Makroautofagija (u daljem tekstu autofagija) je proces razgradnje unutarćelijskih proteina u autofagolizozomima koji omogućava uklanjanje oštećenih proteina, očuvanje energije i preživljavanje u nepovoljnim uslovima, odnosno dovodi do smrti ćelije u slučaju neadekvatne ili preterane aktivacije. Osnovni cilj projekta je ispitivanje uloge autofagije u regulaciji terapijom indukovane smrti tumorskih ćelija. Prisustvo autofagije i molekularni mehanizmi odgovorni za njenu indukciju se ispituju u tumorskim ćelijama tretiranim različitim konvencionalnim (npr. cisplatin, taksol, citarabin, idarubicin) ili eksperimentalnim antitumorskim agensima (npr. metformin, statini, indometacin, azot monoksid, nanočestice).

Industrijsko-tehnološki napredak je praćen sve većom učestalošću magnetnih polja različitih karakteristika u sredini u kojoj živimo i radimo. U okviru potprojekta "Neurofiziološki i bihejvioralni odgovori različitih vrsta na spoljašnja magnetna polja" (rukovodilac dr Branka Petković) ispituju se efekti magnetnih polja, posebno na nivou neuroendokrinog sistema, kod insekata (Drosophila sp., Musca domestica, Tenebrio molitor, Baculum extradentatum, Morimus funereus,...), puža (Helix pomatia) i sisara (Rattus sp., Meriones unguiculatus). Predviđena su elektrofiziološka istraživanja in vitro i in vivo, histološke i biohemijske analize (parametri oksidativnog stresa, koncentracija nukleotida, metabolizam gasova, aktivnost enzima i receptora), praćenje razvića i ponašanja kod izabranih model sistema. Ovi rezultati doprinose razumevanju mehanizama magnetorecepcije kod evolutivno udaljenih vrsta i razjašnjenju da li je biološki odgovor u prisustvu magnetnih polja kao ekofiziološkog faktora jedinstven ili specifičan za vrstu.