Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" - Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, ul. Bulevar despota Stefana br. 142, obaveštava naučnu i stručnu javnost da je Naučno veće Instituta na IX redovnoj sednici održanoj dana 20.10.2026 . godine, pokrenulo postupak za i z b o r Stefana Stanojevića, mlađeg asistenta u Odeljenju za fiziologiju biljaka, u istraživačko zvanje istraživač saradnik.

Izveštaj o kandidatu i drugi izborni materijal biće dostupni na uvid javnosti radnim danom od 9 do 14 časova u biblioteci Instituta, u roku od 15 dana od dana ovog obaveštenja.

Finansijer: Ministarstvo nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije

Ugovor: Ugovor o realizaciji i finansiranju naučnoistraživačkog rada NIO u 2026. godini

Broj ugovora: Ev. broj : 451-03-33/2026-03/200007 od 11. 02. 2026.

Rukovodilac: dr Mirjana Mihailović

Učesnici iz IBISS-a: svi zaposleni istraživači

Institut za biološka istraživanja “Siniša Stanković”- Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu, po svojim osnivačkim aktima definisan je kao institucija čija je osnovna delatnost istraživanje u oblasti bioloških nauka od opšteg nacionalnog, odnosno strateškog značaja za Republiku. Naučnoistraživački rad u Institutu je organizovan kroz 14 naučnih odeljenja koja pokrivaju sledeće naučne discipline u oblasti biologije: Odeljenje za biohemiju, Odeljenje za molekularnu biologiju, Odeljenje za citologiju, Odeljenje za imunologiju, Odeljenje za neurobiologiju, Odeljenje za fiziologiju, Odeljenje za neurofiziologiju, Odeljenje za fiziologiju biljaka, Odeljenje za fiziologiju i biohemiju insekata, Odeljenje za genetička istraživanja, Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju, Odeljenje za ekologiju, Odeljenje za hidroekologiju i zaštitu voda, i Odeljenje za evolucionu biologiju.
Planirana istraživanja i teme odeljenja IBISS-a u toku 2026. godine su sledeće:

