Doktorska disertacija je samostalni i originalni naučnoistraživački rad kandidata u jednoj ili više naučnih oblasti i predstavlja završnio deo programa doktorskih studija. Kandidat stiče pravo na prijavu doktorske disertacije kada ispuni uslove i položi ispite predviđene studijskim programom.
Student podnosi prijavu teme doktorske disertacije odgovarajućem telu fakulteta na odgovarajućem obrascu koje ono razmatra i predlaže mentora i Komisiju za ocenu naučne zasnovanosti teme disertacije i pred kojima student brani predloženu temu. Predsednik Komisije priprema izveštaj o oceni u roku od 30 dana od dana imenovanja Komisije na osnovu koje nastavno-naučno veće donosi odluku o prihvatanju teme i određivanju mentora što se dostavlja studentu i mentoru.
Doktorsku disertaciju u elektronskom obliku i odgovarajućem broju štampanih primeraka i pisanu saglasnost mentora da može podneti doktorsku disertaciju na ocenu, student podnosi fakultetu najkasnije šest meseci pre isteka roka za završetak studija. Nastavno-naučno veće potom formira Komisiju za ocenu doktorske disertacije u skladu sa Pravilnikom koja daje ocenu doktorske disertacije sa obrazloženjem.
Nakon prijema izveštaja Komisije za ocenu doktorske disertacije, dekan je dužan da doktorsku disertaciju i izveštaj Komisije učini dostupnim javnosti u biblioteci fakulteta i u elektronskoj verziji na zvaničnoj internet stranici fakulteta i Univerziteta http://uvidok.rcub.bg.ac.rs/ , do odbrane disertacije. Rok za uvid javnosti je 30 dana pre usvajanja izveštaja komisije.
Odbrana doktorske disertacije je usmena i javna, a kandidat je brani pred Komisijom za odbranu doktorske disertacije. Dan, čas i mesto odbrane zakazuje se posebnom odlukom dekana. Informacija o odbrani doktorske disertacije sa podacima o kandidatu, temi, vremenu i mestu održavanja odbrane, objavljuje se u sredstvima javnog informisanja i na internet stranici fakulteta, najkasnije pet dana pre datuma održavanja odbrane.
Lice koje odbrani doktorsku disertaciju stiče naučni naziv doktora nauka u odgovarajućoj naučnoj oblast. Fakultet na kome je kandidat odbranio doktorsku disertaciju dužan je da u roku od mesec dana od dana odbrane dostavi Univerzitetu original zapisnika sa odbrane doktorske disertacije.
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“ trajno čuva štampanu i elektronsku verziju doktorskih disertacija odbranjenih na Univerzitetu. Elektronska kopija disertacije se čuva u Digitalnom repozitorijumu Univerzitet http://eteze.bg.ac.rs/.
Kopletan tekst Pravilnka dostupan je ovde:
Pravilnik o doktotskim studijama UB iz 2010.
Pravilnik o doktorskim studijama UB iz 2016. (primenjuje se na studente upisane na doktorske studije počev od 2016/2017)
Pravilnik o doktorskim studijama UB - Biološko fakultet (15/276-07.09.2018)
Uputstvo za blik i sadržaj doktorske diertacije koja se brani na Univerzitetu u Beogradu u skladu sa važećim pravilnikom o izradi doktorske disertaicje dostupno je na sajtu Univerziteta: http://bg.ac.rs/files/sr/studije/Doktorska-oblik-sadrzaj.pdf
U cilju adekvatnog pohranjivanja doktorske disertacije u Digitalni repozitorijum UB, u skladu sa načelom otvorenog pristupa naučnom znanju, obavezni sastavni deo disertacije su i:
Ove izjave dodaju se na kraju disertacije, iza biografije autora, i u štampanoj i u elektronskoj verziji. VAŽNO: U elektronskoj verziji potpis na izjavama nije potreban.
Univerzitetska biblioteka ”Svetozar Marković” realzuje kurs za studente doktorskih studija ”Oblikovanje doktorske disertacije” koji se redovno održava nekoliko puta tokom školske godine. Sve o ovom kursu možete pročitati ovde: http://www.unilib.rs/usluge/edukacija/.
