije SHSY-5Y plazmidima koji nose mutacije gena za prekursor amiloid-β proteina (swedish, 751, wild-type), kao in vitro modelu Alchajmerove bolesti“. Član je srpskog društva za molekularnu biologiju (MolBioS), Srpskog biološkog društva (SBD), Društva za neuronauke Srbije (DNS), Udruženja neuroonkologa Srbije, Federation of European Neuroscience Societies (FENS) i American Association for Cancer Research (AACR).