• Odeljenje za biohemiju izučava: (a) molekulske osnove i terapijske pristupe lečenju gojaznosti koja je izazvana ishranom sa povećanim kalorijskim unosom u animalnim modelima i na ćelijskim linijama masnog tkiva i hepatocita; (b) molekulske mehanizme u osnovi blagotvornih efekata prirodnih proizvoda (plodovi jagode i biljni ekstrakti) na animalnom modelu gojaznosti i hroničnog stresa; (c) terapijske pristupe lečenju masne jetre povezane sa metaboličkom disfunkcijom (eng. Metabolic Dysfunction-associated Fatty Liver Disease, MAFLD) u kliničkoj studiji na gojaznim pacijentima i u animalnom modelu miša sa MAFLD; (d) ulogu mikrobiote u razvoju i progresiji gojaznosti i MAFLD.
• Odeljenje za molekularnu biologiju izučava: ulogu prirodnih proizvoda u dijabetesu i kanceru; mehanizme DNK (de)metilacije i primenu CRISPR/dCas9 za povećanje broja insulin-produkujućih ćelija, za senzitizaciju rezistentnih karcinoma i indukciju “BRCAness” fenotipa; efekte modulacije feroptotskog signalnog puta prirodnim i sintetskim donorima vodonik persulfida u dijabetesu i starosno-zavisne razlike tkivno-specifičnog redoks-inflamatornog odgovora na povećan unos glukoze.
• Saradnici Odeljenja za citologiju će nastaviti sa istraživanjima efekata polnog sazrevanja i starenja, kao i naknadnih tretmana antiandrogenima, sintetskim steroidima i citrusnim flavanonima na morfološke i funkcionalne parametre neuroendokrinog sistema i ciljnih organa, u različitim animalnim modelima. Nastaviće se sprovođenje istraživanja o uticaju tretmana sintetskim analogom inkretinskog hormona glukagonu sličnog peptida 1 (GLP-1) liraglutidom, u kombinaciji sa fizičkim vežbanjem, na endokrini sistem i metabolizam, te usporenje starenja u modelu sredovečnih pacova. Takođe, nastaviće se i ispitivanja razvojne toksičnosti selena u nanoformi na pacovskom modelu trudnoće, kao i metaboličkih i reproduktivnih parametara potomaka pacova prenatalno tretiranih deksametazonom. Uspostaviće se novi model sistem zebrica u kome će se ispitivati da li su novosintetisane supstancije razvojno toksične. Pored nastavka istraživanja na modelu prirodno ostarelih mužjaka pacova nakon primene citrusnih flavanona, uspostaviće se novi eksperimentalni model ispitivanja efekata istih supstanci u modelu sredovečnih pacova.
• Odeljenje za imunologiju će se baviti sledećim istraživačkim temama: 1. istraživanje patogeneze autoimunosti CNS na animalnim modelima multiple skleroze i uzorcima pacijenata; 2. ispitivanje mogućnosti terapije dijabetesa tipa 1 modulacijom crevnih limfocita urođene imunosti; 3. istraživanje terapijskog efekta aktivatora NRF2 u inflamatornim bolestima; 4. ispitivanje interakcija konstituentata mikrosredine tumora i njihove uloge u progresiji maligne bolesti i odgovoru na terapiju, i 5. kreiranje novih terapeutskih pristupa baziranih na dizajnu analoga prirodnih molekula, hibridnih jedinjenja i nanotehnologiji.
• Odeljenje za neurobiologiju sprovodi sledeća istraživanja: 1. ispitivanje efekata različitih nutritivnih intervencija na zdravlje i dugovečnost 2. neurobihejvioralna istraživanja mišjih modela Alchajmerove i Parkinsonove bolesti (APP-KI i A53T modeli); 3. efekat polnih hormona na mozak; 4. hormon rasta i EAE; 5. uticaj agmatina na mikrogliju in vitro; 6. ispitivanje poremećaja spavanja, memorije i sinaptičke reorganizacije u modelima Parkinsonove bolesti; 7. ispitivanje mehanizama višestruke rezistencije na lekove i terapijskih pristupa u 2D i 3D modelima solidnih tumora.
• Odeljenje za fiziologiju bavi se istraživanjem molekularnih mehanizama redoks signalinga i održavanja redoks ravnoteže u homeostazi, adaptaciji i patologiji. Istraživanja su usmerena da delovanje različitih supstanci, na parametre oksidativnog stresa kod ljudi i životinja.
• Istraživačke teme Odeljenja za neurofiziologiju su: sprega neurotransmitera, aktivnosti astrocita i dijametra krvnih sudova; implementacija metodologije oslikavanja astrocita u akutno pripremljenim moždanim isečcima; biofizika jonskih struja i mitohondrija; modeliranje izrastanja neurita; uloga autofagije u modelima neurodegeneracije i kancera; uticaj magnetnog polja i neuroaktivnih supstanci na CNS, neuromotorni razvoj i ponašanje životinja.