O svim detaljima u vezi sa procedurom prijave i predaje doktorske disertacije, studenti treba da se informišu kod prodekana za doktorske studije na fakulteti na kom su upisali doktorske studije.
Univerzitet u Beogradu – doktorske studije
UviDok - Uvid u javnosti u doktorske disertacije
E-teze Univerziteta u Beogradu
NaRDuS - Nacionalni repozitorijum doktorskih disertacija u Srbiji
Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković", depozitna biblioteka doktorskih disertacija odbranjenih na Univerzitetu u Beogradu, započela je projekat retrospektivne digitalizacije doktorskih teza. Svi radovi, koji na ovaj način budu pohranjeni u digitalni repozitorijum dobiće svoj trajni link, u određenom trenutku DOI broj i biće vidljivi preko Evropskog portala Dart Europe. Na ovaj način biće digitalizovane samo one disertacije koje se čuvaju u fondu Univerzitetske biblioteke.
Procedura za unos disertacija odbranjenih pre 2012. godine u digitalni repozitorijum zasniva se na proceduri koja se odnosi na nove doktorske disertacije. Potrebno je podneti zahtev za digitalizaciju, popuniti formulare, pripremiti prateći materijal, a disertacije će skenirati Univerzitetska biblioteka bez naknade troškove.
Prema Pravilniku o postupku i načinu vrednovanja i kvantitativnom iskazivanju naučnoistraživačkih rezultata istraživača (Nacionalni savet za naučni i tehnološki razvoj, 2008), kojim se utvrđuje postupak sticanja naučnih i istraživačkih zvanja, kandidat, odnosno komisija za pisanje izveštaja o kandidatu, treba da dostavi kompletnu bibliografiju kandidata sa potpunim referencama razvrstanim prema kategorijama naučnog rada (M koeficijenti).
Zvaničnu potvrdu na memorandumu biblioteke sa pečatom i potpisom bibliotekara o broju citata izdaju Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković" (bez samocitata) i Biblioteka Matice srpske (sa samocitatima). Ova usluga se naplaćuje prema utvrđenom cenovniku (na cenu utiču: period za koji se traži citiranost, broj citata, urgentnost izdavanja potvrde i format izdavanja potvrde). Rok za izradu je 10 dana.
Kandidat treba da dostavi svoje osnovne podatke i kompletnu bibliografiju sa tačnim rasporedom autora urađenu hronološki. Pretraživanje citiranosti radova se vrši za svaki pojedinačni rad iz priložene bibliografije prem prvom autoru. Podnosilac zahteva dobija bibliografiju citiranih radova za traženi period u elektronskoj formi na CD-u i zvaničnu potvrdu na memorandumu Biblioteke sa pečatom i potpisom bibliotekara o broju citata.
Ukoliko nije neophodno da ovaj prilog za sticanje zvanja ima pečat i potpis biblioteke, kandidat, odnosno komisija mogu sami da sačine bibliografiju sa brojem citata. Ovde su navedni uputstva i dokumenati koji mogu biti od pomoći prilikom izrade bibliografije:
Dr Stela Filipi Matutinović, Naučne informacije u Srbiji, 2. izmenjeno i dopunjeno izdanje, Beograd, 2013. – publikacija namenjena za edukaciju doktoranada i istraživača u oblasti evaluacije naučnog rada, pristupa i korišćenju raspoloživih elektronskih izvora i pronalaženju relevantnih
Tumačenje SCI liste koju je izdao Nacionalni savet za visoko obrazovaje RS
Analitičar za biologiju - pri Ministarstvu nauke od kog se može dobiti više informacija u vezi sa vrednovanjem naučnog rada
Autocitati, kocitati, heterocitati: autocitati (samocitati) su citati kod kojih autori (prvi autor) citiraju svoje prethodne radove; kocitati su citati kod koji autori citiraju druge autore sa kojima su pisali neki raniji rad; heterocitati (pravi citati) su citati kod kojih autori citiraju druge autore. Prema Pravilniku o sticanju zvanja potrebno je u svojoj bibliografiji navesti ukupan broj citata, broj heterocitata i broj autocitata.
