Финансијер: Министарство науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије

Уговор: Уговор о реализацији и финансирању научноистраживачког рада НИО у 2026. години

Број уговора: Ев. број : 451-03-33/2026-03/200007 од 11. 02. 2026.

Руководилац: др Мирјана Михаиловић

Учесници из ИБИСС-а: сви запослени истраживачи

Институт зa биoлoшкa истрaживaњa “Синишa Стaнкoвић”- Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду, по својим оснивачким актима дeфинисaн је кao институциja чиja je oснoвнa дeлaтнoст истрaживaњe у oблaсти биoлoшких нaукa oд општег нaциoнaлнoг, oднoснo стрaтeшкoг знaчaja зa Рeпублику. Научноистраживачки рад у Институту је организован кроз 14 научних одељења која покривају следеће научне дисциплине у области биологије: Одељење за биохемију, Одељење за молекуларну биологију, Одељење за цитологију, Одељење за имунологију, Одељење за неуробиологију, Одељење за физиологију, Одељење за неурофизиологију, Одељење за физиологију биљака, Одељење за физиологију и биохемију инсеката, Одељење за генетичка истраживања, Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију, Одељење за екологију, Одељење за хидроекологију и заштиту вода, и Одељење за еволуциону биологију.
Планирана истраживања и теме одељења ИБИСС-а у току 2026. године су следеће:

