Финансијер:Министарство просвете, науке и технолошког развоја Републике Србије

Уговор: Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2021. години

Број уговора: Ев. број 451-03-9/2021-14/200007 од 05. 02. 2021.

Руководилац: др Мирјана Михаиловић

Учесници из ИБИСС-а: сви запослени истраживачи

Институт зa биoлoшкa истрaживaњa “Синишa Стaнкoвић”- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, по своји оснивачкиј актима дeфинисaн је кao институциja чиja je oснoвнa дeлaтнoст истрaживaњe у oблaсти биoлoшких нaукa oд општег нaциoнaлнoг, oднoснo стрaтeшкoг знaчaja зa Рeпублику. Научноистраживачки рад у Институту је организован кроз 14 научних одељења која покривају следеће научне дисциплине у области биологије: Одељење за биохемију, Одељење за молекуларну биологију, Одељење за цитологију, Одељење за физиологију, Одељење за физиологију биљака, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, Одељење за неуробиологију, Одељење за неурофизиологију, Одељење за имунологију, Одељење за генетичка истраживања, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Одељење за екологију, Одељење за хидроекологију и заштиту вода, и Одељење за еволуциону биологију.

Планирана истраживања и теме одељења ИБИСС-а у току 2021. године су следеће:

• Одељење за биохемију ће изучавати: (а) молекуларне основе метаболичких поремећаја изазваних исхраном богатом фруктозом у анималним моделима стреса и атенуиране инфламације, и in vitro у ћелијама масног ткива и јетре (б) улогу глукокортикоидних хормона у развоју метаболичких поремећаја и њихових последица на меморију и неуралну пластичност код пацова са синдромом полицистичних јајника подвргнутог повећаном калоријском уносу у пренаталном периоду.
• Сарадници Одељења за цитологију ће наставити са базичним истраживањима ефеката синтетских стероида и полифенолних једињења биљног порекла (структуре сличне стероидном језгру) на морфолошке и функционалне параметре неуроендокриног система и акцесорних органа, у различитим пацовским моделима. Започеће се и испитивања развојне токсичности нових материјала - селена у наноформи, на пацовском анималном моделу трудноће.
• Истраживања у Одељењу за екологију ће обухватити проучавања сложених интеракција живог света и животне средине и интегрисати екофизиолошка истраживања и истраживањa биолошког диверзитета. Биће усмерена на проучавања адаптивног одговора биљака и животиња на антропогено индуковану хемијску и физичку деградацију станишта и климатске промене, у циљу заштите биодиверзитета, и заштите и обнављања животне средине.
• Делатност Одељење за еволуциону биологију обухватиће следеће теме: основна (теорија еволуције и филогенија) и примењена (мониторинг и заштита биодиверзитета и животне средине) еволуционо- биолошка истраживања на одабраним таксонима кичмењака, бескичмењака и биљака укључиваће природне и експерименталне популације те биохемијске, молекуларно- биолошке, цитолошке, хистолошке, физиолошке и популационо- биолошке методе, реципрочну трансплантацију, класичну и геометријску морфометрију као и лабораторијску еволуцију.
• Одељење за физиологију бавиће се истраживањем молекуларних механизама редокс сигналинга и одржавања редокс равнотеже у хомеостази, адаптацији и патологији.
• У оквиру активности Одељења за физиологију биљака истраживаће се 1. физиолошки и молекуларни механизми регулације морфогенезе и одговора биљака на екстремне услове животне средине у циљу побољшања њиховог квалитета и отпорности, 2. механизми деловања природних производа одабраних биљака и гљива, њихова фармаколошка активност и примена метаболичког инжењеринга у циљу одрживе производње, 3. као и генетички и хемијски диверзитет угрожених биљака Балканског полуострва у циљу ex situ заштите.