Kategorizacija domaćih časopisa koja se ažurira prema dokumentima preuzetih sa veb-stranice Ministarstva nauke.
Bibliografski alati, odnosno Reference management software, su programi namenjeni prvenstveno akademskoj javnosti za generisanje, čuvanje i upravljanje citatnim podacima u cilju pojednostavljivanja procesa pisanja naučnog rada. Postoji veliki broj ovakvih programa. Nude različite mogućnosti pa su neki od njih i društvene mreže koje omogućavaju zajednički rad na jednom predmetu i razmenu iskustava, drugi omogućavaju i čuvanje fajlova i anotiranje u samom programu. Neki programi imaju razvijene dodatke za programe za obradu teksta (npr. Word) što olakšava unošenje citata i bibliografije prilikom pisanja rada. Neki su komercijalni, drugi su besplatni. Zavisno od svojih potreba i mogućnosti naučnici sami biraju program za svoj rad. Postoje i komparativne analize koje mogu pomoći prilikom odabira (Comparison of Reference Management Software ili Comprehensive Comparison of Reference Managers Mmendeley vs Zotero vs Docear). Na ovoj strani izdvojeni su neki od besplatnih bibliografskih alata.
Mendeley je besplatan program za upravljanje referencama, organizovanje biblioteke referenci i akademska socijalna mreža. Mendeley je moguće koristiti besplatnim registrovanjem na Mendeley-portalu čime se odmah pristupa i socijalnoj mreži. Dostupna je desktop-aplikacija i obe ove varijante se sinhronizuju. Podaci biblioteke se čuvaju na serveru Mendeley-a i dostupni su samo registrovanom članu kom se dodeljuje 2GB prostora.
Za uvoz podataka sa veba Mendeley je kreirao ikonu (bookmarklet) koja se jednostavno prevlači na liniju obeleživača pretraživača preko koje se jednostavno učitavaju podaci u biblioteku. Mendeley automatski preuzima metapodatke koje je moguće proširivati i obeležavati radi bolje organizacije i pretrage vlastite biblioteke. Za pisanje rada, odnosno citiranje, Mendeley je razvio plug-in koji se instalira u programu za procesiranje teksta. Mendeley podržava najčešće citatne stilove u akademskim časopisima. Moguće je uvoziti i izvoziti podatke drugih programa za upravljanje referencama. Takođe je moguće formirati zatvorenu grupu koja radi na jednom projektu bez direktnog kontakta.
Mendeley se od 2013. nalazi u vlasništvu Elseviera što je izazvalo kritike dela naučne javnosti koji se zalaže za Otvoreni pristup. U ponudi je besplatna verzija, ali je moguća nadogradnja uz plaćanje.
Mendeley nudi dobru podršku za svoje korisnike sa kratkim i jasnim uputstvima koji su dostupni na njihovom YouTube-kanalu.
Zotero je besplatan program za upravljanje bibliografskim podacima i istraživačkim materijalom, kao npr. PDF-fajlovima. Može da se koristi kao plug-in na FireFox-u ili kao standalone aplikacija. Zotero omogućava da se podaci čuvaju na personalnom računaru, ali i na vebu kako bi se podacima moglo pristupiti sa bilo kog računara. Obe lokacije je moguće sinhronizovati.
Zotero automatski prepoznaje sadržaje na pretražvaču. U liniji URL-a se pojavljuje ikonica koja omogućava da se bibliografski podaci sa te stranice sačuvaju u Zotero-biblioteci, a ako je dostupna, može da se preuzme i kopija PDF-fajla. Korisnik ovaj zapis u svojoj biblioteci može da anotira, da mu dodajte tagove, priloge i druge meta-podatke. Ovim se olakšava organizovanje i pretraživanje biblioteke. Prilikom pisanja rada u programu za obradu teksta sa instalira plug-in pomoću kog se direktno unose refernece iz svoje biblioteke u željenom stilu. Zotero podržava većinu stilova akademskih časopisa. Zotero takođe omogućava uvoz i izvoz bibliografskih podataka drugih programa za upravljanje referencama.
