U fokusu naučno-istraživačkog rada dr Milice Manojlović-Stojanoski naučne savetnice Odeljenja za citologiju su fenomeni razvića i programiranja. Tematika njene magistarske teze (odbranjene 1996. godine) i doktorske disertacije (odbranjene 2004. godine), o uspostavljanju funkcije i ulozi hipotalamo-hipofizno-adrenalnog sistema fetusa tokom kasnijeg rada je produbljivana s problemskog i metodološkog aspekta. Kako promene hipotalamo-hipofizno-adrenalnog sistema tokom formativnog - prenatalnog perioda imaju dalekosežne posledice na (neuro)fiziologiju organizma, efekti navedenih promena na metabolizam i ponašanje potomaka predstavljaju predmet njenih daljih istraživanja. Uspostavljanje model sistema razvojne toksičnosti omogućilo je da se ispitivanja neposrednog i odloženog uticaja prenatalnog izlaganja sintetskim glukokortikoidima prošire na sagledavanje uticaja nanopartikula selena tokom razvoja, kao najranjivijeg perioda životnog ciklusa. Model sistem razvojne toksičnosti omogućava procenu bezbednosti spektra novosintetisanih nanomaterijala sagledavajući rizike i benefite kako za majku, tako i za fetus.
Kao članica Odeljenja za citologiju dr Milica Manojlović-Stojanoski neguje prvenstveno strukturalistički pristup istraživanjima. Naime, strukturne promene u nervnom, endokrinom i metaboličkom miljeu organizma ustanovljene primenom različitih vidova kvalitativne i kvantitativne mikroskopije, uključujući i savremenu stereologiju, predstavljaju nezaobilazan nivo istraživanja u sveobuhvatnom sagledavanja funkcionalnih promena neuroendokrinog sistema fetusa i potomaka nakon prenatalnog izlaganja raznim supstancama.
Ovaj metodološki pristup, primenjen i na polju stomatoloških istraživanja, omogućio je dublje razumevanje uticaja širokog spektra prirodnih i sintetskih materijala na procese osteogeneze i regeneracije dentalnih tkiva, doprinoseći poboljšanju kvaliteta dentalnih terapija i rezultata za pacijente.
U dosadašnjem radu dr Milica Manojlović-Stojanoski je rezultate svojih istraživanja objavila u preko 80 publikacija.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Neurobiologija proučava anatomiju, fiziologiju i patologiju nervnog sistema. Od molekularne i biohemijske osnove ovog sistema, preko proučavanja plastičnosti ponašanja, do razumevanja nastanka neurodegenerativnih bolesti i načina na koji se one mogu lečiti. Elektrofiziologija proučava biofizička svojstva neurona kičmenjaka i povezuje morfofunkcionalne karakteristike mozga sa posmatranim ponašanjem životinja. Krajnji cilj je da se identifikuju aktivne supstance koje mogu imati zaštitno dejstvo kod neuroloških i psihijatrijskih oboljenja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Dr Jasmina Živanović je viši naučni saradnik na Odeljenju za Citologiju IBISS-a. Doktorirala je 2013. godine na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu na modulu Biologija ćelija i tkiva. Svoju naučno-istraživačku delatnost započela je 2008. godine na Odeljenju za citologiju IBISS-a, kao stipendista Ministarsva za nauku Republike Srbije, gde je i zaposlena od januara 2011. godine. U periodu od 2008. do 2019. godine učestvovala je u realizaciji dva projekta Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije. Njeno istraživačko interesovanje usmereno je na ispitivanje efekata supstanci prirodnog porekla, izoflavona iz soje, na regulaciju funkcije ključnih regulatora mineralnog metabolizma u animalnom modelu andropauze. Dodatno, važan pravac njenih istraživanja odnosi se na ispitivanje procesa starenja u različitim animalnim modelima kao i uticaja citrusnih polifenola na endokrini sistem i redoks regulaciju.
Od 2016. do juna 2018. godine dr Živanović bila je na postdoktorskom usavršavanju u grupi dr Miloša Filipovića u Laboratoriji za ispitivanje signalnih puteva posredovanih gasotransmiterima, Institut za biohemiju i ćelijsku genetiku, CNRS, Univerzitet u Bordou, Francuska, gde je proširila svoju oblast interesovanja i napravila iskorak u oblast ispitivanja efekata gasotransmitera, naročito vodonik sulfida. Njeno istraživanje je bilo usmereno na razvijanje nove selektivne metode za detektovanje persulfidovanih proteina kao i utvrđivanja fizioloških uloga koje perfulfidacija ima u in vitro i in vivo eksperimentalnim modelima.