• Одељење за биохемију изучава: (а) молекулске основе и терапијске приступе лечењу гојазности која је изазвана исхраном са повећаним калоријским уносом у анималним моделима и на ћелијским линијама масног ткива и хепатоцита; (б) молекулске механизме у основи благотворних ефеката природних производа (плодови јагоде и биљни екстракти) на анималном моделу гојазности и хроничног стреса; (ц) терапијске приступе лечењу масне јетре повезане са метаболичком дисфункцијом (енг. Мetabolic Dysfunction-associated Fatty Liver Disease, МАФЛД) у клиничкој студији на гојазним пацијентима и у анималном моделу миша са МАФЛД; (д) улогу микробиоте у развоју и прогресији гојазности и МАФЛД.
• Одељење за молекуларну биологију изучава: улогу природних производа у дијабетесу и канцеру; механизме ДНК (де)метилације и примену CRISPR/dCas9 за повећање броја инсулин-продукујућих ћелија, за сензитизацију резистентних карцинома и индукцију “BRCAness” фенотипа; eфекте модулације фероптотског сигналног пута природним и синтетским донорима водоник персулфида у дијабетесу и старосно-зависне разлике ткивно-специфичног редокс-инфламаторног одговора на повећан унос глукозе.
• Сарадници Одељења за цитологију ће наставити са истраживањима ефеката полног сазревања и старења, као и накнадних третмана антиандрогенима, синтетским стероидима и цитрусним флаванонима на морфолошке и функционалне параметре неуроендокриног система и циљних органа, у различитим анималним моделима. Наставиће се спровођење истраживања о утицају третмана синтетским aналогом инкретинског хормона глукагону сличног пептида 1 (ГЛП-1) лираглутидом, у комбинацији са физичким вежбањем, на ендокрини систем и метаболизам, те успорење старења у моделу средовечних пацова. Такође, наставиће се и испитивања развојне токсичности селена у наноформи на пацовском моделу трудноће, као и метаболичких и репродуктивних параметара потомака пацова пренатално третираних дексаметазоном. Успоставиће се нови модел систем зебрица у коме ће се испитивати да ли су новосинтетисане супстанције развојно токсичне. Поред наставка истраживања на моделу природно остарелих мужјака пацова након примене цитрусних флаванона, успоставиће се нови експериментални модел испитивања ефеката истих супстанци у моделу средовечних пацова.
• Одељење за имунологију ће се бавити следећим истраживачким темама: 1. истраживање патогенезе аутоимуности ЦНС на анималним моделима мултипле склерозе и узорцима пацијената; 2. испитивање могућности терапије дијабетеса типа 1 модулацијом цревних лимфоцита урођене имуности; 3. истраживање терапијског ефекта активатора НРФ2 у инфламаторним болестима; 4. испитивање интеракција конституентата микросредине тумора и њихове улоге у прогресији малигне болести и одговору на терапију, и 5. креирање нових терапеутских приступа базираних на дизајну аналога природних молекула, хибридних једињења и нанотехнологији.
• Одељење за неуробиологију спроводи следећа истраживања: 1. испитивање ефеката различитих нутритивних интервенција на здравље и дуговечност 2. неуробихејвиорална истраживања мишјих модела Алцхајмерове и Паркинсонове болести (АПП-КИ и A53T модели); 3. ефекат полних хормона на мозак; 4. хормон раста и ЕАЕ; 5. утицај агматина на микроглију in vitro; 6. испитивање поремећаја спавања, меморије и синаптичке реорганизације у моделима Паркинсонове болести; 7. испитивање механизама вишеструке резистенције на лекове и терапијских приступа у 2Д и 3Д моделима солидних тумора.
• Одељење за физиологију бави се истраживањем молекуларних механизама редокс сигналинга и одржавања редокс равнотеже у хомеостази, адаптацији и патологији. Истраживања су усмерена да деловање различитих супстанци, на параметре оксидативног стреса код људи и животиња.
• Истраживачке теме Одељења за неурофизиологију су: спрега неуротрансмитера, активности астроцита и дијаметра крвних судова; имплементација методологије осликавања астроцита у акутно припремљеним можданим исечцима; биофизика јонских струја и митохондрија; моделирање израстања неурита; улога аутофагије у моделима неуродегенерације и канцера; утицај магнетног поља и неуроактивних супстанци на ЦНС, неуромоторни развој и понашање животиња.
• У оквиру активности Одељења за физиологију биљака истраживаће се: 1. физиолошки и молекуларни механизми регулације морфогенезе и одговора биљака на екстремне услове животне средине у циљу побољшања њиховог квалитета и отпорности, 2. механизми деловања природних производа одабраних биљака и гљива, њихова фармаколошка активност и примена метаболичког инжењеринга у циљу одрживе производње и 3. генетички и хемијски диверзитет угрожених биљака Балканског полуострва у циљу ex situ заштите.
• Истраживања Одељења за физиологију и биохемију инсеката обухватају физиолошке адаптације економски значајних врста инсеката на акутно и хронично деловање срединских стресора (алуминијум, кадмијум, флуорантен, микотоксини, магнетна поља, температура). Пратиће се активности и генска експресију најважнијих група дигестивних ензима, ензима антиоксидативне заштите/детоксификације, протеина стреса, неуроендокрине промене, који појединачно или у интегративној форми могу бити биомаркери срединских загађења. У плану су и истраживања потенцијала секундарних метаболита биљака за контролу штетних инсеката у складиштима. Интензивираће се истраживања физиолошке основе побољшања метода за коришћење ларви инсеката које разграђују пластику/органски отпад, као извора нутриената за сточну храну и одличног органског ђубрива.
• У Одељењу за генетичка истраживања анализираће се генетипски и фенотипски диверзитет популација глодара и слепих мишева и њихових паразита у урбаним и не урбаним подручјима и локалитетима на различитим надморским висинама. Анализа трансмисије Б хромозома код А. flavicollis, у популационим кавезима биће настављена, као и прикупљање узорака за транскрипциону анализу B+/B0 јединки. Спровешће се: цитогенетичка, молекуларна, морфолошка анализа и истраживања зоонотских вируса код Nannospalax leucodon и генетичкa и морфолошка истраживања више врста кичмењака, бескичмењака и њихових патогена.
• Одељење за генетику популација и екогенотоксикологију бави се популационо-генетичким истраживањима маркера геномске варијабилности у природним популацијама врста Drosophila, Apis melliferа, различитих врста птица грабљивица и вилиних коњица као и аутохтоних и племенитих раса оваца. Интегративним приступом експерименталне лабораторијске еволуције изучавају се популациони, адаптивни, генетички и понашајни одговори на стрес изазван антропогеним утицајима као и у зависности од нутритивних фактора. Део истраживања односиће се и на генетичку токсикологију лековитих биљака.
• Истраживања у Одељењу за екологију обухватају проучавања сложених интеракција живог света и животне средине и интегришу екофизиолошка истраживања и истраживањa биолошког диверзитета. Проучавају се адаптивни одговори биљака и животиња на антропогено индуковану хемијску и физичку деградацију станишта и климатске промене, у циљу заштите биодиверзитета, и заштите и обнављања животне средине.
• Истраживања Одељења за хидроекологију и заштиту вода обухватају следеће теме: Традиционалне методе, баркодинг, е-ДНК и таргетирани мониторинг употребом молекуларно-генетичких метода у детекцији биодиверзитета; Диверзитет водених организама и станишта; Угроженост и конзервација водених врста и станишта; Инвазивне акватичне врсте; Паразити риба; Микробиологија и екогенотоксикологија вода; Идентификација акватичних микромицета; Утицај притисака на акватични биодиверзитет; Праћење биомаркера у циљу процене статуса окружења и развој индекса оцене еколошког статуса; Примена Оквирне директиве о водама ЕУ; Рана детекције инфективних агенаса у води и дејство пластичних полимера на водене екосистеме.
• Делатност Одељење за еволуциону биологију обухватиће следеће теме: основна (теорија еволуције и филогенија) и примењена (мониторинг и заштита биодиверзитета и животне средине) еволуционо- биолошка истраживања на одабраним таксонима кичмењака, бескичмењака и биљака укључиваће природне и експерименталне популације те биохемијске, молекуларно- биолошке, цитолошке, хистолошке, физиолошке, фенолошке и популационо- биолошке методе, реципрочну трансплантацију, класичну и геометријску морфометрију као и лабораторијску еволуцију.

