Saradnicima Odeljenja za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju je u okviru poziva PROMIS, Fonda za nauku Republike Srbije, odobreno finansiranje za projekat pod nazivom "Honey bees of Serbia, wild vs. managed colonies through the eyes of population geneticists" SERBHIWE. Projekat će trajati dve godine.

Saradnici:
dr Slobodan Davidović, rukovodilac projekta
dr Aleksandra Patenković
dr Marija Tanasković
Katarina Erić
Pavle Erić

Spoljni saradnici:
Prof. dr Ljubiša Stanisavljević, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu

Projekat će se baviti istraživanjem genetičke varijabilnosti različitih prirodnih populacija medonosne pčele (Apis mellifera) kao i onih koje se uzgajaju u košnicama u cilju očuvanja prirodnih populacija i boljeg upravljanja gajenim.

Apstrakt

Zapadna medonosna pčela (Apis mellifera) je nezamenljiv oprašivač odgovoran za oprašivanje više od polovine svetskih zasada oprašivanih pomoću životinja. Procenjena tržišna vrednost poljoprivrednih proizvoda zavisnih od ovog tipa oprašivanja se 2015.godine kretala između 235 i 577 milijardi američkih dolara a prinosi 75% svih svetskih zasada zavise upravo od ovog načina oprašivanja. Ovi podaci ukazuju na značaj i vrednost A. mellifera i zašto je neophodno obratiti pažnju na problem ozbiljnog pada brojnosti njenih održavanih društava na globalnom nivou. Pad brojnosti ostavlja ozbiljne posledice u vidu gubitka genetičke raznovrsnosti koja je neophodan faktor koji omogućava vrstama da evoluiraju i prežive u promenljivim uslovima životne sredine. Da bi smo se uhvatili u koštac sa ovim globalnim problemom planiramo da delujemo lokalno tako što ćemo analizirati genetičku raznovrsnost populacija medonosnih pčela koje nastanjuju različita prirodna staništa u Srbiji. Glavna razlika između našeg i sličnih projekata koji su realizovani u Evropi je plan da se analiziraju populacije koje žive u divljini dug vremenski period bez ljudskog mešanja tzv. divlja i feralna društva. Ove prirodne populacije su od neprocenjivog značaja jer predstavljaju odličnu rezervu genetičke raznovrsnsoti koja se može iskoristiti za oporavak fitnesa medonosnih pčela i poboljšanja njihove sposobnosti da odgovore izazovima sa kojima se trenutno suočavaju. Ovaj projekat će:

• identifikovati i uzorkovati divlja, feralna i održavana društva iz prirodnih staništa;
• napraviti jasnu sliku o populacionoj strukturi medonosne pčele u Srbiji;
• utvrditi da li postoji potreba da se napravi bolja strategija upravljanja održavanih medonosnih pčela kao i konzervacija divljih populacija.

Po prvi put će podaci o genetičkoj raznovrsnosti divljih populacija medonosne pčele biti sakupljeni u regionu u kojem je ova vrsta autohtona čime će se obezbediti osnova za obnavljanje ove ekonomski i ekološki neprocenjive vrste.