Dr Živanović je rukovodila Dijaspora projektom odobrenog od strane Fonda za nauku Republike Srbije (2021-2023). Trenutno je vođa radnog paketa na projektu ADVANCED Fonda za nauku Republike Srbije u okviru poziva PRIZME (2024-2027). U okviru Odeljenja za citologiju rukovodi radnim zadatkom koji ima za cilj ispitivanje zastupljenosti persulfidacije nakon primene citrusnih flavanona u modelu prirodno ostarelih mužjaka pacova. Član je Srpskog društva za mikroskopiju, Evropskog društva za mikroskopiju, Društva fiziologa Srbije i Srpskog društva za molekularnu biologiju.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
Scopus
Autor je ili koautor preko 90 recenziranih naučnih radova. Učestvovao je kao mentor ili član komisije u odbrani doktorskih i master teza.
Predmet istraživanja:
Istraživanje dr Branka Filipovića usmereno je na proučavanje fenomenologije starenja kod muškaraca i korektivnu primenu steroidnih i peptidnih hormona, kao i biljnih polifenola, sa akcentom na homeostazu kostiju i funkciju C-ćelija štitaste koje proizvode kalcitonin. Najnovija istraživanja su fokusirana na istraživanje efekata tretmana inkretinom u kombinaciji sa treningom snage i izdržljivosti na mišićno-skeletni sistem sredovečnih pacova.
Obrazovanje:
Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, Beograd, Srbija
• Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet, 2008.
• Magistar bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2003.
• Diplomirani biolog, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1996.
Pohvale i nagrade:
• Najviše rangirani naučnik (A1 kategorija), Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija, Republika Srbija, 2011 - 2024.
Naučnoistraživačka delatnost:
• Trenutno angažovan u programu rada IBISS (broj ugovora 451-03-66/2024-143200007) koji finansira Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 2011 - 2020. Projekat 173009OI: „Odgovor neuroendokrinog sistema pacova na odabrane biljne ekstrakte, fitoestrogene, steroidne i peptidne hormone“, finansiran od strane Ministarstva prosvete nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 2006 - 2010. Projekat 143007B: „Uticaj fitoestrogena, steroidnih i peptidnih hormona na ćelije neuroendokrinog sistema“, finansiran od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 2001 - 2005. Projekat 1710: „Morfofunkcionalna ispitivanja efekata hormona na neuroendokrini sistem tokom životnog ciklusa“, finansiran od strane Ministarstva nauke i tehnološkog razvoja Republike Srbije.
• 1998 – 2000. Project 03E17: Citološka ispitivanja uloge hormona u regulaciji funkcija neuroendokrinog sistema“, finansiran od strane Ministarstva za nauku i tehnologiju Republike Srbije.
Profesionalno članstvo:
• Evropsko endokrinološko društvo (ESE)
• Srpsko biološko društvo
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
ResearchGate
Naučni savetnik Instituta za biološka istraživanja "Siniša Stanković" – Instituta od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju, sa dvadeset pet godina istraživačkog iskustva u oblasti eksperimentalne endokrinologije. Autor/koautor gotovo 100 recenziranih naučnih publikacija. Mentor studenata doktorskih i master studija. Član Naučnog odbora Evropskog društva za endokrinologiju (ESE) za period 2018.-2021. Naučni komunikator sa iskustvom u radu sa mladima.
Predmet istraživanja:
Prethodna istraživanja dr Šošić-Jurjević su usmerena na ispitivanje efekata hormonskih tretmana i tretmana hormonima sličnim sastojcima biljnog porekla na hipofizo-tiroidnu i druge endokrine ose, kao i na jetru, kao glavni „ciljni“ organ za delovanje hormona i regulaciju metaboličkih procesa. U istraživanjima koristi modele „prirodnog” starenja pacova oba pola kako bi bolje razumela polno-specifične efekte ovih tretmana.
Trenutno, dr Šošić-Jurjević koordinira istraživanjima koja za cilj imaju ispitivanje potencijala tretmana zasnovanih na inkretinima u kombinaciji sa fizičkim vežbanjem. Cilj istraživanja je utvrđivanje fizioloških I molekularnih mehanizama kojima bi ovi tretmani, svaki za sebe ili u kombinaciji, mogli da doprinesu očuvanju zdravlja i dugovečnosti kod oba pola.