Тим за отворену науку Института за биолошка истраживања „Синиша Станковић“ (ИБИСС) основан је 2025. године са циљем спровођења Платформе за отворену науку Министарства науке, технолошког развоја и иновација Републике Србије, у складу са Правилником о отвореној науци ИБИСС-а. Тим пружа подршку истраживачима у примени принципа отворене науке кроз едукацију, саветовање и развој добрих пракси у области отвореног приступа, управљања истраживачким подацима, истраживачке етике, транспарентности, укључивања грађана у науку и повећања видљивости и поновне употребљивости резултата научноистраживачког рада Института.

Кључне активности Тима за отворену науку су: 

• пружање подршке истраживачима приликом депоновања публикација, истраживачких података и других научних резултата у РАДаР;
• ажурира и ревидира упутства за депоновање у РАДаР;
• врши контролу квалитета и интегритета метаподатака и датотека депонованих у РАДаР;
• стара се о поштовању ауторских права и услова лиценци депонованих у РАДаР;
• организује едукације истраживача у вези са темама везаних за отворену науку и спровођење Правилника;
• врши надзор над спровођењем Платформе у ИБИСС-у;
• израђује и доставља директору Института и Научном већу периодичне извештаје о успешности спровођења Правилника о отвореној науци ИБИСС-а.
  
  

Чланови Тима за отворену науку:
др Данијела Војновић Милутиновић
др Светлана Динић
др Јелена Савић
др Милица Милутиновић
др Мирко Ђорђевић
Зорица Јанковић

"Фенотипска пластичност жутотрбог мукача (Bombina variegata) у условима исушивања станишта"

петак, 31. октобар 2025. године у 13:00

Библиотека ИБИСС

У оквиру планираних активности пројекта STRIMHealth, тим из ИБИСС-а (Дубравка Заилац, Милена Терзић и Зорица Јанковић из Административно-правне службе, Никола Јевтић из Рачуноводствено-финансијске службе, др Наташа Величковић, руководилац STRIMHealth пројекта, и др Ивана Стојановић, координаторка Тима за подршку пројектима) реализовао је студијску посету Универзитету у Лисабону (iMed ULisoboa) у Португалији у периоду од 14. до 18. октобра 2025. године.

Универзитет Станфорд је ажурирао базу података аутора са стандардизованим цитатним индикаторима и објавила резултате за 2024. годину. И ове године на овој листи налазе се наши истраживачи: др Марина Соковић, др Јасмина Гламочлија и др Марија Иванов, сараднице Одељења за физиологију биљака и др Марко Прокић, сарадник одељења за физиологију.