Zotero je razvijen u Centru za istoriju i nove medije pri Univerzitetu „Džordž Mejson" i njegov razvoj podržava jedna široka zajednica.
Biblioteka Instituta za tehničke nauke je napravila detaljno upustvo za instalaciju Zotera i njegovu upotrebu.
Biblioteka Instituta Ruđer Bošković je izradila Zotero-priručnik koji je moguće preuzeti.
CiteULike je servis za čuvanje, upravljanje i deljenje biblioteke referenci jednog istraživača. Razvijen je sa željom da se promoviše i razvija deljenje citatnih informacija između naučnika. Servis je besplatan i smešten je na centralno-hostovanom sajtu. Za korišćenje ovog servisa nije neophodan softver. Dovoljno je registrovati se na ovom sajtu, zatim sa kartice „CiteULike" izabrati Browser Button i link „Post to CiteULike" prevući na liniju obeleživača pretraživača. Ovom ikonicom se preuzimaju bibliografski podaci koji se skladište u biblioteku. Ovaj servis preuzima bibliografske podatke sa velikog broja online časopisa. Prilikom preuzimanja bibliografskih podataka oni su po automatizmu javni, vidljivi su za celu mrežu, ali se ovo može promeniti odabirom opcije „privatno". Zapis je moguće editovati – dodavati mu tagove radi lakše pretrage i upravljanja bibliotekom. Reference je moguće izvesti na lokalni računar pomoću BibTeX-a i EndNote-a.
CrossRef je zvanična agencija za registraciju DOI brojeva. Digital Object Identifier (DOI) je jedinstvena niska koja se dodeljuje pojedinačnom članku, digitalnom objektu. Dobijanjem ovog broja korisniku se garantuje da će do određenog članka, odnosno bibliografskih podataka uvek doći, bez obzira da li se menja adresa datog časopisa. Za dobijanje DOI broja izdavač registruje časopis u CrossRef agenciji, potpiše ugovor i generiše metapodatke za radove u časopisima. U Srbiji je ova procedura objedinjena preko doiSerbia, sistema postavljenom u Narodnoj biblioteci koji ostvaruje saradnju sa CrossRef-om, a faninasira ga Ministarstvo nauke.
Naučnici mogu da koriste CrossRef-servis za proveru ispravnosti pisanja referenci tako što se spisak referenci iz Word-ovog dokumenta (ili nekog drugog programa za obradu teksta) iskopira, nalepi u prozor na strani za jednostavno pretraživanje teksta i pritisne dugme „Submit". Prethodno je potrebno besplatno se registrovati na CrossRef-u servisu. CrossRef neće prepoznati reference koje nisu u skladu sa pravilima citiranja, odnosno ako sadrže podgrešan podatak. Za sve radove koji su pravilno citirani, a objavljeni u časopisu koji je uključen u ovaj sistem, ovaj servis će pripisati DOI broj.
Ministratstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja je u julu 2018. godine usvojilo Platformu za otvorenu nauku. Platforma je zasnovana na principima otvorene nauke Evropske komsije, odnosi se na sve učesnike u naučnoistraživačkoj delatnosti i rezultate istraživačkih projekata i programa koje finansira Ministarstvo. Otvorena nauka se realizuje kroz otvoren pristup naučnim publikacijama i otvoren pristup primarnim podacima. Instituti i univerziteti su u obavezi da usvoje platformu za otvorenu nauku. Na XVII redovnoj sednici Upravnog odbora IBISS 15. 12. 2017. godine usvojen je Pravilnik o institucionalnom repozitorijumu IBISS koji je u skaldu sa ovom platformom.
Otvoreni pristup naučnim publikacijama se realizuje kroz Institucionalne repozitorijume koji ispunjavaju zadate kriterijume. Repozitorijum IBISS-a, RADaR zadovoljava ove kriterijume tako da istraživači našeg instituta mogu da ispune ove zahteve. Ova platforma propisuje da se elektronska verzija konačne, objavljene verzije, odnosno njena recenzirana verzija objavi odmah, odnosno najkasnije do 12 meseci. Ovakav vid objavljivanja, odnosno deponovanja naučnih radova je Zeleni otvoreni pristup.