Dodatno, dr Šošić-Jurjević uključena je u istraživanja metabolizma holesterola i klinička istraživanja endokrinih tumora u saradnji sa institucijama iz Srbije i EU.
Obrazovanje:
• Doktor bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2008
• Magistar bioloških nauka, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 2003
• Diplomirani molekularni biolog i fiziolog, Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu, 1998
Međunarodne postdoktorske naučne posete:
• Godišnje naučne posete Institutu za kliničku hemiju i farmakologiju, Univerziteta u Bonu, Nemačka, od 2014. godine
• Tromesečne naučne Posete Institutu za eksperimentalnu endokrinologiju, “Charité” - Univerzitetska bolnica u Berlinu, Nemačka, u 2014. i 2010. godini
Pohvale i nagrade:
• Kratkoročna stipendija - ESE, 2014
• Najviše rangirani naučnik (A1 kategorija), Ministarstvo nauke, tehnologije i inovacija, Republika Srbija, 2011-2024
• Kratkoročna stipendija - DAAD, 2010
• Stipendija za talentovane studente, Ministarstvo za Nauku i tehnologiju, Republika Srbija, 2000 - 2002
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Biologija starenja fokusirana je na bolje razumevanje molekularnih, ćelijskih i fizioloških procesa koji se nalaze u osnovi procesa starenja i bolesti povezanih sa ovim procesom.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Redoks biologija se bavi proučavanjem svih aspekata biologije koji su posredovani ili pod uticajem biohemijskih procesa redukcije i oksidacije. Redoks homeostaza je ključna za osnovne životne funkcije, kao što su metabolizam i disanje, i njeno narušavanje rezultira nastankom bolesti i starenjem.
OBRAZOVANJE
2020- Student doktorskih studija molekularne biologije
Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Molekularna biomedicina
2019-2020 Master iz molekularne biologije i fiziologije
Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Eksperimentalna biomedicina
Prosečna ocena: 9,60/10,00
Master teza: „Efekat dijetalne restrikcije započete u kasnoj životnoj dobi na razvoj inflamacije u jetri starih Wistar pacova"
2015-2019 Diplomirani molekularni biolog i fiziolog
Biološki fakultet, Univerzitet u Beogradu
Prosečna ocena: 9,00/10,00
AKADEMSKO I PROFESIONALNO ISKUSTVO
2023- Istraživač saradnik
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
Odeljenje za biohemiju
2020-2023 Istraživač pripravnik
Institut za biološka istraživanja „Siniša Stanković” – Institut od nacionalnog značaja za Republiku Srbiju
Odeljenje za biohemiju
OBLAST ISTRAŽIVANJA I METODE
Gojaznost, Crevna mikrobiota, Molekularna endokrinologija, Molekularni mehanizmi metaboličkih poremećaja, Nutritivna biohemija, Starenje, Dijetalna restrikcija
Animalni modeli glodara, Western blot, qPCR, ELISA, Histološka analiza, Bioinformatička analiza metagenomskih podataka
PROJEKTI, STIPENDIJE I NAGRADE
2024-2027 Projekat STRIMHealth (HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02-01, broj predloga: 101159400)
2021 Dobitnik konkursa Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja za uključivanje talentovanih mladih istraživača u naučno istraživački rad SRO
2021 Nagrada za najbolju master tezu, Fondacija „Goran Ljubijankić“
2020 Stipendija za studente, Ministarstvo prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije
2019-2020 Stipendija za najbolje studente sa teritorije opštine Obrenovac
2015 3. mesto na Smotri istraživačkih radova polaznika Regionalnog centra za talente Beograd 2 sa istraživačkim projektom „Efekat deksametazona na biometrijske parametre i koncentraciju kortikosterona u serumu i hipokampusu odraslih pacova”
ČLANSTVO U ISTRAŽIVAČKIM DRUŠTVIMA
Srpsko društvo za molekularnu biologiju
PUBLIKACIJE
Scopus ID: 57329447100
Researcher ID (WoS, Publons): GIK-8625-2022
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Moja priča na IBISS-u počinje krajem 2011. godine, kada sam završila osnovne studije molekularne biologije na Univerzitetu u Beogradu – Biološkom fakultetu (2007–2010) i bila na polovini dvogodišnjih master studija na istom programu (2010–2012). Pridružila sam se Odeljenju za biohemiju kao istraživač pripravnik radi izrade eksperimentalnog dela master radа. 2013. godine sam zaposlena kao istraživač saradnik na Odeljenju za biohemiju gde sam radila istraživanja u okviru doktorskih studija (2012–2017, Univerzitet u Beogradu–Biološki fakultet) i uspešno odbranila tezu pod nazivom: Razvoj metaboličkog sindroma izazvanog kombinacijom stresa i ishrane obogaćene fruktozom – doprinos glukokortikoida u visceralnom masnom tkivu i hipotalamusu ženke pacova. Svoja istraživanja sam nastavila (kao viši naučni saradnik od 2023.god) istražujući molekularne mehanizme i interakcije organa koji dovode do razvoja metaboličkog sindroma i dijabetesa tipa 2 kod oba pola, kao posledicu savremenog načina života koji karakteriše svakodnevna izloženost stresu i povećan unos kalorične hrane bogate fruktozom. Pored toga, posvećena sam analizi i razjašnjavanju uloge mikrobiote u metaboličkim poremećajima i efikasnom gubitku težine.