• U okviru aktivnosti Odeljenja za fiziologiju biljaka istraživaće se: 1. fiziološki i molekularni mehanizmi regulacije morfogeneze i odgovora biljaka na ekstremne uslove životne sredine u cilju poboljšanja njihovog kvaliteta i otpornosti, 2. mehanizmi delovanja prirodnih proizvoda odabranih biljaka i gljiva, njihova farmakološka aktivnost i primena metaboličkog inženjeringa u cilju održive proizvodnje i 3. genetički i hemijski diverzitet ugroženih biljaka Balkanskog poluostrva u cilju ex situ zaštite.
• Istraživanja Odeljenja za fiziologiju i biohemiju insekata obuhvataju fiziološke adaptacije ekonomski značajnih vrsta insekata na akutno i hronično delovanje sredinskih stresora (aluminijum, kadmijum, fluoranten, mikotoksini, magnetna polja, temperatura). Pratiće se aktivnosti i genska ekspresiju najvažnijih grupa digestivnih enzima, enzima antioksidativne zaštite/detoksifikacije, proteina stresa, neuroendokrine promene, koji pojedinačno ili u integrativnoj formi mogu biti biomarkeri sredinskih zagađenja. U planu su i istraživanja potencijala sekundarnih metabolita biljaka za kontrolu štetnih insekata u skladištima. Intenziviraće se istraživanja fiziološke osnove poboljšanja metoda za korišćenje larvi insekata koje razgrađuju plastiku/organski otpad, kao izvora nutrienata za stočnu hranu i odličnog organskog đubriva.
• U Odeljenju za genetička istraživanja analiziraće se genetipski i fenotipski diverzitet populacija glodara i slepih miševa i njihovih parazita u urbanim i ne urbanim područjima i lokalitetima na različitim nadmorskim visinama. Analiza transmisije B hromozoma kod A. flavicollis, u populacionim kavezima biće nastavljena, kao i prikupljanje uzoraka za transkripcionu analizu B+/B0 jedinki. Sprovešće se: citogenetička, molekularna, morfološka analiza i istraživanja zoonotskih virusa kod Nannospalax leucodon i genetička i morfološka istraživanja više vrsta kičmenjaka, beskičmenjaka i njihovih patogena.
• Odeljenje za genetiku populacija i ekogenotoksikologiju bavi se populaciono-genetičkim istraživanjima markera genomske varijabilnosti u prirodnim populacijama vrsta Drosophila, Apis mellifera, različitih vrsta ptica grabljivica i vilinih konjica kao i autohtonih i plemenitih rasa ovaca. Integrativnim pristupom eksperimentalne laboratorijske evolucije izučavaju se populacioni, adaptivni, genetički i ponašajni odgovori na stres izazvan antropogenim uticajima kao i u zavisnosti od nutritivnih faktora. Deo istraživanja odnosiće se i na genetičku toksikologiju lekovitih biljaka.
• Istraživanja u Odeljenju za ekologiju obuhvataju proučavanja složenih interakcija živog sveta i životne sredine i integrišu ekofiziološka istraživanja i istraživanja biološkog diverziteta. Proučavaju se adaptivni odgovori biljaka i životinja na antropogeno indukovanu hemijsku i fizičku degradaciju staništa i klimatske promene, u cilju zaštite biodiverziteta, i zaštite i obnavljanja životne sredine.
• Istraživanja Odeljenja za hidroekologiju i zaštitu voda obuhvataju sledeće teme: Tradicionalne metode, barkoding, e-DNK i targetirani monitoring upotrebom molekularno-genetičkih metoda u detekciji biodiverziteta; Diverzitet vodenih organizama i staništa; Ugroženost i konzervacija vodenih vrsta i staništa; Invazivne akvatične vrste; Paraziti riba; Mikrobiologija i ekogenotoksikologija voda; Identifikacija akvatičnih mikromiceta; Uticaj pritisaka na akvatični biodiverzitet; Praćenje biomarkera u cilju procene statusa okruženja i razvoj indeksa ocene ekološkog statusa; Primena Okvirne direktive o vodama EU; Rana detekcije infektivnih agenasa u vodi i dejstvo plastičnih polimera na vodene ekosisteme.
• Delatnost Odeljenje za evolucionu biologiju obuhvatiće sledeće teme: osnovna (teorija evolucije i filogenija) i primenjena (monitoring i zaštita biodiverziteta i životne sredine) evoluciono- biološka istraživanja na odabranim taksonima kičmenjaka, beskičmenjaka i biljaka uključivaće prirodne i eksperimentalne populacije te biohemijske, molekularno- biološke, citološke, histološke, fiziološke, fenološke i populaciono- biološke metode, recipročnu transplantaciju, klasičnu i geometrijsku morfometriju kao i laboratorijsku evoluciju.