Zeleni otvoreni pristup podrazumeva deponovanje finalne verzije naučnog rada, ukoliko autorska prava to dozvoljavaju, ili recenzirane verzije rada (pre-print) u institucionalni repozitorijum sa otvorenim pristupom. Komercijalni izdavači uglavnom ne dozvoljavaju da se finalna verzija rada objavljuje na drugim platformama, ali često dozvoljavaju da se neka prethodna verzija rada (recenzirani ili nerecenzirani rukopis) objavi po isteku određenog vremenskog perioda, embargo period.
Zeleni otvoreni pristup ne samo da zadovoljava zahteve Platforme otvorene nauke Minsitarstva kao i zahteve Evropskih projekata, već istovremeno direktno utiče na veću vidljivost i citiranost. Metapodaci svakog rada koji se unose u repozitorijum su struktuirani u skladu sa propisanim standardima, a repozitorijum je usklađen sa međunardonim protokolom za prikupljanje i razmenu metapodataka. Zato je svakako u interesu istraživača da svoje radove učini što dostupnijim na platformi koja će značajno uvećati njihovu vidljivost.
Otvoreni pristup istraživačkim podacima ovom platformom nije obavezujuć, već je u formi preporuke. Predložene platforme za deponovanje primarnih podataka i odgovarajućih metapodataka su institucionalni, tematski ili nacionalni repozitorijumi. Istraživači IBISS-a u ove svrhe mogu koristiti RADaR, a na raspolaganju su im neke od tematskih platformi. Naši istraživači su se već susretali sa deponovanjem primarnih podataka prilikom slanja radove u naučne časopise i imali su priliku da upoznaju neke od ovih repozitorijuma.
Neki od njih su:
Zenodo
figshare
Mendeley Data
Ili se može pronaći odgovarajuća baza podataka (zavisno od tipa podataka, naučnoj oblasti i sl.) na ovo dva linka:
https://fairsharing.org/databases/
https://www.re3data.org/
Otvoreni pristup (Open Access – OA) podrazumeva neograničeni online-pristup recenziranim naučnim radovima. Na prvom mestu se odnosi na radove koje se objavljuju u naučnim časopisima, ali razvojem ove ideje obuhvatio je i doktorske teze, poglavlja knjiga, naučne monografije.
Ideja otvorenog pristupa je nastala mnogo pre nego što je ovim imenom nazvana. Počeli su da je razvijaju programeri koji su još 70-ih godina svoje radove deponovali na ftp-arhivama. Značajan razvoj otvorenog pristupa je počeo 90-ih godina prošlog veka da bi konačno bio formulisan u Budapest Open Access Initiative 2002, zatim u Bethesda Statement on Open Access Publishing i Berlin Declaration on Open Access to Knowledge in the Sciences and Humanites 2003. godine.
Postoji nekoliko formi otvorenog pristupa, ali su dva najpoznatija:
Zlatni (Gold Open Access) – odnosi se na časopise i podrazumeva besplatan online-pristup za opštu javnost uz obavezno poštovanje integritetata autora navođenjem autorskog prava i pravilnog citiranja izvora. Troškove recenzije, obrade teksta i iznajmljivanje prostora za njegovo pohranjivanje (APC – Article Processing Charges) snosi ili sam autor, ili institucija ili sponzor izdavača, odnosno časopisa. Na ovaj način radovi se trajno čuvaju na bezbednom i pretraživom mestu.