Kroz godine uspostavila sam međunarodne saradnje sa Univerzitetom u Lozani (eng. SCOPES projekat, 2014–2017), Danskom akademijom za dijabetes i endokinologiju (doktorski kurs, 2014), laboratorijom za sistemsku i kompjutersku biologiju Memorijalnog centra za istraživanje raka „Sloun Ketering” (eng. MSKCC), Njujork (tri meseca postdoktorske obuke, 2022) i Univerzitetima u Amsterdamu, Lisabonu i Orebru (eng. Horizon-Tvinning projekat „STRIMHealth”, 2024–2027). Učestvovala sam u edukaciji studenata kao saradnik u nastavi na Univerzitetu u Beogradu – Biološkom fakultetu (2012–2016) i kao mentor u izradi doktorske disertacije (2019–2023). Aktivno sam uključena u popularizaciju nauke kroz Noć istraživača, Sajam nauke, Otvorena Vrata IBISS-a. Član sam Srpskog biohemijskog društva, Srpskog društva za molekularnu biologiju, Društva za neuronauke Srbije, Danske akademije za dijabetes i endokinologiju.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Dr Nataša Veličković je rođena 04. 11. 1971. u Beogradu. Osnovne studije je završila na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, 1996. godine. Magistarske i doktorske studije je završila na Biološkom fakultetu, Univerziteta u Beogradu, 2001. i 2009. godine. Od 1996. do 2010. godine je zaposlena u Institutu za nuklearne nauke “Vinča”, gde je i odbranila doktorsku tezu. Od 2010. godine je zaposlena na Institutu za biološka istraživanja “Siniša Stanković” na Odeljenju za biohemiju. Osnovna problematika istraživanja dr Veličković je ispitivanje patofizioloških promena energetskog metabolizma u animalnim modelima metaboličkog sindroma i u pacijentima sa masnom bolesti jetre povezane sa metaboličkom disfunkcijom (MASLD), sa fokusom na poremećaje lipidnog i glukoznog metabolizma u masnom tkivu i jetri. Glavne istraživačke teme su karakterizacija animalnih modela metaboličkog sindroma, ispitivanje molekularnih mehanizama poremećaja lipidnog metabolizma, inflamacije i insulinske osetljivosti u masnom tkivu i jetri, ispitivanje profila lipida i metabolita u uzorcima pacijenata sa MASLD, proučavanje uloge mikrobiote u metaboličkim poremećajima vezanih za prekomernu kalorijsku ishranu i MASLD. Poseban fokus istraživanja je na ispitivanju uloge glukokortikoidnih hormona na metaboličke poremećaje u gojaznosti i bolesti masne jetre. U cilju usavršavanja, dr Veličković je boravila dve nedelje na Odeljenju za fiziologiju Univerziteta u Lozani, Lozana, Švajcarska (2017. godina). Dr Veličković je dobitnik stipendije Ministarstva za nauku i zaštitu prirodne sredine Republike Srbija za uspešan magistarski rad (1996-1997 godine), dobitnik nagrade Ministarstva za nauku i zaštitu prirodne sredine Republike Srbija za izvanredan doprinos nauci (2003. godine), dobitnik stipendija Internacionalne organizacije za istraživanje mozga (IBRO) (2003), CASCADE mreže izuzetnosti (2005) i FEBS društva (2009) za učešće u različitim radionicama i kongresima. Učesnik je na zajedničkom istraživačkom projektu Srbije i Švajcarske (broj projekta IZ73Z0_152331). Dr Veličković je koordinator HORIZON-WIDERA-2023-ACCESS-02 Twinning poziva pod nazivom “Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth) (broj projekta 101159400) (2024-2027 godina).