• Активности Одељења за физиологију и биохемију инсеката током наредне године обухватиће: 1. физиолошке одговоре економски значајних врста инсеката на акутно и хронично деловање срединских стресора (органски, неоргански загађивачи, микотоксини, загревање, магнетна поља) 2. припрему и делом реализицају испитивања цитотоксичности, генске експресије, протеина стреса, дигестивних ензима, стероидних хормона, антиоксидативне заштите као потенцијалних биомаркера срединских загађења и 3. прооксидантно деловање биљних екстраката и етарских уља као потенцијалних биоинсектицида.
• У оквиру активности Одељења за генетику популација и екогенотоксикологију планирају се популационо генетичка истраживања маркера геномске варијабилности у природним популацијама врста Drosophila, Apis meliphera и Gyps fulvus и интегративни приступ експерименталне лабораторијске еволуције ради увида у популационе, адаптивне и генетичке одговоре на стрес изазван антропогеним утицајима. Истраживаће се средински утицаји на биологију, генетику и неуробиологију понашања бескичмењака и истраживања генетичке токсикологије и лековитих биљака.
• У Одељењу за генетичка истраживања анализираће се генетички диверзитет популација глодара и слепих мишева и њихових паразита у урбаним и не урбаним подручјима. Наставиће се истраживања филогенетских односа врста рода Apodemus и истраживања на Б хромозомима са посебним акцентом на механизме наслеђиванја и експресији гена. Биће спроведена цитогенетичка, молекуларна, морфолошка и истраживања вирусних зооноза код слепог кучета, Nannospalax leucodon.
• Одељење за имунологију ће се током 20201. бавити следећим истраживачким темама: 1. истраживање патогенезе аутоимуности централног нервног система на моделу мултипле склерозе, експерименталном аутоимунском енцефаломијелитису индукованом без комплетног Фројндовог адјуванса, 2. испитивање могућности терапије дијабетеса типа 1 и других аутоимунских болести модулацијом цревних лимфоцита урођене имуности и 3. испитивање утицаја микросредине на раст малигних тумора.
• У Одељењу за молекуларну биологију вршиће се истраживања 1. механизама деловања природних антиоксиданаса у дијабетесу 2. базичних механизама ДНК деметилације и примена Epi-CRISPR система за репрограмирање α-ћелија панкреаса у инсулин-продукујуће ћелије и 3. eфекта претретмана етил-пируватом на јетру пацова са дијабетесом; укљученост фероптозе у регулацију ћелијске смрти у дијабетесу; и старосно зависне разлике у редокс регулаторним механизмима при повећаном уносу глукозе.
• Одељење за неуробиологију планира следећа истраживања: 1. промене у мозгу током старења, под утицајем различитих нутритивних интервенција и у Алцхајмеровој болести, 2. неуробихевиоралне последице социјалне изолације код перипуберталних пацова, 3. неуроинфламација на ЕАЕ моделу пацова, на култури микроглијских ћелија миша и астроцита пацова и 4. парвалбумински ГАБА неурони хипокампуса у динамици вретена спавања у моделу Паркинсонове болести и валидација нових миметских in vitro модела за проучавање и терапију глиобластома.
• Одељење за неурофизиологију планира следеће истраживачке теме: 1. физиолошке особине нервних и имунских ћелија; 2. неуротрансмитери и метали; 3. цереброваскуларни процеси; 4. регенеративни потенцијал неурита; 5. биофизика јонских струја и биоенергетика на моделу гљиве; 6. улога аутофагије у антитуморским ефектима различитих комбинација витамина, енергетских инхибитора и лизозомалних детерџената и 7. утицај магнетног поља и неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња у физиолошким и патолошким стањима.
• Одељење за хидроекологију и заштиту вода планира проширење истраживања – разматрање биодиверзитета алги, макрофита, инвертебрата, риба и водоземаца, класичне и молекуларне таксономије, угрожених водених врста, паразита риба, инвазивних врста, микробиологије, екогенотоксикологије вода. Примењена испитивања обухватају праћење биомаркера различитог нивоа биолошке организације у циљу процене статуса окружења и примену Оквирне директиве о водама ЕУ, затим истраживања на пољу ране детекције Ковид 19 и других инфективних агенаса у води, као и на истраживање дејства пластичних полимера на водене екосистеме.