Tim za otvorenu nauku Instituta za biološka istraživanja „Siniša Stanković“ (IBISS) osnovan je 2025. godine sa ciljem sprovođenja Platforme za otvorenu nauku Ministarstva nauke, tehnološkog razvoja i inovacija Republike Srbije, u skladu sa Pravilnikom o otvorenoj nauci IBISS-a. Tim pruža podršku istraživačima u primeni principa otvorene nauke kroz edukaciju, savetovanje i razvoj dobrih praksi u oblasti otvorenog pristupa, upravljanja istraživačkim podacima, istraživačke etike, transparentnosti, uključivanja građana u nauku i povećanja vidljivosti i ponovne upotrebljivosti rezultata naučnoistraživačkog rada Instituta.

Ključne aktivnosti Tima za otvorenu nauku su:

• pružanje podrške istraživačima prilikom deponovanja publikacija, istraživačkih podataka i drugih naučnih rezultata u RADaR;
• ažurira i revidira uputstva za deponovanje u RADaR;
• vrši kontrolu kvaliteta i integriteta metapodataka i datoteka deponovanih u RADaR;
• stara se o poštovanju autorskih prava i uslova licenci deponovanih u RADaR;
• organizuje edukacije istraživača u vezi sa temama vezanih za otvorenu nauku i sprovođenje Pravilnika;
• vrši nadzor nad sprovođenjem Platforme u IBISS-u;
• izrađuje i dostavlja direktoru Instituta i Naučnom veću periodične izveštaje o uspešnosti sprovođenja Pravilnika o otvorenoj nauci IBISS-a.

Članovi Tima za otvorenu nauku:
dr Danijela Vojnović Milutinović
dr Svetlana Dinić
dr Jelena Savić
dr Milica Milutinović
dr Mirko Đorđević
Zorica Janković

"Fenotipska plastičnost žutotrbog mukača (Bombina variegata) u uslovima isušivanja staništa"

petak, 31. oktobar 2025. godine u 13:00

Biblioteka IBISS

U okviru planiranih aktivnosti projekta STRIMHealth, tim iz IBISS-a (Dubravka Zailac, Milena Terzić i Zorica Janković iz Administrativno-pravne službe, Nikola Jevtić iz Računovodstveno-finansijske službe, dr Nataša Veličković, rukovodilac STRIMHealth projekta, i dr Ivana Stojanović, koordinatorka Tima za podršku projektima) realizovao je studijsku posetu Univerzitetu u Lisabonu (iMed ULisboa) u Portugaliji u periodu od 14. do 18. oktobra 2025. godine.

Univerzitet Stanford je ažurirao bazu podataka autora sa standardizovanim citatnim indikatorima i objavila rezultate za 2024. godinu. I ove godine na ovoj listi nalaze se naši istraživači: dr Marina Soković, dr Jasmina Glamočlija i dr Marija Ivanov, saradnice Odeljenja za fiziologiju biljaka i dr Marko Prokić, saradnik odeljenja za fiziologiju.

Zajedničko istraživanje Dunava 5 (JDS5), najsveobuhvatniji poduhvat istraživanja površinskih voda na svetu, zvanično počinje 1. jula 2025. u Beču. Ova velika naučna ekspedicija okuplјa stručnjake iz 14 zemalјa, sa cilјem procene ostanja reke Dunav i njegovih najznačajnijih pritoka.

Istraživači sa Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" – Nacionalnog instituta Republike Srbije, Univerziteta u Beogradu (IBISS), uspešno završavaju još jednu kratkoročnu naučnu misiju u okviru STRIMHealth projekta.
Ovaj put, misija je realizovana na Institutu za lekove Univerziteta u Lisabonu (iMed ULisboa), u grupi za funkciju ćelija i ciljanje terapije koju vodi prof. Cecília Maria Pereira Rodrigues.

Naučni skup EMBO|FEBS Lecture Course pod nazivom "The evolving role of mitochondria in metabolism" biće održan od 14. do 18. septembra 2025. godine u Domu omladine Beograda. Organizatori skupa su Centar izvrsnosti za istraživanja u oblasti starenja na Univerzitetu u Kelnu, Nemačka i Institut za biološka istraživanja "Siniša Stanković" – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, Univerzitet u Beogradu.

Više informacija o skupu i predavačima, kao i preliminarni program nalaze se na internet stranici https://meetings.embo.org/event/25-mitochondria.

Rok za registraciju i slanje sažetaka je 1. jun 2025. godine na sledećem linku: https://coms.app/febs25-05/welcome.html.

Projekat Dokaz koncepta Fonda za nauku, koji je rezultirao podnošenjem patentne prijave P-2025/0366 uspešno je završen. Patent se odnosi na inovativne materijale za ekološku zaštitu leguminoza i žitarica od štetnih insekata.

Pored patenta, u pripremi su i dve publikacije za objavljivanje u vrhunskim međunarodnim časopisima, čime se dodatno potvrđuje naučni značaj i potencijal rada učesnika na ovom projektu.

Istraživanje je sprovedeno uz podršku Fonda za nauku Republike Srbije, broj projekta 12929, Naziv projekta „Materijali za kontrolisano oslobađanje prirodnih repelenata proizvedeni na ekološki prihvatljiv način” – Akronim: NatuRep.