Biotehnologija se bavi istraživanjem i primenom bioloških procesa i sistema (organizmi i njihovi produkti, ćelije i delovi ćelija) za stvaranje ili modifikovanje proizvoda ili procesa korisnih ljudima i uključuje i procene rizika od njene upotrebe (biološku sigurnost).
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
• Rođen u Kruševcu, Srbija, 27.03.1961.g. Osnovnu školu i gimnaziju je pohađao u Beogradu.
Akademsko obrazovanje
• Osnovne studije: Molekularna biologija i fiziologija na PMF-u, Univerziteta u Beogradu, 1983.
• Magistarski rad: iz Neuronauka, na Centru za multidisciplinarne studije BU, 1987.
• Doktorska disertacija: iz oblasti biohemije, Hemijski fakultet PMF-a, BU, 1992.
Naučno zvanje
• Naučni savetnik, od 2013.
Radno iskustvo
• Od 1987. do danas zaposlen na Institutu za biološka istraživanja "Siniša Stanković", na Odeljenju za Molekularnu biologiju i biohemiju, Odeljenju za biohemiju.
Profesionalna interesovanja
• Neurohemijske osnove efekata stresa na dopaminski sistem za neurotransmisiju u mozgu pacova
• Farmakološka ispitavanja novosintetisanih i prirodnih neuro/psihoaktivnih supstanci na životinjskim model sistemima psihičkih poremećaja, sa posebnim fokusom na interakcije tih supstrata sa monoaminergičkim sistemima za neurotransmisiju i posledičnim efektima na motoriku i opšte ponašanje životinja.
• Neurohemijski i bihejvioralni efekti suplementacije polinezasićenim masnim kiselinama i folatima na eksperimentalne životinje..
• Specifičnosti nutritivnih uticaja na mentalne aktivnosti i ponašanje.
Nastavna aktivnost
• Predavač na predmetu Osnove molekularne biologije na smeru Biologije PMFa, Univerziteta u Novom Sadu, 1993-1996.
• Predavač na izbornim predmetima Opšta i primenjena enzimologija/Enzimologija II na smerovima Molekularne biologije/Biohemije, PMF-a BU, 1999-2008.
Studijski boravci
• Predoktorsko naučno usavršavanje tokom 12 meseci u laboratoriji dr Filipa Simana, na Odeljenju za farmakologiju, Medicinskog fakulteta, Univerziteta u Torontu, Kanada; 1990-1991.
Biologija ponašanja istražuje ponašanje životinja na sistemskom nivou integrisanjem bihejvioralnih, ekoloških, fizioloških i molekularnih pristupa zarad boljeg razumevanja specifičnih elemenata ponašanja.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Prirodni proizvodi su složena hemijska jedinjenja koja sintetišu organizmi i imaju specifičnu fiziološku ili ekološku funkciju. Istraživači na institutu se bave hemijskom karakterizacijom i izolacijom prirodnih proizvoda, metaboličkim inženjeringom, kao i procenom mogućnosti njihove primene u industriji (lekova, dijetetskih suplemenata i funkcionalne hrane, biopesticida).
Diplomu mastera (M.Sc.) Molekularne biologije i fiziologije (2010.godine) i doktorat iz oblasti Biologije (Ph.D., 2016. godine) Marina je stekla na Biološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu. Njena najznačajnija istraživačka interesovanja obuhvataju molekularnе mehanizme patogeneze gojaznosti, insulinske i leptinske rezistencije, inflamacije, odnosno komorbiditeta metaboličkog sindroma i sindroma policističnih jajnika, kao i uticaj promena sastava, genetičkog i metaboličkog sadržaja crevnog mikrobioma u ovim poremećajima. Najnovije publikacije odnose se na epidemiološke, terapijske i molekularne aspekte rezistencije na antibiotike, uključujući i uticaj pojave njenih genetičkih markera u probiotskim kulturama na sastav i antimikrobnu rezistenciju crevnog mikrobioma.