Zeleni (Green Open Access) – odnosi se na samoarhiviranje (self-archiving) koje obično rade sami autori. Autori najčešće pohranjuju svoje radove na svojim web-prezentacijama ili profilima u akademskim mrežama, ali ova mesta čuvanja nisu trajna. Zato se oni upućuju na različite vrste repozitorijuma koji su najčešće besplatni, a mogu biti tematski (ArXiv, PubMed,...) ili institucijski (instituti, univerziteti, biblioteke,...). Na ovaj način radovi se trajno pohranjuju. Zeleni pristup najčešće podrazumeva radnu verziju rada (preprint ili postprint). Naime neki časopisi dozvoljavaju autorima da ove verzije svog rada pohrane u neki od repozitorijuma i na taj način svoj rad učine vidljivijim i dostupnijim. Kakva prava izdavač dozvoljava može se jednostavno proveriti putem servisa SHERPA RoMEO – projekat koji daje pregled politika izdavača u vezi sa samoarhiviranjem radova.
Otvoreni pristup koristi Creative Common licence kojima se štite autorska prava.
Više o Otvorenom pristupu možete pročitati na sledećim linkovima:
Dr Stela Filipović Matuti, Naučne informacije u Srbiji
Uvod u objavljivanje naučnih publikacija, Andreasa Eksnera
KoBSON
Libguide
Peter Suber, Open Access Overview
Scholarly Open Access
Open Science
Pozivamo vas da u Noći muzeja, 21. maja 2016. godine, posetite Zajednicu instituta Srbije i Institut ekonomslih nauka, u Beogradu, Zmaj Jovinoj 12 i pogledate izložbu Bašta naučne mašte. Za kolege i prijatelje izložbu ćemo otvoriti od 16h, kada će ulaz biti slobodan, dok manifestacija zvanično počinje u 17h i traje do 1h narednog dana.
Istraživači naših instituta, kroz postavku izložbe, daće odgovore na pitanja o organskoj proizvodnji, sortama, hibridima, proizvodnji iz kulture tkiva i genetskim modifikacijama. Posetioci će saznati više o voću, povrću, žitaricama i hlebu, uljanim kulturama, leguminozama, travi, i prošetati vrtom mirisa lekovitog bilja.
U okviru izložbe biće organizovana i sledeća predavanja:
- Suncokret kao rajska biljka, dr Jelena Ovuka, istraživač saradnik, Institut za ratarstvo i povrtarstvo, u 18h;
- Biološka sigurnost - šta je sve potrebno za adekvatnu procenu rizika u savremenoj biotehnologiji, dr Aleksej Tarasjev, naučni savetnik, Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković", u 19h;
-Analiza prisustva genetičkih modifikacija u biljkama i proizvodima dobijenim od njih, dr Jelena Samardžić, naučni saradnik, Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo, u 20h.
U realizaciji izložbe učestvuju sledeći instituti:
Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković";
Institut za molekularnu genetiku i genetičko inženjerstvo;
Institut za kukuruz "Zemun polje";
Institut za povrtarstvo;
Institut za voćarstvo;
Institut za krmno bilje;
Etnografski institut SANU;
Institut za opštu i fizičku hemiju;
Institut za ratarstvo i povrtarstvo;
Institut za proučavanje lekovitog bilja "Josif Pančić".
Sve dodatne informacije možete naći na sledećem linku:
Promocija knjige "Biotehnologija u hortikulturi: Drveće I", autora prof. dr Ljiljane Radojević, biće održana u bibiloteci IBISS-a, u petak, 17.06.2016. godine, u 13 časova. Na promociji će govoriti prof. dr Radmila Vujičić, prof. dr Branka Gološin i dr Slavica Ninković, naučni savetnik.
"Efekat elektromagnetnog polja (50 Hz, 0,25 mT) na komponente adaptivne vrednosti i morfometriju krila kod Drosophila subobscura Collin, 1936 (Insecta, Diptera)"
Biblioteka IBISS
03.06.2016. godine u 13.00
Predavač: Boris Šakić, Ph.D., Associate Professor, Department of Psychiatry and Behavioral Neurosciences, McMaster University, Hamilton, Ontario, Canada
Vreme: 30.05.2016. u 14.00
Mesto: Biblioteka IBISS
"Metaboličke karakteristike sindroma policističnih jajnika u visceralnom masnom tkivu i leptinska rezistencija u hipotalamusu pacova tretiranog 5α-dihidrotestosteronom: uloga glukokortikoida"
Biblioteka IBISS
26.02.2016. godine u 15.00
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.