Отворена наука је покрет који омогућава свим друштвеним слојевима, аматерима и професионалцима, приступ научним истраживањима и подацима, уз активно учешће у дисеминацији информација. Обухвата праксе попут отворених истраживања, отвореног приступа и подстицања научника да се баве отвореном науком, олакшавајући размену знања. Осим доступности, отворена наука подразумева инклузивно, правично и одрживо стварање знања.

"as open as possible, as closed as necessary" - Horizon Europe

Обухвата све научне дисциплине, заснивајући се на следећим кључним стубовима: отворено научно знање, отворене научне инфраструктуре, научна комуникација, отворено ангажовање друштвених актера и отворени дијалог са другим системима знања.

УНЕСKО је 2021. усвојио Препоруке отворене науке намењене научно истраживачким организацијама, истраживачима и актерима који се баве правилима, политикама и етиком науке.

Платформа за отворену науку 2.0
Национални портал отворене науке Србије

Sadržaj

Отворени приступ
Отворени истраживачки подаци
Управљање истраживачким подацима
Препринтови
Отворена рецензија
Грађанска наука

Отворени истраживачки подаци

Истраживачки подаци су сви резултати који се добију током истраживачког процеса. То могу бити истраживачки резултати, мерења, фотографије, графикони, анализе,... Платформа DSpace на којој је РАДаР изграђен задовољава све тренутно постављене захтеве за похрањивање, чување и дисеминацију истраживачких података.

Радионица Управљање отвореним истраживачким подацима за истраживаче
Отворени истраживачки подаци - проф. др Надица Миљковић, Електротехнички факултет, Универзитет у Београду
Шта је управљање истраживачким подацима? Зашто је то уопште важно? - Обрад Вучковац, Институт за нуклеарне науке “Винча”, Универзитет у Београду
Метаподаци - Милица Шевкушић, Институт техничких наука САНУ
Управљање отвореним истраживачким подацима за истраживаче - Видео запис

Управљање истраживачким подацима

Управљање истраживачким подацима (Research Data Management - RDM) обухвата низ активности које истраживачи заједнички дефинишу и примењују како би на ефикасан начин прикупили, организовали и сачували своје податке за будућу употребу, укључујући и њихову размену са другим истраживачима.

Истраживачки подаци омогућавају другим истраживачима да понове експерименте, примене другачију методологију или провере веродостојност истраживања заснованог на тим подацима. Дефинисан План управљање истраживачким подацима постаје све чешћи захтев издавача, научних институција и финансијера истраживања, чиме се испуњавају захтеви Отворене науке.

ИБИСС је израдио Смернице за писање Плана управљања истраживачким подацима за истраживаче Института.
Тим за отворену науку у Србији - ТОНуС је израдио сајт о управљају истраживачким подацима на српском језику.
Предлог и упутство како написати део везано за Datasets

Препринтови

Препринт је верзија научног рада који је јавно објављен, али још није подвргнут рецензији нити је објављен у неком научном часопису. Обично се објављују у јавним, обично тематским репозиторијумима који се називају сервери за препринт. Једном објављен, препринт постаје трајни научни документ који може да се цитира. Ови сервери обично додељују ДОИ број овим радовима. Неки Сервери за препринт имају опцију јавног коментарисања што се може посматрати неформалном отвореном рецензијом. Препринтови могу бити објављени и у репозиторијуму који објављују садржај у отвореном приступу, поред финалне, рецензиране верзије научног рада. На тај начин аутори немају трошкове за објављивање рада у препринт-формату. Препринтови су успостављена пракса у неким дисциплинама, нпр. у физици, математици и астрономији, а појављује се као уобичајена пракса у другим областима, укључујући у областима биомедицинских и друштвених наука. Процеси и време се разликују између објављивања на серверима за препринт и објављивања часописа. Препринтови могу бити доступни за преглед заједнице, док ће у публикацији часописа процес рецензије бити дужи, а рад традиционално није доступан заједници за преглед.