Kontinuirano radi na IBISS-u od 2011. godine, mаda je, tokom 2016. godine, zauzimala i udaljenu poziciju scientific writer-a u firmi Cambridge Cell net Ltd., iz Novog Sada.
Do sada, Marina je aktivno učestvovala u realizaciju projekta „Uloga steroidnih hormona u neuroendokrinoj adaptaciji na stres i patofiziologiji metaboličkog sindroma – molekularni mehanizmi i kliničke implikacije“ (III41009, 2011.-2019.), finansiranog od strane nacionalnog resornog Ministarstva, te međunarodnog projekta (SCOPES IZ73Z0_152331, 2014.-2017.) pod naslovom “Interactions between stress and dietary fructose in the development of the metabolic syndrome: role of glucocorticoids”, finanisiranog od strane Švajcarske nacionalne fondacije za nauku (Swiss National Science Foundation, Berne, CH). Počevši od juna 2024. planirano je da bude uključena u realizaciju trogodišnjeg Twinning projekta finansiranog od strane Evropske komisije, pod naslovom „Strengthening Translational Research for Improved Metabolic Health” (STRIMHealth 101159400), u okviru poziva HORIZON-WIDERA-2023.
Marina je aktivna članica Srpskog društva za molekularnu biologiju i Biohemijskog društva Srbije.
Fiziologija životinja proučava biološke procese u različitim uslovima životne sredine, kao i njihovu regulaciju i integraciju. Ovi procesi se proučavaju na različitim nivoima organizacije, od organela i ćelijskih membrana preko ćelija i tkiva do sistema organa i cele životinje, kako tokom razvića tako i u odraslom dobu.
Inflamacija je odgovor na oštećenja i opasnost u organizmu i sastavni je deo istraživanja u imunologiji, ali i drugim naučnim disciplinama, jer se javlja kod brojnih patoloških stanja poput dijabetesa ili raka. Imunologija proučava odbrambene mehanizme organizma na ćelijskom i molekularnom nivou kod infektivnih bolesti, kao i poremećaje imunskog sistema u autoimunskim bolestima i alergiji. Modifikacija imunskog sistema je korisna u lečenju ovih bolesti. Ona se može vršiti farmakološkom modulacijom ili imunoterapijom, gde se koriste imunske ćelije ili njihovi aktivni molekuli. Istražuju se akutno-fazni proteini i potencijalni biološki markeri inflamacije uklјučeni u modifikaciju i integraciju signalnih puteva u cilјu predikcije i intervencije u bolestima.
Ishrana je proces kojim telo koristi hranu za proizvodnju energije i održavanje života. Nauka o ishrani proučava ulogu hranljivih materija i drugih sastojaka hrane u rastu, reprodukciji, zdravlju i bolesti organizma. Sastojci hrane sa lekovitim karakteristikama nazivaju se nutriceuticima i mogu se koristiti za lečenje ili prevenciju bolesti. Sve je više alternativnih izvora hrane, kao što su jestivi insekti, koji treba da ograniče negativan uticaj proizvodnje hrane na životnu sredinu.
Metabolizam je skup svih hemijskih reakcija koje obezbeđuju energiju ćelijama i održavaju vitalno stanje ćelija i organizma. Metabolizam je strogo regulisan proces, a kontrola metaboličkih puteva omogućava organizmima da uspešno komuniciraju sa svojim okruženjem. Metabolička regulacija je ključna za razumevanje i lečenje brojnih hroničnih bolesti, uključujući dijabetes, gojaznost, hipertenziju i rak.
Mikrobiologija proučava strukturu, funkciju, genetiku i ekologiju mikroorganizama, uključujući bakterije, viruse, gljive i protozoe. U okviru instituta važne oblasti mikrobioloških istraživanja uključuju medicinsku mikrobiologiju, mikrobiologiju životne sredine i industrijsku mikrobiologiju.
Telefon: +381 11 20 78 300
Fax: +381 11 27 61 433
Email: ibiss@ibiss.bg.ac.rs
Bulevar despota Stefana 142
11108 Beograd
Srbija
IBISS koristi analitičke "kolačiće" (eng. "cookies") za analizu korišćenja sajta u cilju unapređenja korisničkog iskustva, klikom na "Prihvatam" dajete saglasnost za korišćenje kolačića.