Finansijer: Institut za vodoprivredu „Jaroslav Černi“ AD

Period ugovora: 2023-2024.

Rukovodilac projekta: dr Maja Raković, Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda, IBISS

Učesnici na projektu:
dr Snežana Jarić, Odeljenje za ekologiju
dr Vesna Perić-Mataruga, Odeljenje za fiziologiju i biohemiju insekata
dr Dajana Todorović, Odeljenje za fiziologiju i biohemiju insekata
dr Božica Vasiljević, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Momir Paunović, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Bojana Tubić, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Ana Atanacković, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Jelena Tomović, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Katarina Zorić, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Nataša Popović, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Jelena Đuknić, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Stefan Anđus, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Nikola Marinković, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Maja Raković, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Vesna Đikanović, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Jelena Čanak Atlagić, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Katarina Jovičić, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Jelena Stanković, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Stoimir Kolarević, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Margareta Kračun-Kolarević, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda
dr Tanja Vukov, Odeljenje za evolucionu biologiju
dr Irena Hribšek,Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju
dr Nada Ćosić, Odeljenje za evolucionu biologiju
dr Ivana Budinski, Odeljenje za genetička istraživanja

Spoljni saradnici:
Prof. dr Predrag Jakšić
Miloš Jović, muzejski savetnik entomolog, Prirodnjački muzej u Beogradu
dr Ana Marić, docent, Biloški fakultet, Univerzitet u Beogradu

Sadržaj

Prema Konvenciji o biološkoj raznovrsnosti (engl. CDB - Convention on Biological Diversity), donetoj na Konferenciji Ujedinjenih nacija (UN) o životnoj sredini i razvoju (UNCED) u Rio de Žaneiru 1992. godine, biodiverzitet je definisan kao "varijabilnost među živim organizmima, uključujući između ostalog, kopnene, morske i druge vodene ekosisteme čiji su oni deo; ovo uključuje diverzitet unutar vrsta, između vrsta i između ekosistema".
Održivi razvoj, kao dugoročni koncept, obezbeđuje usklađenost interesa zaštite životne sredine sa ekonomskim i društveno-socijalnim razvojem. Očuvanje prirodnih vrednosti podrazumeva njihovo korišćenje pod uslovima i na način kojim se obezbeđuje očuvanje vrednosti biodiverziteta, geodi-verziteta, zaštićenih prirodnih dobara i predela.
Osnovni faktori narušavanja biodiverziteta su definisani skraćenicom engleske reči HIPPO, koja je izvedena od početnih slova reči: narušavanje staništa (engl. Habitat alteration/H); invazivne vrste (engl. Invasive species/ I); zagađenje (engl. Pollution/ P); populacioni rast (engl. Population growth/ P) i prekomerna eksploatacija (engl. Overexploitation/O). Narušavanje staništa nastaje usled ubrzanog razvoja poljoprivrede i šumarstva, snažne urbanizacije, industrijalizacije i turizma na odrđenom području.
Studija biodiverziteta područja Projekta zasnovana je na osnovu dostupnih podataka o postojećem stanju životne sredine, podataka koji su raspoloživi u Institutu za biološka istraživanja „Siniša Stanković “, Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, publikovanih podataka, kao i terenskih istraživanja sprovedenih tokom 2023 godine.