Све већи број издавача дозвољава да се радови објављују на серверима за препринт пре подношења за објављивање у њиховом часопису. Један број издавача и даље следи Ингелфингерово правило и не прихвата радове који су претходно објављени на неком другом месту. Ипак са развојем Отворене науке, оваквих часописа је све мање. Ипак, многи часописи забрањују или обесхрабрују употребу препринтова у референцама јер се не сматрају веродостојним изворима.

Листа издавача научних часописа са политикама према препринтовима - Wikipedia
Листа препринт-сервера - Wikipedia

Отворена рецензија

Отворена рецензија је један од стубова Отворене науке и представља значајну модификацију традиционалног процес научне рецензије која се огледа у три сегмента: 1. отворени идентитети – аутори знају ко су рецензенти и рецензенти знају ко су аутори рада; 2. отворени извештаји – извештај рецензента је објављен поред самог рада; 3. отворено учешће – шира јавност је у могућности да својим коментарима допринесе процесу рецензије, што је такође видљиво уз сам рад.

Овај отворен приступ научне рецензије има за циљ да превазиђе недостатке традиционалног приступа, посебно мањак транспарентности, мотивације и узнемиравање које је могуће када рецензент може да наступи анонимно.

Грађанска наука

Грађанска наука (енгл. citizen science) представља партиципативну методу у научним истраживањима, где се јавност активно укључује у истраживачки процес. Овај приступ омогућава грађанима, који нису стручњаци у одређеним областима, да активно учествују у научним пројектима кроз своје знање, алате и ресурсе. Грађанска научна истраживања обухватају разне дисциплине и теме, укључујући учеснике различитих нивоа стручности. Грађани прикупљају податке, постављају питања и доприносе развоју научне културе, док стичу нова знања и вештине. Грађанска наука омогућава прикупљање обимних података, истраживање сложених тема и демократизацију научног процеса, промовишући сарадњу и осећај заједништва.

Центар за промоцију науке у Србији расписује позиве за Грађанска научна истраживања и за те потребе је израдио Водич кроз грађанска научна истраживања у коме је дат опис, дефиниције и објашњења ове методе истраживања.

ИБИСС има два пројекта грађанске науке: Опасуљи се и БАРАметар.

Заједничко истраживање Дунава 5 (JDS5), најсвеобухватнији подухват истраживања површинских вода на свету, званично почиње 1. јула 2025. у Бечу. Овa великa научнa експедиција окупља стручњаке из 14 земаља, са циљем процене остања реке Дунав и његових најзначајнијих притока.

Истраживачи са Института за биолошка истраживања "Синиша Станковић" – Националног института Републике Србије, Универзитета у Београду (ИБИСС), успешно завршавају још једну краткорочну научну мисију у оквиру STRIMHealth пројекта.
Овај пут, мисија је реализована на Институту за лекове Универзитета у Лисабону (iMed ULisboa), у групи за функцију ћелија и циљање терапије коју води проф. Сесилиа Мариа Переира Родригуес.

Научни скуп ЕМБО|ФЕБС Lecture Course под називом "The evolving role of mitochondria in metabolism" биће одржан од 14. до 18. септембра 2025. године у Дому омладине Београда. Организатори скупа су Центар изврсности за истраживања у области старења на Универзитету у Келну, Немачка и Институт за биолошка истраживања "Синиша Станковић" – Институт од националног значаја за Републику Србију, Универзитет у Београду.

Више информација о скупу и предавачима, као и прелиминарни програм, можете наћи на интернет страници https://meetings.embo.org/event/25-mitochondria.

Рок за регистрацију и слање сажетака је 1. јун 2025. године на следећем линку: https://coms.app/febs25-05/welcome.html.

Пројекат Доказ концепта Фонда за науку, који је резултирао подношењем патентне пријаве П-2025/0366 успешно је завршен. Патент се односи на иновативне материјале за еколошку заштиту легуминоза и житарица од штетних инсеката.

Поред патента, у припреми су и две публикације за објављивање у врхунским међународним часописима, чиме се додатно потврђује научни значај и потенцијал рада учесника на овом пројекту.

Истраживање је спроведено уз подршку Фонда за науку Републике Србије, број пројекта 12929, Назив пројекта „Материјали за контролисано ослобађање природних репелената произведени на еколошки прихватљив начин” – Акроним: NatuRep.